„Традиција изучавања српског језика на Филозофском факултету Универзитета Коменски везује се за давну 1922. годину и рад првог српског лектора Штефана Влахова. На Катедри за словенску филологију (некада Катедри за славистику и индоевропеистику) први студенти српскохрватског језика почели су студирати академске 1964/1965. године, што је било могуће у комбинацији са словачким језиком и библиотекарством, руским, немачким и енглеским језиком све до 1993/1994. године. Војни сукоби почетком деведесетих година на територији бивше Југославије и подела језика на српски и хрватски довели су до великих промена и у концепцији лектората српскохрватског језика. „Неки универзитети задржавају лекторате српскохрватског, други се преоријентишу на хрватски језик, трећи на српски, а током времена велики број универзитета се одлучује на ’компромисно рјешење’ и успоставља нову језичку творевину – босанско-хрватско-српски (БХС) језик.” (Крајишник „Лекторати српског језика”, 2014: 219). До постављања новог званичног лектора српског језика пролази много година, што је утицало на то да српски језик буде маргинализован, али не и да потпуно нестане са факултета. Катедра је проналазила привремена решења док новоименовани лектор српског језика није послат из Србије 2012. године, чиме је званично основан лекторат српског језика у Братислави. Катедра за словенску филологију УК отворила је 2017/2018. године нови програм дипломских студија под називом Словенске студије (Slovanské štúdiá), у оквиру којих је могуће студирати српски језик у комбинацији са другим словенским језиком: бугарским, пољским, словеначким, хрватским, односно у комбинацији са етнологијом или историјом (више информација о студијском програму Словенске студије в. на ). За овакав приступ у првом реду можемо захвалити залагању управника Катедре за словенску филологију и сугаранта програма Словенске студије Марији Добриковој и Мирославу Дудоку, главном гаранту споменутог програма.
На лекторату српског језика поред уско стручних предмета усмерених на комуникативну језичку компетенцију, као што су: Српски језик 1–6, Словенски језик 1: српски – Словенски језик 6: српски, изучавају се и предмети погодни за упознавање са српском културом и традицијом, књижевношћу, историјом, кинематографијом: Српски филм, Српске реалије, Увод у студије српске културе и књижевности. Сваког семестра реализује се и курс Српски језик за јавност, организован у вечерњим сатима, а намењен свима који желе да уче српски језик. Поменути предмети имају недељни фонд од по два часа, изузев Српског филма (три часа). ”
Кристина Ђорђевић
