Katedra za Botaniku - Farmaceutski fakultet u Beogradu

Tu je. Iza ćoška. Proleće.

U sećanje na Violetu Slavkovsku.

Biofilija, ljubav prema životu i živim bićima, izraz koji je prvi upotrebio Erih From, ukazuje na urođenu ljudsku sklonost ka povezivanju sa prirodom i drugim živim bićiklma. Poznato je da skladno prirodno okruženje deluje pozitivno na naše fizičko i mentalno zdravlje. U prirodi, i sa prirodom, se oporavljamo, opuštamo, revitalizujemo. S druge strane, razumljivo, u narušenoj, zagadjenoj, devastiranoj prirodi narušava se i zdravlje ljudi. Ova jednostavna istina važi kako za pojedince tako i za čitavo društvo.
Kako onda objasniti insistiranje na projektu rudarenja litijuma od strane vlasti u ovoj zemlji, osim bezočnom finansijskom spregom sa kompanijom kojoj se omogućava da nam razori osnovne aspekte životne sredine?
Jesu li nam na vlasti biofobi? Šta nije u redu sa njima?! Šta nije u redu sa nama ako im to dopuštamo?!

Naučnici se bore činjenicama i obavljivanjem rezultata svojih istraživanja. Zato hvala borcima, autorima rada objavljenog u prestižnom naučnom časopisu.

The influence of exploration activities of a potential lithium mine to the environment in Western Serbia - Scientific Reports The proposed exploitation of the Jadar Valley lithium/borate deposit in Serbia, by the Rio Tinto Corporation, indicates that it would become large-scale processing of boron- and lithium-containing ore. It would be one of the world’s very first lithium mines in populated and agricultural area. The ...

У прилогу је европска петиција против Рио Тинта. Важно је проследити је што већем броју људи, у што краћем временском року. Велики број потписа (преко 5000) аутоматски покреће ЕУ парламент, који шаље ноту нашој влади.

Није безначајно.

https://you.wemove.eu/campaigns/stop-rio-tinto-mine?fbclid=IwAR02IR-S-tL7p0_w3JCVMvk5B
ШАЉИ ДАЉЕ!

Stop Rio Tinto’s mine destroying Serbia’s nature! SIGN NOW! This issue is urgent and really important. We need your support - please take action now!

Danas je svetski dan šuma.
Evo kako je o šumama Srbije govorio dr Josif Pančić:
«... Da vam što prozborim o našim šumama, da vam pokažem njihovu važnost za život naš, za naše zdravlje, za svukoliku našu radnju i promišljenost, a to činim u toj poglavitoj nadi, da će se od sada o našim šumama mnogo više i ozbiljnije promišljati. ...
Druga je korist od šuma, što nam čiste vazduh koji dišemo i koji nam je za život isto tako potreban kao i hleb. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo, koje nas obuzima kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umoreno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkoga časa povraćamo se opet u stanje da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti. ...
Treća je velika korist od šuma, što one zadržavaju silu vetrova. Vazduh gonjen tim vetrom rashladi se -biva gušći -u putu svome preko visokih brda i valja se udvojenom težom niz ogolićene strane, a popušta tek onde od svoje sile, gde mu kakova šuma na put stane. ...
Ne manje važna je ona korist, što nas šume čuvaju od poplave. Voda koja kišom na šumoviti predeo pada, zadržava se većim delom na lišću, granama i stablu od drveća i na onoj mahovini ili drugim biljkama, kojima je u šumi zemlja obrasla, a bezbrojne cevčice na površini svekolikog tog raića upijaju uz tu vodu i druge svakojake stvari i obraćaju sve to ili na svoje organičke potrebe- da rastu, dok se ona po zakonu teže polako kroz zemne slojeve ne provere, i tu kao veći ili manji izvor na vidik ne izađe.
.. A šta biva sa vodom, koja iz oblaka pada na kamen ili na golu zemlju? Ona teče, ničim ne zadržana, obično vrlo velikom brzinom niz brdske strane ruši sve što joj se na putu nađe i snosi lom i kamenje u niža, pitomija mesta. Teško stadu ili selu, koje se takovoj bujici na putu zadesi, neizbežne su joj posledice smrt i pustoš. ... Još su nam šume od prevelike koristi tim, što usmeravaju žegu i ciču i što od njih zavisi raspoređenje vlage na zemlji. Krajevi, gde ima mnogo šuma, obično su hladniji od onih što su goli. Naša Srbija biva sve toplija, čim se više šume krče.
.. Gde su šume i gola mesta srazmerno podeljena, tu vlada ona temperatura koja je kom pojasu prirodna. Gola se zemlja brže i jače zagreje od sunčane toplote. Nema toga koji ne uviđa, da se u gustom hladu šuma skuplja voda u izvore, potoke i rečice, i da šume zadržavaju silu vetrova i bujica.
.. A da bi mogli šume da sačuvamo i da osiguramo sebi sve koristi koje od njih imamo, potrebno je da šume poznajemo.
.. A ovo je , braćo, baš ono na šta sam želeo našu pažnju da obratim, jer tu ima najviše pogrešaka, u našem narodnom gazdovanju, pogrešaka zbog kojih će nas potomstvo, ako im leka ne potražimo, ljuto osuđivati. ... U nas se seklo i danas seče šumsko drveće, gde je kome najudesnije i najbliže. ... A šta valja da radimo, da se sačuvamo od daljih pogrešaka i da šume dovedemo u ono stanje, kao što to nauka propisuje i kao što to naša i našega potomstva korist iziskuje ? Ovim prelazim na drugi najvažniji, ali ujedno i najteži deo mog govora, jer tu treba mnogo šta, čime jedan čovek ne vlada, tu treba da porade zakonodavci, vešti šumari i dobra volja naroda, koji se šumom na razne svoje potrebe služi.
.. Ali i ako do sada ništa izgubili nismo, jako bi pogrešili, da ostanemo i u buduće skrštenih ruku i da ne potražimo, da se naši šumski zakoni prema našim potrebama doteraju, a što je još pretežnije, da im se dobavi potrebna važnost i poslušnost, bez kojih i najbolji zakon na svetu ostaje mrtvo slovo. ...
Treće na što želim da vašu osobitu pažnju obratim ovo je: da pored najboljih zakona šumarskih, pored najbrižljivijih i najveštijijih čuvara šumskih, neće biti moguće da se postigne ono čemu imaju da posluže zakoni i čuvari, dok sam narod, svestrano poznavajući svoje istinske koristi, sa punim uviđanjem onoga što je sebi i svome potomstvu dužan, ne prihvati izdate zakone i određene šumare, ili jasnije da se izrazim, dok svaki Srbin živo ne prione, da bude svojim šumama najrevnosniji čuvar i najžešći osvetnik svakoga šumi nanesenog kvara.
.. Mi smo šume nemilice sekli ni najmanje se ne osvrćući, šta će najzad od njih biti, i u tome smo radili kao onaj raspikuća, koji iz pune kese neprestance vadi, a nikad ništa u nju ne meće. ... Vreme je, da svaki onaj, koji kakovu svoju potrebu iz šume namiruje, pomišlja, da je to samo pozajmica, kojoj valja da se oduži, ako neće da ga potomstvo, kao besavesna dužnika, proklinje.
.. Veći visovi valja da se ostave pod šumom, ili ako su goli, valja da se šumom zasade. Izvori, korita potoka i reka valja da ostanu pod šumom ili da se drvećem zasade, jer ono čuva, da voda brzo ne isparava, da se izvori ne zasiplju i rečne obale ne oburvavaju. Na kamenitim mestima valja tim strožije da se goroseča zabrani, tim brižljivije da se šuma sadi, čim su ta mesta strmenitija.
.. Da nam valja svima mogućim sredstvima, da poradimo, kako bi se po narodu našem rasprostrlo i utvrdilo ovo uverenje: da je svaki Srbin najprirodniji čuvar i branilac svojih rođenih šuma . Samo ako se ovo četvoro složilo bude, moći će se postići ono, što nauka propisuje i što nam nalaže naša i našega potomstva korist – da nam se naše lepe šume sačuvaju . «

https://gdereciklirati.rs

Gde reciklirati - Reciklažna mapa Srbije Gde reciklirati plastiku, baterije, elektronski i električni otpad, limenke, papir, staklo, tekstil, gume, metal, tetrapak...

Važno i tužno ...

Kako da razvrstavate kućni otpad? 📸Follow us Nova S:Portal▶️https://nova.rs/FaceBook▶️https://www.facebook.com/novastvTwitter▶️https://twitter.com/tvnova_sInstagram▶️https://www.instagram.co...

https://youtu.be/i56HWnoLWlM

150 MINUTA - U botaničkoj bašti u Beogradu raste prvi primerak agave | PRVA Pratite nas na: http://bit.ly/PRVAsub150 MINUTA - U botaničkoj bašti u Beogradu raste prvi primerak agave | PRVASve epizode možete da pogledate ovde: http://...

Nestanak jednog prirodnog fenomena mogao bi imati katastrofalne posledice po ceo svet Novo istraživanje klimatskih naučnika pokazalo je da je Golfska struja sve slabija i da se već sada nalazi na najsporijoj tački u zadnjih 1.600 godina. Analiza ukazuje i na uznemirujuću činjenicu da se struja možda približava i konačnom...