Seminrski i maturski radovi

Čuvari planete - Inđijanci | Ne prljaj, nemaš izgovor Škola: OŠ "Petar Kočić" ŠkolaOdeljenje: II-4 OdeljenjeBroj učenika: 27 Broj učenikaInđija Opis škole : Naša škola je izvor mašte, kreativnosti, znanja i dobrog raspoloženja! Opis škole Opis rešenja:  Zabrinuti za budućnost naše planete u EKO BUKVAR našeg odeljenja zabeležili ...

Najpovoljniji seminarski i maturski radovi, ostali radovi, prekucavanje teksta, sastavi, CV, motivaciono pismo, lektura...

Primer našeg seminarskog: Brendovi i brendiranje. Par uvodnih poglavlja:
„Бренд није оно што ви мислите да јесте, већ оно што они мисле да јесте.“
Marty Neumeier

Многи говоре о њему, мали број га разуме, још мањи број зна како се њиме управља. Међутим, сви га желе. Шта је то? Брендирање, најмоћније пословно оружје данашњице.
Покушавајући да одредимо и дефинишемо шта јесте брендирање, корисно је прво одредити шта није брендирање.
Брендирање дефинитивно није навођење људи да доносе ирационалне одлуке о куповини. Без сјајних производа и услуга и организација које могу да их подржавају, нема успешног бренда.
„Брендирање је када нешто сасвим обично унапређујемо и побољшавамо тако да оно постаје вредније и смисленије.“ (Скот Бедбери, Нови свет бренда“)
Брендирање је процес у коме компаније издвајају своју понуду производа или услуга од понуде конкуренције.Оно је ефективан и уверљив начин саопштавања и преношења предности и вредности које производ или услуга могу да пруже.
У условима савремене економије где на глобалном тржишту егзиситира велики број сличних или истих производа и услуга, са мање-више истим техничким и квалитативним карактеристикама, разликовање постаје императив опстанка на тржишту: „Разликуј се или умри!“ Брендирање, тј. стварање бренда представља моћно оруђе дифернцијације, које, испуњавајући ову основну функцију, доноси и низ других предности на тржишту, као што су: смањивање ризика, повећање делотворности информација, стварање додате вредности, што све у крајњем исходу имплицира повећање продаје и профита.
Брендови су ефикасна и убедљива средства за диференцијацију ваше понуде од понуде конкуренције. Они помажу компанијама да се боре против све већег броја сличних производа и услуга. Производи и услуге могу лако да се копирају, али брендови не могу. Понекад бренд може бити једини истински фактор диференције у врло сложеном окружењу. Бренд је нешсто помоћу чега компаније могу да се изборе са мноштвом и буду препознате и признате од стране потенцијалних купаца.Изградњом јаког бренда у који се верује може да се ублажи све већи ризик својствен данашњем све сложенијем свету.
Реч бренд потиче од старонорвешке речи „brandr“, што значи „горети“ (енглеска реч „brand“ означава и жиг којим се обележава стока да би се утврдило које њен власник).
Бренд је неопипљив појам. Погрешна је претпоставка да бренд представља само име и логотип, брендирање је много више од стављања имена или логотипа на производ или услугу.Такође, бренд је много више од производа, услуге или компаније. „Brend“ садржи различите аспекте. Бренд је обећање, укупна перцепција –све што видите, чујете прочитате, знате, осећате, мислите, итд.- о производу, услузи или компанији, Он заузима посебно место у свести потрошача на основу прошлих искустава, асоцијација и будућих очекивања. Он је скраћеница за атрибуте, предности, веровања и вредности које диференцирају, смањују сложеност и поједностављују процес доношења одлука.Бренд је лични ОСЕЋАЈ производа, услуге или компаније, управо због тога што смо сви осећајна, интуитивна бића, упркос напорима да будемо рационални. То је УНУТРАШЊИ ОСЕЋАЈ јер бренд дефинишу индивидуе а не компаније, тржиште или јавно мњење.Свака особа гаји сопствену визију бренда.Компаније не могу контролисати овај процес али могу утицати на њега тако што ће истицати квалитет који баш њихов производ издваја од конкуренције. Када довољно особа доживи производ на исти начин, за компанију се може рећи да има бренд.
Бренд је врста платонског идеала- опђтеприхваћен концепт којим се идентификује одређена група ствари, тј. општеприхваћено а не буквално схватање производа, услуге или компаније. Да бисмо упоредили један бренд са конкуренцијом , морамо знати шта га чини другачијим. Бренд менаџмент је, уствари, менаџмент разлика, не оних које постоје на папиру, већ оних које постоје у свести људи.

1. ВРСТЕ БРЕНДОВА

1.1. Брендови произвођача су створени од стране произвођача и имају своје одабрано име. Одговорност за пласирање бренда на тржиште лежи на проуизвођачу. Примери за овакве брендове су бријачи Gillete Sensor i Ariel детерџент.Вредност бренда припада произвођачу и, изградњом јаких брендова произвођачи могу да остваре дистрибуцију и стекну лојалност купаца.
1.2. Приватни брендови (брендови дистрибутера) су брендови које су створили и које поседују дистрибутери. Многи велики супермаркети имају развијене своје робне марке, односно своје брендове. Ова тенденција присутна је и на нашем тржишту, па тако супермаркет „DIS“има своју бренд „добро“, супермакет „MAXI“ има више сопствених брендова од којих је најпознатији „premia“.У многим развијеним земљама продаја приватних брендова расте већом брзином него продаја брендова произвођача. Уколико се одвија уз чврсту контролу квалитета добављача, приватно брендирање може да пружи конзистентно високу вредност за купце, и да буде извор моћи малопродавца, с обзиром на то да се приватни брендови успешно надмећу са брендовима произвођача.Јефтини приватни брендови супермаркета натерали су многе произвођаче да уведу тзв.брендове борце, тј. своје јефтине алтернативе.
Врло важна одлука коју произвођачи морају да донесу односи се на то да ли ће испоручивати производе са приватним брендом дистрибутерима.Постоји опасност да ће потрошачи , уколико сазнају за то, можда сматрати да нема разлике између бренда произвођача и његовог јефтинијег приватног еквивалента. С друге стране, за многе произвођаче, испорука приватних брендова може бити средство за искоришћавање додатних капацитета и стварање додатног прихода преко великог обима продаје договорене са дистрибутерима.

2. ИЗГРАДЊА БРЕНДА

Изградња бренда је процес који захтева одређено време, новчана средства и читав тим састављен од различитих стручњака као што су маркетинг менаџери, истраживачи тржишта, стратешки консултанти, дизајнери, рекламне агенције и слично.Изградња бренда такође захтева и учешће запослених, пословних партнера, акционара, потрошача, што на крају ствара целу једну бренд заједницу.
Бренд се не ствара и не развија у изолацији, он је резултат интеракције хиљада људи током дугог временског периода.

2.1.Елементи бренда
Елементи бренда су визуелна , а понекад чак и физичка средства која служе за идентификацију и диференцијацију производа, услуге или компаније. Њихов адекватан избор и координација су кључни када је реч о вредности бренда. Кључ изградње јаког бренда су следећи елементи бренда:
- Име
- Логотип
- Порука (слоган)
- Прича о бренду
Формални елементи бренда као што су: име, логотип и слоган заједно чине визуелни идентитет бренда и корпоративну културу компаније. Визуелни идентитет мора бити креиран у складу са дугорочном перспективом.На самом почетку треба дефинисати смернице брендирања које прецизно одређују употребу сваког елемента бренда. Такве смернице се зову код визуелног идентитета.Овај код визуелног идентитета за елементе бренда треба да поштује низ критеријума како би се смањио ризик од разводњавања или слабљења бренда:
-Доступност – елементи бренда треба да буду доступни и да могу да се користе на свим тржижтима.
-Смисленост- У идеалним условима елементи бренда треба да садрже суђтину бренда и да пренесу поруку о природи компаније.
-Лакоћа памћења- елементи доброг бренда су лако препознатљиви и требало би лако да се памте.
-Могућност заштите –Од сутшинског је значаја да се елементи бренда законски заштите у свим земљама у којима се тај бренд пласира.
-Орјентисаност ка будућности – Добро одабрани елементи бренда омогућиће компанији да остварује раст, промене и успех.Бити орјентисан ка будућности подразумева и проверу прилагодљивости и могућности модернизовања елемената бренда.
-Позитивност- Елементи бренда треба да пробуде позитивне асоцијације на тржиштима која опслужују.
-Могућност преношења- Могуће је користити елемент бренда да би се увео нови производ на исто или различито тржиште.
Прва четири критеријума могу да се окарактеришу као „изградња бренда“, пошто се односе на најважније импликације при избору и стварању елемената бренда. Последња три су дефанзивнија.Они су важни за стварање опште вредности и вредности бренда.

2.1.1. Име бренда –„Nomen est omen“-„Име је судбина“
Много пажње мора се посветити избору имена бренда, будући да имена преносе имиџ бренда .Дакле, један критеријум за одабир доброг имена бренда је да оно ствара позитивне асоцијације.
Следећи важан критеријум је да се име лако памти и изговара. Кратка имена као што су Shell, Daz, Ariel, задовољавају овај критеријум.
Име бренда може да указује на користи од производа као што је име „Head&Shoulders“ (шампон против перути).
Технолошки производи могу имати користи од нумеричког именовања брендова (BMW 300).
Име бренда треба да се разликује од имена других брендова, тако да не може доћи до забуне или замене.
И на крају, али не мање важно, име бренда мора бити такво да не нарушава права других брендова, тј. мора бити подобно да се правно заштити.
Пронаћи име које је погодно за цео свет је задатак пун изазова. Добро одабрано име компаније, производа или услуге може бити вредна имовина, као и сам бренд. Име најдиректније утиче на перцепцију бренда јер се свакодневно налази на визиткартама, брошурама, електронској пошти, вебсајтовима и паковањима производа. Оно се користи у сваком облику комуникације између компаније и њених потенцијалних купаца.Неефикасан назив бренда може да отежа маркетиншке напоре ако се не изговара или не памти лако.Да би се изградио бренд потребно је да његово име буде непрестано присутно.
Изузетну моћ имена може да илуструје следећи случај:Физичар са Кембриџа сер Роџер Пенроузје на малој научној конференцији одржаној 1969. године објавио да је дошао до открића које је назвао „гравитационо потпуно колабиран објекат“. Реакција на његово откриће није била спектакуларна али када је неколико месеци касније свој променио и назвао га „црна рупа“ вест о том открићу је брзином муње обиђла цео свет.Сада је израз „црна рупа“саставни део свакодневног говора. Постоје три стратегије за давање имена бренду: фамилијарна, индивидуална и комбинована.
Фамилијарно име бренда користи се за све производе на пример, Philips. Сви брендови имају користи од угледа који има фамилијарно име бренда, и употреба тог имена у оглашавању помаже у промоцији свих брендова који носе фамилијарно име.Постоје и негативне стране оваквог брендирања јер уколико један од брендова добије негативан публицитет или буде неуспешан, репутација читаве групе брендова бива укаљана. Ово је такође познато и као „оквирно брендирање“. Неке компаније стварају оквирне брендове да би одређени део свог асортимана учиниле кохерентнијим, нпр. компанија Sony је створила PlayStation за свој асортиман конзола за видео игре.

Индивидуално име бренда не показује да бренд припада одређеној компанији –на пример, компанија “Procter &Gamble“ не користи име компаније за своје брендове –Ariel, Fairy, Pampers. To може бити неопходно када се сматра да сваки бренд треба да буде одвојен независтан идентитет.
Комбиновано име бренда, подразумева да се комбинују фамилијарна и индивидуална имена брендова, чиме се истовремено користи репутација компаније и омогућава индивидуалним брендовима да се разликују од других (Nokia 8910).
2.1.2.Логотип је „графички приказ“ назива бренда или компаније. Добар логотип испуњава и графичке и функционалне императиве. Да би то урадио творац бренда мора да сагледа целокупну слику. Корпоративне вредности морају да се одражавају у логотипу и бренду. Стварањем снажног визуелног имиџа постиже се да име компаније буде изражајно, и долази до стварања дуготрајног имиџа који повезује купца и бренд.Моћ симбола не треба потцењивати, јер људска бића лакше упијају слике и симболе него било шта друго.
2.1.3. Порука (слоган) игра јединствену и специфичну улогу у стварању хармоничног идентитета бренда. Слоган је препознатљива фраза која се лако памти и која често прати име бренда у програмима маркетиншких комуникација. Основна сврха слогана је да подржава имиџ бренда који пројектују назив бренда и логотип. Ова три елемента заједно чине срж бренда. Слоган би требало истовремено да представља и функционалне и емотивне вредности.
Основа за слоган је мантра бренда. Слоган представља превод мантре на језик који разумеју купци. Примери слогана за индустријске брендове који одражавају основне мантре брендова су „Изумети“ Hjulit-Pakard, „Компанија документа“ Xerox.
Добар слоган осликава суштину, карактер и позиционираност бренда. Он помаже и при диференцијацији у односу на конкуренцију.Многи слогани су постали део наше популарне културе, као на пример „Just do it“ („Једноставно урадите“), компаније „Nike“.
2.1.4.Причање прича.Ако заиста желите да ваш бренд буде посебан, морате имати причу, неку врсту легенде, на пример о томе како сте почели. У случају FedEksa, то је прича о младом амбициозном студенту чија идеја о специјализованом послу брзе испоруке није импресионирала његовог професора на Јејлу. На семинарском раду у којем је изнео концепт своје идеје добио је тек просечну оцену.Значајан аспект причања прича може бити историја компаније, ако је занимљива и релевантна.
Други начин да се прикаже емотивни аспект приче о бренду која се жели пренети је употреба симбола у облику маскота. Најпознатија је вероватно прича о маскоти Michelina.Андре Мишелин је дао задатак да се изради ова весела, пуначка фигура након што је његов брат Едуард приметио да гуме наслагане једна на другу имају облик људске фигуре.Цртежи надувеног човека од гума које је направио илустратор Огалоп тачно представљају оно што су браћа имала на уму.
Данас је маскота Michelin једна од најстаријих и најпрепознатљивијих робних марки на свету. Овај пример показује да прича о бренду не треба да се прича неким узвишеним пословним језиком и да у њој не мора да се каже све о компанији. Оно пре треба да пренесе нешто кључно, тако да сви, од запослених до акционара, могу да се поистовете са компанијом.
3.ДИЗАЈН И БРЕНДИРАЊЕ

3.1. Улога и значај дизајна у процесу брендирања

Визуелни идентитет је битан елемент бренда, који је у брендирању одувек био значајан, али са развојем нових технологија у средствима масовних комуникација, а нарочито са појавом интернета, постаје све значајнији.Дизајн је тај који на крају уобличава бренд, преноси идеју о томе шта бренд јесте и шта жели да буде, који креира ауру бренда и остварује магични спој логике и естетике.
Људски род је одувек користио симболе да изрази снажну индивидуалност, понос, лојалност и припадање. Моћ симбола остаје тајанствена и мистериозна- једноставна форма може моментално да покрене сећање и емоције.
Такмичење за препознатљивост је древно колико и хералдичке ознаке на средњевековним штитовима.
Из историјске перспективе, фасцинантно је размотрити паралеле између света уметности и брендирања. Можемо да идентификујемо велике лидере у култури, као што су Рембрант или Ворхол, као инспираторе својих властитих моћних брендова јер се кључ за њихов успех у крајњој линији налази у њиховој јединственој способности да рефлектују културне вредности свог друштва. Данас, међутим, главни принцип брендирања мора да буде повезан са природом потреба потрошача, и једноставно није довољно да буде флексибилан и пријемчив за те потребе. Оно што је потребно јесте дубљи увид, увид који нам омог ућава да постанемо покретачи промене, антиципирањем вредности које ће се појавити у бизнису и друштву.
Језик дизајна и идентитет бренда компаније иду заједно. Док се брендови об
раћају свести и осећањима, идентитет бренда је опипљив и допадљив чулима. Идентитет бренда је не само визуелни, већ и вербални израз бренда. Идентитет подржава, изражава, комуницира, синтетизује и визуелизује бренд. То је најкраћи, најбржи, најраспрострањенији могући облик комуникације. Можете га видети, додирнути, чути, гледати како се креће. Почиње од имена бренда и заштитног знака и експоненцијално се уграђује у матрицу инструмената и комуникација. У применама од визит карти до вебсајтова, од адвертајзинг кампања до ознака на авионским крилима и возилима, идентитет бренда појачава свест и гради компанију.
Нову улогу дизајна у брендирању дефинисао је и развијао Стефано Марзано генерални директор и главни креативни директор у Philips Design, почевши од 1991. године.Он је поставио једноставан али изазован идеал: Помоћу дизајна антиципирати и креирати пожељну и одрживу будућност. Ово размишљање сазрело је у идеју Високог дизајна.Према принципима Високог дизајна, дизајн је мултидисциплинарна синтеза обогаћења разноврсним и комплементарним знањимаиз различитих области, од хуманистичких наука, технологије и познавања материјала до естетике и науке о комуникацији.
Фундаментална полазна тачка Високог дизајна је његова способност да се фокусира на нове вредности и потребе људи.Током протекле деценије филип дизајн је формирао један мултикултурални тим истраживача (укључујући етнографе, културне антропологе, социологе, поклонике популарне културе трендсетере и стратеге одрживог развоја), са једним циљем- да проучавају различита друштва и развијају методе за уношење прикупљеног знања у дизајн и бренд процесе. Крајњи циљ је да се подстакне дизајн као субјекат промене и на тај начин омогући одрђива веза међу људима, творевинама и окружењем.Да би проширили ову филозофију, принципи Високог дизајна су преведени у наменски процес дизајнирања бренда који се тренутно користи у Филипс Дизајну.
Дизајн и идентитет бренда повезани су правом страшћу, јаким емоцијам и дубоким везама. За све већи број компанија дизајн је постао професионална опсесија. Почев од 1999. године Интернационални дизајн магазин је објављивао списак 40 компанија најпосвећенијих дизајну. Године 2005. Најки (Nike) је био на првом месту ове листе, али су се на њој нашли и индустријски брендови као што су Џон Дир, Катерпилар (КАТ) и Федерл Експрес.
Дизајн је много више од лепоте производа или услуге. Укљученост купцаи учешће запослених је неопходно да би се инкорпорили различити аспекти дизајна производа. Када дизајнери следе основне принципе индустријског дизајна- форма следи функцију- успех је могућ и награде за дизајн су гарантоване.
Једна од области у којој је дизајн најважнија ствар – а најмање се разматра – је креирање кључних система предузећа- системи се обично измишљају кад се појаве проблеми, и то системи као што су сервисирање купаца, одрћавање и надзирање свих врста активности: транспорта, производње, чак и маркетинга. Лепи системи су једноставни и директни. Они испуњавају своју сврху без одлагања. Дизајн може да ухвати душу предузећа. Дизајн је суштински део корпоративног успеха.
На овој линији налази се и мишљење да идентитет бренда треба да се креира путем усаглашавања и прилагођавања. Поставите једноставнао питање: Да ли ваш дизајн изражава једноставност, јасноћу, грациозност и лепоту? Ако ваш купац потврди ваша открића, имате шансу да победите конкуренцију. Креирањем јединствености добили сте шансу да креирате емоционалну везу и да се диференцирате.
За креирање идентитета бренда може бити потребно два до три месеца, у зависности од величине организације, сложености посла, броја тржишта које се опслужују, типа тржишта (локално, регионално, глобално, национално), потребног истраживања, правних захтева, броја доносилаца одлука и броја апликација бренда. Не постоје пречице у овом процесу, за развој ефективног и одрживог бренда потребно је време.