Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa -Zvanična strana

29/09/2026

23/09/2026

JEDAN SISTEM. BEZBROJ INTERAKCIJA.

Promena jedne komponente može pokrenuti niz promena u drugim delovima sistema. Promena vegetacionog pokrivača utiče na infiltraciju i površinski oticaj; način korišćenja zemljišta menja njegove fizičke i hemijske osobine; upravljanje vodnim resursima utiče na raspoloživost vode i funkcionisanje ekosistema, dok promene u atmosferi mogu imati posledice na vegetaciju i zemljišne procese.

Zato se problemi zaštite zemljišnih i vodnih resursa ne mogu posmatrati izolovano. Potrebno je razumeti interakcije između zemljišta, vode, vegetacije, organizama, atmosfere i čoveka, kao i posledice promena kroz različite prostorne i vremenske razmere.

Upravo na tim vezama se bazira smer Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa - od razumevanja procesa, preko istraživanja njihovih međusobnih uticaja, do pronalaženja rešenja zasnovanih na podacima i konkretnim uslovima prostora.

Šta se dešava kada se poremeti jedna veza? I kako to rešavamo?
Saznaćete kroz naredne objave. 🌱💧



Šematski prikaz interakcija izrađen je uz pomoć AI alata, na osnovu kreativnog usmerenja autora stranice.

10/09/2026

🌧️ KOLIKO DUGO TRAJE PUT OD OBLAKA DO REKE?

Kada kiša padne na površinu sliva, ista količina padavina može proizvesti potpuno različit hidrološki odgovor, u zavisnosti od karakteristika zemljišta, vegetacije, reljefa, intenziteta i trajanja padavina, kao i početnog stanja vlažnosti zemljišta.

Deo padavina može biti privremeno zadržan u vegetaciji ili površinskim depresijama i akumulacijama, infiltrirati se u zemljište i nastaviti kretanje kroz njegove pore i šupljine. Voda koja se ne infiltrira može formirati površinski oticaj i relativno brzo dospeti do vodotokova.

Iz tog razloga, padavine ne određuju direktno koliko će vode stići do reke. Hidrološki odgovor sliva rezultat je interakcije atmosferskih uslova i karakteristika sliva.

🌱 Posebno važnu ulogu ima zemljište. Njegova tekstura, struktura, poroznost, sadržaj organske materije, vlažnost i stepen zbijenosti određuju kapacitet infiltracije i mogućnost privremenog skladištenja vode. Peskovita zemljišta uglavnom omogućavaju bržu infiltraciju, dok glinovita zemljišta, naročito kada su vlažna ili zasićena, mogu ograničiti infiltraciju (upijanje) i retenciju (zadržavanje) vode.

Međutim, nije važna samo količina vode koja stiže do vodotoka, već i vremenski raspored njenog dolaska.

Voda koja se kreće površinom može do reke stići relativno brzo, dok se voda koja se infiltrira u zemljište transportuje znatno sporije, kroz različite slojeve zemljišta. Zato dva kišna događaja sa sličnom količinom padavina mogu proizvesti različite hidrološke reakcije.

Vreme zadržavanja i transporta vode kroz sliv zavisi od dominantnih puteva njenog kretanja i karakteristika zemljišta kroz koji prolazi.

Drugim rečima, zemljište u velikoj meri određuje puteve i vreme kretanja vode od mesta padavina do vodotoka.

💡 I na kraju, voda koju danas koristimo nije nužno od poslednje kiše. Njen put kroz hidrološki sistem mogao je početi godinama ranije.

   

Credits: Vizuelni materijal u objavi izrađen je uz pomoć AI alata, na osnovu koncepta, stručne ideje i kreativnog usmerenja autora stranice.

03/09/2026

🌧️ Šta se dešava sa zemljištem kada padne jaka kiša?

Kišna kap možda izgleda beznačajno. Ali kada na površinu zemljišta padne milion kišnih kapi, njihov uticaj više nije zanemarljiv.

Svaka kišna kap udara u površinski sloj zemljišta, razbija njegove agregate i može da otkine česticu zemlje. Kada zemljište ne može dovoljno brzo da primi svu vodu, formira se površinsko oticanje koje te čestice dalje odnosi.
I tako počinje jedan proces - erozija, koji često nije vidljiv, dok posledice ne postanu ozbiljne.

Sa česticama zemljišta ne odlazi samo „zemlja“.
Odnose se i organska materija, hranljive materije, a mogu se transportovati i različiti polutanti. Erodirani materijal zatim dospeva u kanale, potoke, reke i akumulacije, gde doprinosi njihovom zamuljivanju i može uticati na kvalitet vode.

Posledice vremenom postaju ozbiljnije:
🌱 gubimo plodno zemljište → smanjuju se prinosi → povećava se površinsko oticanje → više nanosa dospeva u vode → narušavaju se ekosistemi → nastaju ekonomski gubici.

A ono što je posebno važno, zemljište se ne obnavlja brzo.

Za formiranje samo 1 cm zemljišta mogu biti potrebne stotine godina, pa i više, dok se tokom nekoliko intenzivnih kišnih događaja može izgubiti značajna količina površinskog sloja.

Zato zaštita od erozije nije samo pitanje očuvanja poljoprivrednog zemljišta.
To je pitanje zaštite zemljišnih i vodnih resursa, proizvodnje hrane i očuvanja funkcija ekosistema.

🌱 Zemljište koje danas izgubimo ne možemo jednostavno da vratimo sutra.

26/08/2026

Проблеми животне средине захтевају знање, савремене технологије и стручњаке који умеју да пронађу и примене конкретна решења.

Студијски програм Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса на Шумарском факултету Универзитета у Београду усмерен је на разумевање и решавање савремених проблема животне средине, од деградације и загађења земљишта, ерозије и бујичних процеса, до заштите водних ресурса, процене ризика, просторних анализа и санације деградираних подручја.

Кроз теренски рад, лабораторијске анализе, ГИС и друге савремене методе, студенти стичу знања која могу применити у решавању конкретних проблема у животној средини.

Ако желиш да стекнеш знања за посао на коме се проблеми анализирају, планирају и решавају, упиши Еколошки инжењеринг у заштити земљишних и водних ресурса.

Више информација о студијском програму можете пронаћи на линку: https://www.sfb.bg.ac.rs/odseci/ei/

а информације о упису: https://www.sfb.bg.ac.rs/konkurs-za-upis-u-prvu-godinu-osnovnih-akademskih-studija-drugi-upisni-rok-u-skolskoj-2026-2027-godini/

Шумарски факултет Универзитета у Београду | Упис 2026.

#ЕколошкиИнжењеринг #ШумарскиФакултет #Упис2026 #УниверзитетУБеограду #ЗаштитаЖивотнеСредине

18/08/2023

U životu je važno razumeti prirodu, biti deo ambijenta koji te okružuje, naći način da zaštitiš sebe i druge a da ne narušiš sklad. Zato je zaštita od bujica i smer Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa, na Šumarskom fakultetu, moj izbor.

Znanjem se borimo da sačuvamo prirodu.

Foto: Romanovska reka

25/01/2023

"Preventivne mere koje treba preduzeti da ne bi došlo do poplava", za N1 govorio je profesor dr Ratko Ristić

Hidrogeolog Branislav Božović upozorio je u Novom danu da se "treba plašiti poplave kao jednog od najvećih mogućih zagađenja". "Ne kaže se bezveze da je opasnija jedna poplava od jednog požara, posle požara se sve obnavlja, a posle poplave sa zagađenjem tla ništa ne ostaje", kaže. Profes...

29/05/2022

U periodu od 23.05. do 26.05. održana je terenska nastava za treću i četvrtu godinu studijskog programa Ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa na području Zapadne Srbije. Tom prilikom studenti su obišli izvedene radove i radove koji se trenutno izvode u cilju prevencije od bujičnih poplava i zaštite zemljišta od erozije. Studenti su imali priliku da sagledaju način funkcionisanja i rada iz domena uređenja vodotokova, sanacije vodnih objekata, kao i izgradanja objekta brane. Pored toga, stekli su uvid kako funkcioniše gradilište, kako se vodi gradilišna dokumentacija i neophodne mere zaštite koje se sprovode na gradilištu i u zoni gradnje.

06/05/2022

Dragi diplomci,
U želji da Vam pružimo više informacija o DBU (Deutsche Bundesstiftung Umwelt) programu stipendija i podržimo u spremanju konkursne dokumentacije za naredni septembarski rok organizujemo online info sesiju!
Datum: petak, 13.5.2022. godine
Vreme: 16 časova
Ovu onlline sesiju će voditi glavna koordinatorka DBU programa gđa Constanze Fuhrman.
Iskoristite posebnu priliku da nas upoznate, postavite pitanja vezana za praksu / istraživački boravak u Nemačkoj preko DBU programa stipendija i poslušate našu info sesiju.
Radni jezik prezentacije je engleski.
Koristimo platformu GoToMeeting.
Link događaja: