06/12/2022
Nordijske zemlje su sistem države blagostanja uvele u prvoj polovini dvadesetog veka, ali je stoleće pre tog istorijskog trenutka bilo veoma teško za stanovništvo. Zbog povećanja populacije, u jednoj tada još uvek pretežno zemljoradničkoj zemlji nije bilo dovoljno posla za sve, te su masovne migracije u Ameriku otpočele još četrdesetih godina devetnaestog veka. Prvi doseljenici naseljavali su se najčešće u savezne države Ilinoj, Ajovu, Teksas, Minesotu i Viskonsin. Početkom narednog veka, dvanaest procenata stanovništva u Minesoti bilo je švedskog porekla, dok je Čikago postao drugi najveći „švedski“ grad – samo je u Stokholmu živelo više Šveđana.
U vreme Američkog građanskog rata, broj Šveđana u Americi bio je zanemarljiv – tek 18 hiljada – ali se intenzitet doseljavanja naglo povećao krajem šezdesetih godina devetnaestog veka zbog velike gladi u Švedskoj. Period između 1867. i 1869. godine naziva se missväxtåren („jalove godine“) i danas se smatra poslednjom ozbiljnom gladi u Evropi. Glad je naročito pogodila sever Švedske i Finsku, gde je snežni pokrivač opstao i tokom leta, primoravajući tako stanovništvo da pravi hleb od kore drveta (najčešće od bora, breze ili bresta). Novčana pomoć koja je prikupljena za kupovinu žitarica za hleb često nije dosezala do najugroženijih, jer su lokalne vlasti odlučile da te žitarice isplaćuju umesto novčane nadoknade za rad, kako bi potcrtale da čovek ne treba da prosi, već da, doslovce, zaradi za svoj hleb.
Zbog ovakve poražavajuće situacije, Šveđani su sve masovnije napuštali zemlju, te je njihov broj u Americi ubrzo dostigao skoro sto hiljada. Do 1890. godine, bilo ih je skoro pola miliona. Ovaj trend doseljavanja trajao je sve do početka Prvog svetskog rata, kada se broj doseljenika čak i smanjio, a 1923. godina uzima se za kraj osamdesetogodišnjeg neprestanog masovnog doseljavanja. Druga generacija doseljenika, odnosno deca onih koji su se doselili, prvi put je zabeležena oko 1890. godine, a do 1920, kada doseljavanje više nije tako masovno, njihov broj je skočio sa 250 na 824 hiljade ljudi. Uprkos tome što se svaki peti Šveđanin vratio u svoju domovinu, procenjuje se da je ukupan broj Šveđana u SAD-u između 1850. i 1950. godine bio oko 1,3 miliona, što je bila otprilike petina celokupne švedske populacije.
Jezik je igrao ključnu ulogu u stvaranju i održavanju kulturnog života među doseljenicima. Fascinantna je činjenica da je broj novina objavljenih na švedskom jeziku u SAD-u bio između šest stotina i hiljadu, time čineći švedsku štampu drugom najvećom štampom na stranom jeziku u ovoj zemlji početkom dvadesetog veka. Neke od ovih novina su Hemlandet, Svenska amerikanaren i Svea. Švedska kultura živela je i preko običaja, te se midsommar proslavljao još od sedamdesetih godina devetnaestog veka, a u Minesoti se od 1934. godine proslavlja Svenskarnas dag („Dan Šveđana“) upravo sredinom juna. Švedska dijaspora obeležava čak i jubileje od osnivanja kolonije Nova Švedska na reci Delaver 1638. godine.
Duh švedskog kulturnog nasleđa čini se živim i do naših dana, budući da je na početku dvadeset prvog veka, gotovo stotinu godina od završetka masovnih migracija, četiri miliona ljudi u SAD-u navelo da su švedskog porekla prilikom popisa stanovništva. Ovo nasleđe ispoljava se pre svega u formi želje da se otputuje u Švedsku ili da se nauči švedski jezik. Američki švedski, koji smo pomenuli na početku, nastao je kao mešavina dijalekata doseljenika uz uticaj engleskog. U ovoj varijanti švedskog možemo čuti reči poput tjårsa (od engleskog to do chores) ili travla (od engleskog to travel), ali pored ovih dodataka postoje i izvesna pojednostavljivanja jezika, kao što je gubitak razlikovanja rodova, te tako u američkom švedskom ne morate da razmišljate da li uz neku imenicu treba da stoji en ili ett. Neke od čestih grešaka koje prave oni koji uče standardni švedski, poput för 10 år umesto i 10 år za radnju koja traje, ili ha middag umesto äta middag, u američkom švedskom su zbog uticaja engleskog dozvoljene. Na sajtu ISOF-a, koji je linkovan među izvorima, možete poslušati i kako ova varijanta švedskog zvuči.
Piše: Teodora Gogin
Izvori:
Dag Blanck, Swedish Immigration to the U. S. Minesota Historical Society.
Institutet för språk och folkminnen, Om amerikasvenskan
Missväxtåren 1867–1869
