Radimo na tome

Radimo na tome Hajde da zajedno doprinesemo da se o ovoj temi više priča!

"Radimo na tome" je stranica nastala u cilju pružanja psihološke podrške u svemu što sa sobom nosi put ka potomstvu i mesto za razumevanje i edukaciju parova, njihovih porodica i šireg okruženja.

24/09/2026

Put ka potomstvu je zajednički i baš ovo svojstvo se često previdi u moru administracije, postupaka, analiza...
Zašto je važno da smo u ovome zajedno, čak i u stvarima koje ne zahtevaju oboje - poslušajte u videu.

23/09/2026

Put ka potomstvu ume da bude tiha, duga i iscrpljujuća vožnja u kojoj se planovi lako uruše, a neizvesnost postane svakodnevica.
Kako se nažalost sve više ljudi suočava sa ovom temom, sve nam je jasnije koliko im je, umesto suvih teorija i opštih mesta, potreban neko ko zaista razume dubinu ove teme i ko ima veštine da u toj dubini i pliva.

Zato vas sa koleginicom Ivanom .savetovaliste pozivam na jednodnevnu edukaciju u trajanju od 8 sati:
PSIHOTERAPIJSKA PODRŠKA POJEDINCIMA I PAROVIMA NA PUTU KA POTOMSTVU

Edukacija je namenjena psiholozima, psihoterapeutima i savetnicima koji rade sa klijentima koji se nalaze na putu ka potomstvu i koji se suočavaju sa svim izazovima i poteškoćama koje taj put nosi.

Kroz praktičan rad i primere obradićemo:
- Širi kontekst i psihodinamiku (ne)plodnosti
- Faze kroz koje klijenti prolaze i uticaj na partnerstvo
- Konkretne terapijske alate i tehnike za rad

📅 03.10.2026. | 10:00–18:00h
📍 Edukativni centar Lotos, Bulevar Arsenija Čarnojevića 92, Beograd
💳 Kotizacija: 12.000 RSD
📝 Prijava se vrši putem linka u opisu profila.

Broj mesta je ograničen. Radujem se da učimo i rastemo zajedno! 🤍

17/09/2026

Važno obaveštenje. ❤️

Put ka potomstvu u današnje vreme ume da izgleda drugačije nego što želimo i zamišljamo, kao i da traje mnogo duže nego ...
16/09/2026

Put ka potomstvu u današnje vreme ume da izgleda drugačije nego što želimo i zamišljamo, kao i da traje mnogo duže nego što očekujemo.
Svi znamo bar nekoga u svom bližem ili daljem okruženju ko se suočava sa ovom temom. A statistika nam govori da će u budućnosti ovih pojedinaca i parova biti sve više, stoga je važno da kao stručnjaci ovu temu dobro upoznamo i razumemo.

Upravo zato smo spojile iskustvo, praksu i želju da stvorimo siguran prostor za sve koji profesionalno ili lično žele dublje da razumeju ovaj proces. Sa velikim zadovoljstvom vas pozivamo na jednodnevnu edukaciju:

PSIHOTERAPIJSKA PODRŠKA POJEDINCIMA I PAROVIMA NA PUTU KA POTOMSTVU

Ova edukacija je namenjena psiholozima, psihoterapeutima, savetnicima, ali i svim stručnjacima koji u svom radu dolaze u kontakt sa pojedincima i parovima koji su na putu ka potomstvu - suočavaju se sa primarnim ili sekundaranim infertilitetom, prolaze kroz različite procedure ili imaju iskustvo gubitka.

Šta ćemo obraditi tokom edukacije?

• Razumevanje šireg konteksta (ne)plodnosti;
• Pojmove koje srećemo u ovoj temi;
• Kako izgleda sam put ka potomstvu;
• Psihološki procesi kroz koje klijenti prolaze, na koji način im se menja život u ovoj fazi, odnos prema sebi, partneru, okruženju;
• ⁠Rad sa pojedincem i parom u praksi - kako pomoći klijentima da se lakše suoče sa svim što ih na ovom putu čeka.

Kroz interaktivni rad, primere iz prakse i razmenu iskustava, cilj nam je da sa ove edukacije izađete sa konkretnim metodama i tehnikama i dubljim razumevanjem ove specifične, osetljive teme.

📅 03.10.2026. od 10:00h do 18:00h
📍 Bulevar Arsenija Čarnojevića 92, Edukativni centar Lotos, Beograd
💳 Kotizacija 12.000 RSD
📝 Prijave se vrše putem Google upitnika u opisu profila .savetovaliste i

Broj mesta je ograničen kako bismo sačuvali kvalitet interaktivnog rada i posvećenost svakom učesniku.

Radujemo se da učimo, razmenjujemo i rastemo zajedno! 🤍

„Sedim za radnim stolom u kancelariji, gledam u neku tabelu na ekranu i telefon mi zavibrira. Kad sam ga podigao i video...
10/09/2026

„Sedim za radnim stolom u kancelariji, gledam u neku tabelu na ekranu i telefon mi zavibrira. Kad sam ga podigao i video ime, odmah sam znao šta je. A poruka je bila kratka i direktna: „Brate moj, dođi večeras u kafanu da proslavimo rođenje mog sina!”

U prvoj sekundi me je preplavila čista radost jer znam koliko su želeli tu bebu, pa sam odmah odgovorio da stižem i da sam presrećan zbog njega. Ali čim sam spustio telefon nazad na sto, stomak mi se vezao u onaj čvor sa kojim živim već mesecima i shvatio sam da me tek čeka najteži deo dana - da se javim njoj i kažem joj šta se desilo.

Razmišljam da li da je pozovem odmah ili da sačekam da dođem kući pa da joj kažem, jer ako je pozovem telefonom, znam da će morati sama u kancelariji da guta knedlu i pravi se da je sve u redu pred kolegama. A ako joj kažem tek kad stignem kući, imaće manje vremena da se psihički spremi za veče jer znam da nema šanse da me pusti da idem sam. Ona će sigurno hteti da pođe sa mnom, srediće se, popeti na štikle, nasmejaće se kad uđemo među ljude i biće prva koja će čestitati i zagrliti sve. A samo ja ću sa strane gledati koliko je sve to košta i koliko joj snage treba da stoji u toj prostoriji gde svi pričaju samo o porođaju, bebama, kolicima, nespavanju...

I najgori je taj osećaj što sam razapet između dve potpuno suprotne stvari. S jedne strane želim da budem tu uz svog druga i da proslavim njegov najsrećniji dan u životu bez ikakve zadrške koliko god i meni bilo teško. A s druge strane znam da ću cele večeri sa čašom u ruci samo pratiti njene reakcije, opet gurati pod tepih svoje, gledati da li joj je preteško i razmišljati kako da napravim izgovor da krenemo kući ranije, a da niko ne primeti zašto idemo. On će tamo skakati od sreće, ljudi će mu cepati majicu za majicom, a ja ću se smejati i nazdravljati dok u sebi brojim sate i molim se samo da se ovo veče završi bez njenog velikog sloma kad se zatvore vrata stana. Mog kad ona zaspi.

I dok budem svlačio svoju majicu i slagao je na stolicu, znam da će taj komad boleti više nego bilo šta na svetu.
Jer sam se još jedno veče vratio kući sa proslave rođenja, a moja majica je i dalje cela."

- Inspirisano iskustvom klijenta. ❤

Živimo u društvu koje je često opsednuto kontekstom, fusnotama i tehničkim detaljima do te mere da smo, čini se na momen...
02/09/2026

Živimo u društvu koje je često opsednuto kontekstom, fusnotama i tehničkim detaljima do te mere da smo, čini se na momente, potpuno izgubili osećaj za čistu, iskrenu i sirovu radost.

Kada nam neko saopšti lepu vest, bilo da je to trudnoća, nov posao, kupovina stana ili bilo koji drugi životni uspeh, umesto da zastanemo, udahnemo i iskreno se obradujemo drugom ljudskom biću, mi imamo neodoljivu potrebu da seciramo. Odmah moramo da znamo kako, zašto, iz kog pokušaja, koliko je koštalo i šta je pozadina... jer mora biti pozadine, zar ne?
Kao da sama vest nije dovoljna ako nije propuštena kroz filter naše radoznalosti i lične analize.

Ova potreba za zapitkivanjem i kopanjem po intimi najčešće se maskira u „dobronamernost” ili „prirodnu radoznalost”, ali u svojoj suštini predstavlja često nemogućnost da se sačuva i poštuje tuđi sveti prostor.

Kada na vest o novom životu odgovorimo pitanjem „je l’ prirodno?” ili „iz kog pokušaja?”, mi ne pokazujemo brigu: mi nečiju ogromnu, i u ovom kontekstu, teško stečenu sreću svodimo na medicinsku statistiku i nažalost - nekada samo trač. Oduzimamo tom trenutku čaroliju i pretvaramo ga u specifikaciju.

Pritom, potpuno se zaboravlja jedna prosta istina: tehnički detalji nečije sreće su uglavnom apsolutno irelevantni za posmatrača, i oni ne menjaju činjenicu da je beba na putu, niti menjaju količinu ljubavi kojom je obavijeno to iščekivanje.

Važno je da imamo na umu: sreća ne zahteva zapisnik. Zaista lepe vesti su cele same po sebi, ne trebaju im dopune, fusnote, objašnjenja ni opravdanja. Najveći čin zrelosti, empatije i prave bliskosti jeste umeti stati na tome. Zagrliti nekog, pogledati ga u oči i reći samo par reči koje se završavaju uzvičnikom, i ne prati ih baš nijedan upitnik na kraju:
„Mnogo se radujem zbog vas!”
„Ulepšali ste mi dan!”
„Dugo nisam čula/o lepšu vest!”
„Puno mi je srce zbog vas!”
„Presrećna/an sam zbog vas!”
„Mogu da zamislim koliko ste vi tek srećni!”
„Koliko će to biće biti voljeno!”

Ne poklanjajmo sebi to lažno pravo da analiziramo tuđe pobede i tuđu intimu.
Naučimo da se radujemo zbog nekoga, zagrlimo bez zapitkivanja i pustimo da lepe vesti budu - samo lepe vesti. ❤️

„Postoji taj jedan zvuk koji nikada ne zaboraviš ako si makar jednom ušla u kliniku za VTO.Šuštanje plavih, tankih najlo...
27/08/2026

„Postoji taj jedan zvuk koji nikada ne zaboraviš ako si makar jednom ušla u kliniku za VTO.
Šuštanje plavih, tankih najlonskih navlaka dok ih obuvaš preko sopstvenih cipela.

Sedimo u čekaonici, muž i ja. Njegova ruka je preko moje, stisnuta malo jače nego obično, ali oboje se pretvaramo da smo mirni. Gledam u one prolaze ka salama, ka ženama koje ulaze tamo i obuvaju te plave kaljače. Čim ih obuješ, zna se: ideš na neku intervenciju.

Te plave kaljače izravnavaju sve naše razlike. Nije važno ko je šta obukao, čime se bavi i odakle je došao, čim ih navučeš, stao si u isti red. Sređene žene sa skupim torbama, devojke u trenerkama, muževi koji nespretno pokušavaju da im obuju a da ne pokidaju gumicu... Svi imamo istu uniformu i isti, nemi strah u očima. Koji put ih obuvam i koliko ću ih još obuvati?
Sedim i posmatram.
Neko tek prolazi ka vratima sala. Navlači kaljače brzo, gleda u telefon, priča sa partnerom o tome šta će jesti za ručak. Small talk, nema previše straha, nema beznadežnih pogleda.

A onda gledam one druge. One koje izlaze iz tih hodnika i čiji je strah mnogo opipljiviji, jer sam to toliko p**a bila ja.

Žena koja se vraća iz sale. Hoda polako, onim karakterističnim, blago pokleklim korakom posle aspiracije ili transfera. Ruka joj je nesvesno na donjem stomaku. Muž je drži pod ruku kao da je od stakla. Ne pričaju. U tom hodu nema žurbe, ima samo jedne tihe, ogromne molitve da se ovog p**a svet uspori i da sve bude u redu.

I onda dolazi trenutak na samom izlazu. Pored vrata stoji velika kanta za otpad.
Mesto gde izuvaš te plave kaljače i bacaš ih.

Fascinantno je koliko emocija stane u tu jednu kantu. Neko ih skine mehanički, u žurbi da pobegne iz klinike što pre. Neko ih baci sa besom, jer izlazi sa još jednim „žao nam je“. A neko ih skine tako nežno, kao da skidajući te navlake ostavlja iza sebe još jedan težak krug i nosi kući neku novu nadu.

U toj kanti završi stotine naših koraka, strahova, čekanja i podizanja iz iznova napravljenih ruševina.
Muž me stiska za ruku. Prozivaju moje ime i pokazuju prema hodniku.

Ustajem, i u sebi mislim samo jedno: Neka ovo bude poslednji put da nosim ove plave kaljače."

Inspirisano iskustvom klijentkinje.❤

19/08/2026

Saopštavanje tuđih trudnoća parovima koji prolaze svoj put ka potomstvu, često pada jako teško i prepuno je preispitivanja i dilema.
Danas pričamo upravo o ovoj temi, o jednom malom a velikom gestu empatije koji je klijentkinja podelila - poslušajte video!

Kada prođemo kroz određene godine, a u našoj kući ne odjekuju dečiji koraci, društvo nas vrlo brzo i tiho smesti u jednu...
13/08/2026

Kada prođemo kroz određene godine, a u našoj kući ne odjekuju dečiji koraci, društvo nas vrlo brzo i tiho smesti u jednu specifičnu fioku. U fioku zvanu čekaonica.

U toj čekaonici, po nekom nepisanom, nakaradnom pravilu, naš život se tretira kao proizvod u izradi. Kao nedovršena skica. Kao nešto što još uvek nije pravo. Nekad okruženje podrazumeva da ako nemaš dete nemaš ni pravi umor, ni prave brige, prave obaveze. A izostaje razumevanje i za pravo na sopstveni mir, uživanje, rituale i samoću.

Jedna klijentkinja je nedavno podelila situaciju koja savršeno ogoljuje ovu logiku: kad god njen suprug radi noćnu smenu, njeni roditelji podrazumevaju da ona treba da dođe i prespava kod njih. Jer - šta će sama u četiri zida kad nema decu?

Ako prihvatimo ovu pretpostavku, to bi značilo da odrasla, ostvarena žena, kada ostane sama u svom stanu, ne ulazi u svoj mir, nego u neku prazninu iz koje mora spasavati samu sebe ili je potrebno da je neko odatle izbavi. Kao da njena kafa u tišini, njena knjiga, njena serija, njen nered ili njeno čisto ništa, nisu dovoljan razlog da ostane tamo gde jeste - u svom životu.

I naravno, namera se ne preispituje, ona je jasna, čista i dobra i najčešće roditelji ili bližnji to rade iz ljubavi, iz navike, iz nesposobnosti da nas vide izvan tradicionalnih matrica, ali mnogo je važnije kako mi vidimo sebe.

Naš život nije pauza između dva ciklusa, niti međuprostor u kom čekamo da počnemo da živimo.
Tvoj dom je dom i kad u njemu večeraju dve osobe, i kad večeramo sami.
Tvoj ručak sastavljen od potaža, glavnog jela, salate i dezerta za vas dvoje je isto ukusan kao nedeljni ručak za šestočlanu porodicu.
Tvoj novi veliki auto je idealan baš za vas dvoje.
Tvoje letovanje je legitimno sa 5 kofera, čak i ako su u njima SAMO VAŠE stvari.
Tvoje veče je idealno, čak i ako sam/a želiš da se opustiš uz neku jeftinu komediju.
Tvoj stan je idealne veličine i kada imaš celu sobu za SAMO VAŠE stvari.
Tvoj umor posle teškog dana na poslu je stvoren od pravih stresova, izazova, nerviranja, i kada god poželiš, u bilo kom danu, koliko god bio običan, ne treba ti nikakvo opravdanje da zaključaš vrata, ugasiš telefon i ne javiš se nikome.
Pa ni kuriru.😊

05/08/2026

Samo da zatrudnim pa ću promeniti posao...
Samo još malo da izdržim pa ću promeniti posao...
Samo još ovu godinu...
Još ovu...

A šta ako taj broj godina bude više od jedne... Dve? Tri? Da li time činimo sebi dobro ili pogoršavamo emotivno i psihičko stanje na dovoljno turbulentnom putu kao što je put ka potomstvu?
Poslušajte video!

Address

Belgrade

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Radimo na tome posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share

Category