Peta beogradska gimnazija

Smeštena je u staru školsku zgradu na uglu Zorine i Njegoševe. Učenice su učile sledeće predmete: hrišćanska nauka, srpski, nemački i francuski jezik, zemljopis, istorija, jestastvenica (nauka o prirodi), fizika, hemija i matematika, slobodno crtanje, krasnopis, pevanje, ženski rad i gimnastika. Jedan od prvih nastavnika bila je slikarka Nadežda Petrović. Među đacima gimnazije bile su pesnikinje Desanka Maksimović i Mira Alečković. Balkanski ratovi

Za vreme balkanskih ratova (1913), škola je pretvorena u bolnicu, a učenice su postale bolničarke. Posle Prvog svetskog rata škola je preseljena u tzv. Zdelarovu školu na uglu Njegoševe i Knjeginje Zorke, tj. u zgradu u kojoj se sada nalazi Prirodnjački muzej. Tu je ostala do 1938. godine. U ovo vreme gimnazijsko školovanje trajalo je osam godina, a osnovno samo četiri. Gimnazija između dva svetska rata

Kamen temeljac moderne i velike zgrade gimnazije u Bitoljskoj ulici (današnja Ilije Garašanina) postavio je 1936. ministar prosvete Kraljevine Jugoslavije, a izgradnja je završena 1938. godine, kada se škola tamo svečano preselila. Nova školska zgrada imala je prostrane učionice, posebne kabinete za muziku, crtanje, fiskulturu i hemiju, staklenu baštu, biblioteku, ambulantu, školsku kuhinju s trpezarijom i svečanu dvoranu s pozornicom. Jedna od direktorki gimnazije tokom 1930-tih godina bila je Darinka Janošević. Među profesorkama bila je Desanka Maksimović (od 1925), koja je tu i penzionisana 1953. Tokom Drugog svetskog rata zgradu gimnazije koristila je nemačka vojska, dok se škola nalazila u teskobnoj zgradi Državne realke u Uzun Mirkovoj 14, zajedno sa Drugom muškom gimnazijom. Po završetku rata, velika zgrada nije imala ni osnovnog nameštaja, pa su učenice od svojih kuća donosile stolice. Na početku školske 1945/46. godine Prva ženska gimnazija delila je svoju zgradu sa Drugom muškom, što je, zajedno sa raznim večernjim školama i kursevima, stvaralo veliku gužvu i podrazumevalo rad u tri smene. Decembra 1945. se Druga muška iselila, pa je nastava donekle normalizovana. Jedan od prvih džez koncerata u Beogradu održan je 1948. godine u velikoj sali gimnazije. Svirao je veliki džez orkestar Dušana Vidaka, a sala je bila prepuna. Ukidanje ženskih i muških gimnazija

Godine 1953. promenjeni su prosvetni propisi i ukinuto razdvajanje dečaka i devojčica, pa su Prva ženska i Druga muška gimnazija razmenili deo učenika po slobodnom izboru đaka i roditelja, i to tako što je deo dečaka Druge muške prešao u Prvu žensku, a deo devojčica prešao u obrnutom smeru. Tako su dobijene dve mešovite gimnazije, a Prva ženska je promenila ime i postala Peta beogradska gimnazija. Druga beogradska gimnazija (bivša Druga muška) ponovo dolazi u zgradu Pete gimnazije kao podstanar u periodu 1961—1964, pošto joj je zgrada u Makedonskoj srušena. Stoga je dograđen jedan sprat. Poslednjih decenija Peta beogradska gimnazija važi za jednu od najboljih gimnazija u Srbiji, kako po uspehu đaka tokom celokupnog školovanja, tako i po renomeu nastavnika. Gimnazija poseduje kamernu scenu na kojoj se održavaju pozorišne predstave. Sport

U gimnaziji je poklanjana velika pažnja sportu, na inicijativu dvojice višedecenijskih profesora fizičkog – prvo Duška Stefanovića, a zatim profesora Čakarevića (obojica pokojni). Uslovi su bili dobri: škola poseduje dve fiskulturne sale, od kojih jedna za sportove s loptom, a druga za gimnastiku. Gimnazija je imala svoj slet, koga je održavala svake godine pred kraj školske godine na stadionu Tašmajdan. Direktori škole

Neki od direktora gimnazije su: Zdravko Pecelj (oko 1970. godine), Milan Lazić, Vojislav Mihailović (1974-1978), Lenka Pešić (1978-1991), Radojka Bojić, Verica - Rakonjac Pavlović i Savić Minić (2006). Bogoljub Lazarević (2000-2001)

(Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije)