Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet

Na Svetski dan životne sredine, podsećamo se jednog važnog istraživanja u oblasti prečišćavanja vode, koje je nedavno bilo nagrađeno nagradom Zadužbine Đoke Vlajkovića.

O izboru fakulteta, studijama Hemije životne sredine, istraživanju i radoznalosti za Brainz govorila je Slađana Savić Jovanović, asistentkinja na Katedri za primenjenu hemiju, kustoskinja i poverenica za ravnopravnost.

Koje vi probleme u životnoj sredini smatrate najznačajnijim?



https://www.youtube.com/watch?v=ms0zW-qB2ZE

Zaposleni na Hemijskom fakultetu, od asistenata do redovnih profesora, članova Uprave i stručnih službi, zajedno sa kolegama iz instituta sa kojima blisko sarađujemo su svi zajedno došli da podrže studente 23. maja na Slaviji. Kao i svaki put do sada pobrinuli smo se i da se naši studenti bezbedno vrate do Fakulteta nakon skupa.

U danu kada su svi vozovi ponovo bili otkazani, studenti su na drugom najvećem skupu u istoriji Beograda opet uspeli da ujedine celu zemlju. Priliku da se obrati prisutnima je dobio i profesor Hemijskog fakulteta, akademik Radomir Saičić.

Naš fakultet je pre mesec dana ponovo vandalizovan ispisivanjem izuzetno vulgarnih i zlonamernih poruka. Laži na račun naših studenata i rektora Univerziteta u Beogradu iznesene krajnje prostačkim jezikom nisu nas ubedile. I dalje verujemo u ideje koje promovišu naši studenti, da korupcija i nasilje ne smeju da prođu nekažnjeno.

Šta spaja studenta iz 1920. sa studentom iz 2026. godine?

Više nego što mislite!

Pridružite nam se ovog ponedeljka na Međunarodni dan muzeja.

Otvaramo vrata Zbirke velikana srpske hemije kako bismo istražili kako hemija deluje kao univerzalni most u podeljenom svetu.

Gde: Hemijski fakultet (VHA)

Vođene ture (15 min): 11:00 | 13:00 | 16:00

Ceo dan (11:00-18:00): Interaktivna aktivnost: „Mostovi u periodnom sistemu“
Potraga za blagom: „Pronađite predmet koji i danas koristimo!“

Ne možete da nam se pridružite fizički?

Recite nam u komentarima: Koji je jedan laboratorijski alat bez kojeg ne biste mogli da živite?



University Museums and Collections ICOM Serbia Позитрон - Pozitron OTVORENE LABORATORIJE

Foto: Slađana Savić Jovanović - bela sveska od pre 50 godina i moderni laboratorijski izveštaji

Pozivamo vas na predavanje našeg kolege iz Inovacionog centra HF, Đorđa Tintora, „Tajni svet metaloproteina. Gde se fizika susreće sa biologijom?“ Predavanje će biti održano u Palati nauke (sala Reč, četvrti sprat), 8. maja u 17h. Ulaz je slobodan, a prijave nisu potrebne.

Ukratko o predavanju:

Kroz priču o metaloproteinima otkrivamo da diverzitet nije samo vidljiv u svetu oko nas, već je duboko utkan u same mehanizme života, odnosno u raznolikost funkcija, elemenata i odnosa koji omogućavaju da život postoji.

Metaloproteini su među najfascinantnijim gradivnim blokovima života, koji otkrivaju jedinstvo fizike, hemije i biologije unutar svake ćelije. Ovi molekuli, izgrađeni od proteina i sitnih metalnih jona kao što su gvožđe, bakar ili cink, zapanjujuće su raznovrsni: od hemoglobina u našoj krvi koji prenosi kiseonik, do enzima u biljkama koji omogućavaju fotosintezu, metaloproteini su neophodni u svim oblicima života. Oni deluju kao katalizatori, glasnici i transporteri, omogućavajući ćelijama da dišu, rastu i reaguju na svoje okruženje, a posebno su intrigantni jer deluju na granici gde fizički zakoni oblikuju hemijske reakcije, a hemija zauzvrat održava život. Unutar ćelija, metaloproteini transformišu energiju, vode tok elektrona i stabilizuju složene reakcije koje bi inače bile nemoguće.

Fizika objašnjava kako se elektroni kreću kroz ove sisteme, hemija otkriva kako se metali vezuju i reaguju, a biologija pokazuje kako su ovi procesi organizovani u mreže koje održavaju život. Ova interakcija nije apstraktna jer oni ističu duboku vezu između prirodnih elemenata Zemlje i složenosti života.

U ovom predavanju, istražićemo kako metaloproteini povezuju naučne discipline i zašto su važni za razumevanje života, ali i za razvoj medicine i savremenih tehnologija. Pridružite nam se da otkrijemo kako i najmanji procesi oblikuju život i kako nam nauka pomaže da vidimo ono što je oku nevidljivo.

Redovni profesor Hemijskog fakulteta, dr Branimir Jovančićević, je napisao članak za portal N1 povodom pokušaja otvaranja deponije opasnog otpada u Vrčinu, u naseljenom mestu, u blizini kuća i u blizini škole.

U tekstu je naglašeno da, imajući u vidu prirodu i heterogenost opasnog otpada, od neprocenjivog značaja je da se u celom tom procesu svi precizno definisani propisi u potpunosti poštuju. Zbog toga je važno da se ovakvi poslovi dodeljuju proverenim i odgovornim institucijama. Jer, radi se o vrlo osetljivoj delatnosti, gde stoprocentni cilj treba da bude efikasno zbrinjavanje otpada.

Komponente opasnog otpada su same po sebi toksične, a vrlo često su i kancerogene, mutagene ili teratogene. Ceo problem koji ih prati je još ozbiljniji ako se ima u vidu da se neodgovarajućim tretmanom hemijski mogu prevesti u druga jedinjenja sa još razornijim dejstvom.

U pitanju je jedna vrlo važna i kompleksna tema koja se obrađuje na više predmeta u okviru smera Hemija životne sredine na našem fakultetu. Znanje o zagađujućim supstancama, njihovom ponašanju i monitiringu je neophodan uslov da bismo živeli u zdravoj i bezbednoj sredini.

Celokupan članak je dostupan na linku:

https://n1info.rs/licni-stav/vrcin-kao-test-moze-li-srbija-da-se-odupre-deponijama-opasnog-otpada/

Ono što je počelo kao protest studenata na Univerzitetu u Beogradu, podstaklo je širi pokret za odgovornost i pravdu u Srbiji.

Projekat GenderSAFE vas poziva na važnu diskusiju 27. aprila u 14:00 časova. Istražićemo izazove sa kojima se danas suočava srpska akademska zajednica – od institucionalnih pritisaka do borbe protiv rodno zasnovanog nasilja.

Sagovornice:
Danica Anđelić
Dr Maja Šumar Ristović
Slađana Savić Jovanović

Ne propustite ovu priliku da čujete svedočanstva iz prve ruke o borbi za akademske slobode u Evropskom istraživačkom prostoru

Registrujte se putem Zuma: https://us06web.zoom.us/meeting/register/3LcZoOc8SiKJQK1gQaNJtA #/registration

Jezik: engleski

Da li ste se ikad pitali kako biste se snašli u hemijskoj laboratoriji 1926. godine?

Bez računara, magnetnih mešalica, automatskih pipeta, ali sa mnogo više otvorenog plamena, verovali ili ne.

Naša najnovija tema meseca je evolucija studiranja hemije. Bilo da sada studirate na Hemijskom fakultetu i potreban vam je predah od nastave ili ste alumnista, koji se seća nekadašnjeg laboratorijskog ambijenta, dođite i saznajte kako su se u poslednjih 150 godina promenili uslovi studiranja.

Kada: ponedeljak, 20. april, 12:30 h

Gde: ispred Velikog hemijskog amfiteatra

Trajanje: mini-tura od 15 minuta

Molimo da se grupe veće od pet osoba prijave na [email protected].

Foto: Ivana Krmpota

Preko 200 naučnih radova su samo tokom prošle godine zaposleni na Hemijskom fakultetu publikovali u međunarodnim časopisima. U poslednjem izveštaju o naučnoistraživačkom radu koji smo nedavno postavili na sajt HF možete pročitati i da je većina naših radova objavljena u kategorijama koje su klasifikovane kao „vrhunski međunarodni časopis“ i „vrhunski međunarodni časopis izuzetne vrednosti“. Prošla godina nije bila izuzetak već deo trenda koji se proteže na period od najmanje deset godina unazad, tokom kojeg smo objavili skoro 2000 naučnih radova.

Naučni rezultati našeg fakulteta i međunarodne saradnje su značajno doprineli da se Beogradski Univerzitet visoko kotira na više međunarodnih lista i tokom 2025. godine. Univerzitet u Beogradu pozicioniran je na 387. mestu od ukupno 21.462 rangirana univerziteta širom sveta, prema listi Global 2000 Centra za svetsko rangiranje univerziteta, što ga svrstava među 1,9% najbolje rangiranih visokoškolskih ustanova u svetu. Beogradski Univerzitet je na ovoj listi rangiran bolje od Univerziteta u Ljubljani (na 440. mestu), Zagrebačkog univerziteta (na 516. mestu), univerziteta u Budimpešti (1003. mesto) i Bukureštu (1155. mesto).

Još je veće postignuće što svoju poziciju u samom vrhu ove liste drži već osam godina unazad, pogotovu ako se uzmu u obzir trendovi sredine u kojoj naš univerzitet funkcioniše. Poređenja radi od 2014. do 2025. godine Srbija je na listi Freedom House indeksa slobode pala sa 54. na 98. mesto, po poštovanju vladavine prava (World Justice Project) je sa 61. mesta pala na 96. measto, a po indeksu percepcije korupcije (Transparency International) sa 78. je pala na 116. mesto, što je svrstava ispod svetskog proseka i skoro na samo dno kada se poredi sa ostalim evropskim zemljama.

Naučni i prosvetni radnici u Srbiji ostvaruju izuzetne rezultate na svetskom nivou uz mnogobojne probleme u radu sa kojima se susreću, od nezavidnih materijalnih uslova, do uredbi koje otežavaju naš rad. Kada razmotrimo statistike iz prethodnih 10 godina, nameće se pitanje: da li bi za našu zemlju bilo bolje da se ugleda na Univerzitet u Beogradu ili se od njega očekuje da se prilagodi sredini iz koje je potekao?

Naši alumnisti osvajaju svet: Ružica Marković u Kopenhagenu

Sa Hemijskog fakulteta pravo u srce danske nauke! Danas vam predstavljamo Ružicu Marković, čiji je put od naših laboratorija vodio do prestižnog Univerziteta u Kopenhagenu.

Naučni put:
Osnovne studije: Univerzitet u Beogradu (Hemijski fakultet)
Master studije: Univerzitet u Kopenhagenu (Fizička i računarska hemija)

Fokus: Kvantno-mehanički modeli za simulacija infracrvenih spektara.

Ružica danas radi kao istraživač-saradnik u poznatoj Kjergard grupi, baveći se teorijskom vibracionom spektroskopijom. Njena priča je dokaz da se uz trud i temeljno znanje granice u nauci lako brišu.

Čestitamo Ružici i želimo joj još mnogo uspeha u daljem istraživačkom radu!