Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu Rudarsko-geološki fakultet je obrazovno-naučna ustanova u sastavu Univerziteta u Beogradu. Od osnivanja 1946.

Obrazuje stručnjake na osnovnim i diplomskim (master) akademskim studijama, kao i doktorskim studijama. Jedini u našoj zemlјi obrazuje stručnjake na osnovnim, master i doktorskim studijama iz oblasti geologije i inženjerstva geologije i rudarstva. godine do danas na Fakultetu je diplomiralo oko 8000 studenata. Nastavni programi su već godinama usaglašeni sa programima najpoznatijih fakulteta i univerziteta slične ili iste delatnosti u svetu, ispunjavajući standarde savremenog visokog obrazovanja. Studiranje na nekom od studijskih programa Rudarsko-geološkog fakulteta idealno je za mlade lјude koji vole prirodu i izazov da je proučavaju.

❓ Da li ste znali? ⛽ Primenom primarnih metoda eksploatacije naftnih ležišta ostvaruje se iskorišćenje od svega 10–20% p...
04/09/2026

❓ Da li ste znali?

⛽ Primenom primarnih metoda eksploatacije naftnih ležišta ostvaruje se iskorišćenje od svega 10–20% procenjenih geoloških rezervi nafte. Zbog toga je neophodna primena dodatnih metoda kojima se proizvodi nafta zarobljena u pornom prostoru rezervoarskih stena.
Faze iskorišćenja naftnih ležišta:

1. Primarno iskorišćenje
Proizvodnja nafte je pod dejstvom prirodne ležišne energije.
Stepen iskorišćenja: 10–20%

2. Sekundarno iskorišćenje
Podrazumeva utiskivanje vode ili gasa u cilju podržavanja ležišnog pritiska i povećanja iskorišćenja.
Dodatni priraštaj iskorišćenja: 10–20%

3. Tercijarno iskorišćenje (EOR – Enhanced Oil Recovery)
Obuhvata termičke metode, utiskivanje gasova u uslovima mešanja ili nemešanja, hemijske metode i mikrobiološke metode.
Dodatni priraštaj iskorišćenja: 10–20%

CO₂-EOR je danas jedna od najznačajnijih metoda i ima široku primenu u svetu. Pored ekonomske koristi (dodatno iskorišćenje nafte), ova metoda ima i važan ekološki aspekt, jer se zasniva na korišćenju antropogenog CO₂, pri čemu se deo utisnutog ugljen-dioksida trajno skladišti u geološkim formacijama.

🧪 Ovog leta Laboratorija za mehaniku tla Rudarsko-geološkog fakulteta imala je zadovoljstvo da ugosti učenike srednje Gr...
01/09/2026

🧪 Ovog leta Laboratorija za mehaniku tla Rudarsko-geološkog fakulteta imala je zadovoljstvo da ugosti učenike srednje Građevinske škole, u pratnji nastavnice Nevene Bošković. Praktičnu nastavu iz predmeta Geomehanička ispitivanja realizovali su upravo kod nas.

Tokom četiri dana učenici su imali priliku da se upoznaju sa laboratorijskom opremom i aktivno učestvuju u izvođenju brojnih opita, uključujući određivanje vlažnosti uzorka tla, zapreminske mase tla, specifične mase tla metodom piknometra, granulometrijskog sastava i granica konzistencije (Aterbergovih granica), kao i izvođenje Proktorovog opita.

Pored opita u kojima su neposredno učestvovali, učenici su se upoznali i sa opitom direktnog smicanja, opitom stišljivosti i ispitivanjem jednoaksijalne čvrstoće pri pritisku, čime su stekli praktičan uvid u određivanje fizičkih i mehaničkih karakteristika tla.

Laboratorijske vežbe vodili su profesori i saradnici Departmana za geotehniku Rudarsko-geološkog fakulteta, koji su učenicima predstavili rad Laboratorije za mehaniku tla, njenu opremu i značaj geomehaničkih ispitivanja u geotehničkoj praksi.
Verujemo da su ovakvi oblici saradnje dragoceni za povezivanje obrazovanja i prakse, kao i za podsticanje interesovanja mladih za geotehniku i geologiju.

📌 Septembarski upisni rok na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu• Prijavljivanje kandidata: 28. i 31. a...
28/08/2026

📌 Septembarski upisni rok na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu

• Prijavljivanje kandidata: 28. i 31. avgust 2026. godine od 9 do 13 časova u prostorijama Studentske službe

• Liste prijavljenih kandidata se ističu najkasnije 31. avgusta 2026. godine do 17 časova

• Polaganje prijemnog ispita: 1. septembar 2026. godine prema rasporedu

• Objavljivanje rezultata: najkasnije do 1. septembra 2026. godine do 17 časova na preliminarnoj rang-listi

• Primedbe na preliminarnu rang-listu: (36 sati od objavljivanja), a najkasnije do 3. septembra 2026. do 12 časova

Kandidati se prilikom predaje dokumenata opredeljuju za JEDAN studijski program.

Predaja dokumenata i upis se vrši LIČNO.

Konačne rang-liste i liste studenata za upis biće blagovremeno objavljene na sajtu Fakulteta i oglasnoj tabli Fakulteta.

Upis kandidata koji su položili prijemni ispit obavljaće se od 7. do 8. septembra, prema rasporedu objavljenom na sajtu fakulteta i oglasnoj tabli.

SLOBODNA MESTA ZA SEPTEMBARSKI UPISNI ROK

Studijski program | Budžet | Samofinansiranje
Rudarsko inženjerstvo | 52 | 14
Inženjerstvo nafte i gasa | 5 | 3
Inženjerstvo zaštite životne sredine | 26 | 5
Geologija | 18 | 20
Hidrogeologija | 22 | 3
Geofizika | 8 | 5
Regionalna geologija | 11 | 2
Istraživanje ležišta mineralnih sirovina | 16 | 5
Geotehnika | 8 | 5

🏡 „Prodajem kuću, nije mnogo prešla.“Ovu staru inženjersku šalu najbolje razumeju oni koji se bave klizištima. Iako zvuč...
25/08/2026

🏡 „Prodajem kuću, nije mnogo prešla.“

Ovu staru inženjersku šalu najbolje razumeju oni koji se bave klizištima. Iako zvuči smešno, ona podseća na veoma ozbiljnu pojavu: pomeranje mase tla i stena može ugroziti objekte, puteve i infrastrukturu.

Kretanje klizišta nije uvek naglo i dramatično. Ono može biti i veoma sporo, a na nestabilnost terena mogu ukazivati naizgled bezazleni znaci: nakrivljena stabla, deformisane ograde, pukotine na objektima ili deformacije i pukotine u terenu.

Zbog toga su prepoznavanje znakova nestabilnosti i praćenje klizišta važan deo inženjerskogeoloških istraživanja. Pri proceni stabilnosti padine analiziraju se geološka građa terena, nagib padine, prisustvo i uticaj podzemnih i površinskih voda, kao i drugi faktori koji mogu uticati na njenu stabilnost.

Na Rudarsko-geološkom fakultetu studenti se sa ovom pojavom upoznaju i kroz terensku nastavu, na kojoj uče da prepoznaju pokazatelje nestabilnosti i razumeju procese i faktore povezane sa nastankom i aktiviranjem klizišta.

Jer kada je reč o klizištima, najbolje je reagovati mnogo pre nego što kuća zaista počne da „putuje“.

💧 Slap Rinka nije samo jedan od najupečatljivijih prizora Logarske doline, već i mesto na kojem se jasno vidi kako geolo...
21/08/2026

💧 Slap Rinka nije samo jedan od najupečatljivijih prizora Logarske doline, već i mesto na kojem se jasno vidi kako geološki procesi oblikuju pejzaž.

U srcu Logarske doline, pod vrhovima Kamniško-savinjskih Alpa, nalazi se jedan od najlepših vodopada Slovenije, slap Rinka, visok oko 90 m. Na prvi pogled, to je prizor koji oduzima dah. Na drugi pogled, to je i odlična lekcija iz geologije.

Malo ljudi zna da se Rinka obrušava preko tektonsko-ledeničke stepenice povezane sa procesima koji su oblikovali Alpe. Ove planine nastale su sudaranjem tektonskih ploča, a konvergencija Jadranske mikroploče i Evroazijske ploče traje i danas, brzinom od nekoliko milimetara godišnje.

Ipak, geološke sile ne deluju samo „odozdo“. Voda, led i vetar neprestano menjaju reljef. Erozija, hemijsko i fizičko raspadanje stena, bujični tokovi i odroni oblikuju dolinu pred našim očima. Da nije tih procesa, Alpi bi danas bili znatno viši nego što jesu.

Priča o Rinki je i hidrogeološka. Voda koja pada preko vodopada potiče od izvora reke Savinje. Nakon vodopada, deo toka ponire u šljunkovite naslage, da bi se niže u dolini ponovo pojavio na površini. Takvi procesi podsećaju nas koliko su površinske i podzemne vode međusobno povezane.

Na fotografijama se, u podnožju moćnih planina i stena starih milionima godina, mogu videti i najmlađi istraživači. ☺ Upravo ovakva mesta pokazuju da geologija nije samo nauka o stenama. Ona je priča o tome kako nastaju planine, kako teče voda i kako se menja svet oko nas.

🦴 Da li ste znali da diploma Rudarsko-geološkog fakulteta može otvoriti vrata i ka učešću u multidisciplinarnim međunaro...
18/08/2026

🦴 Da li ste znali da diploma Rudarsko-geološkog fakulteta može otvoriti vrata i ka učešću u multidisciplinarnim međunarodnim istraživačkim projektima?

Lep primer pružaju mladi istraživači Mihailo Jovanović i Aleksandra Savković, koji su nakon završenih studija na Rudarsko-geološkom fakultetu nastavili svoje usavršavanje i istraživački rad i postali deo međunarodnog tima koji istražuje Crvenu stijenu u Crnoj Gori, izuzetno značajan paleolitski lokalitet.

Kao paleontolozi, Mihailo i Aleksandra bave se prikupljanjem i proučavanjem ostataka sitnih kičmenjaka. Takvi nalazi predstavljaju značajan izvor podataka o nekadašnjoj fauni, staništima i klimatskim uslovima i doprinose rekonstrukciji nekadašnjih životnih sredina tokom pleistocena. Njihov rad tako predstavlja važan paleontološki doprinos multidisciplinarnim istraživanjima Crvene stijene i lep primer široke primene znanja stečenih na Rudarsko-geološkom fakultetu. 🔬

🔬 Most između prirode i preciznog merenja vodi nas od terena do laboratorije.🪨 Terenski uzorci stena i zemljišta tek u l...
14/08/2026

🔬 Most između prirode i preciznog merenja vodi nas od terena do laboratorije.

🪨 Terenski uzorci stena i zemljišta tek u laboratoriji otkrivaju svoju pravu priču kroz fizička svojstva. Na Departmanu za geofiziku bavimo se i preciznim laboratorijskim merenjima na uzorcima stena koje prikupljamo na terenu.

Laboratorijski rad, između ostalog, uključuje određivanje elastičnih svojstava stena na osnovu merenja brzine prostiranja mehaničkih talasa kroz njih, kao i određivanje njihove gustine. Na ovaj način fizička svojstva stena pretvaramo u merljive podatke koji nam pomažu u tumačenju struktura u Zemljinoj kori i korisni su kako za bolje razumevanje naše planete, tako i u praksi - od istraživanja mineralnih sirovina do inženjerskih i ekoloških studija.

🏗️ 21. Međunarodna konferencija o mehanici tla i geotehničkom inženjerstvu (ICSMGE) održana je u Beču od 14. do 19. juna...
11/08/2026

🏗️ 21. Međunarodna konferencija o mehanici tla i geotehničkom inženjerstvu (ICSMGE) održana je u Beču od 14. do 19. juna 2026. godine. Ovaj prestižni skup, koji se održava svake četiri godine, okupio je vodeće stručnjake iz oblasti geotehnike, građevinarstva, geologije i infrastrukture sa svih kontinenata.

Konferencija je bila posvećena izazovima koje donose klimatske promene, održivi razvoj i sve složeniji infrastrukturni projekti. Kroz brojne stručne prezentacije, panel diskusije i radionice predstavljena su najnovija istraživanja i tehnološka rešenja iz oblasti temeljenja objekata, tunelogradnje, stabilnosti kosina, zemljanih brana, geotehničkog monitoringa, kao i primene veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u inženjerstvu.

Među brojnim učesnicima iz celog sveta bili su i predstavnici Rudarsko-geološkog fakulteta. Njihovo učešće na jednom od najznačajnijih međunarodnih skupova iz oblasti mehanike tla i geotehničkog inženjerstva potvrđuje kvalitet obrazovanja i istraživačkog rada Rudarsko-geološkog fakulteta.
Posebnu vrednost ovakvim skupovima daju međunarodne i međuinstitucionalne saradnje, koje povezuju univerzitete, istraživačke centre i stručnjake iz različitih zemalja. Upravo kroz takvu razmenu znanja nastaju nove ideje, zajednička istraživanja i rešenja za savremene inženjerske izazove.

⛏️ Dan rudara - 6. avgustDan rudara u Srbiji obeležava se u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku 1903...
06/08/2026

⛏️ Dan rudara - 6. avgust

Dan rudara u Srbiji obeležava se u znak sećanja na veliki štrajk rudara u Senjskom rudniku 1903. godine i njihovu borbu za bolje uslove rada.

Danas odajemo poštovanje svim rudarima - ljudima čiji se rad često odvija daleko od pogleda javnosti, duboko pod zemljom i u uslovima koji zahtevaju znanje, izdržljivost, odgovornost i veliku hrabrost.

Njihov rad ugrađen je u temelje savremenog sveta. Iza energije koju koristimo, puteva i građevina koje podižemo, kao i industrije i tehnologija koje svakodnevno unapređuju naše živote, nalaze se mineralne sirovine, ali pre svega ljudi koji ih pronalaze i čine dostupnim društvu.

Rudarsko-geološki fakultet sa ponosom čuva tradiciju rudarske struke i obrazuje nove generacije stručnjaka koji će tu struku dalje razvijati odgovorno, bezbedno i u skladu sa potrebama savremenog društva.

💚 Svim rudarima želimo dobro zdravlje, bezbedan rad i mnogo uspeha.

Srećan Dan rudara! ⚒️

📱 Mobilni telefon je mnogo više od sklopa stakla, metala i elektronike. Iza gotovo svakog njegovog dela stoje mineralne ...
03/08/2026

📱 Mobilni telefon je mnogo više od sklopa stakla, metala i elektronike. Iza gotovo svakog njegovog dela stoje mineralne sirovine bez kojih ovaj složeni uređaj ne bi mogao da funkcioniše.

Gledaš u ekran mobilnog telefona, ali ne vidiš kvarc i kalijski feldspat, poput ortoklasa, koji učestvuju u proizvodnji njegovog stakla. Ne vidiš ni sfalerit, koji može biti izvor indijuma i germanijuma, ni kasiterit, najvažniji izvor kalaja. Indijum i kalaj koriste se u tehnologiji ekrana osetljivih na dodir, dok germanijum nalazi primenu u pojedinim optičkim i poluprovodničkim komponentama. Za prikaz boja i kontrolu svetlosti, kao i za rad zvučnika i mikrofona, važni su elementi retkih zemalja: lantan, europijum, gadolinijum, disprozijum, cerijum i itrijum, koji se dobijaju iz minerala kao što su ksenotim, monacit i bastnezit.

Kada vidiš da je baterija pri kraju, ne vidiš aluminijum, dobijen preradom boksitne rude, koji se koristi u kućištu i pojedinim delovima uređaja. Ne vidiš ni spodumen i lepidolit, izvore litijuma, niti nikelin, jedan od minerala nikla. Litijum, nikl, kobalt i grafit imaju važnu ulogu u litijum-jonskim baterijama.

Brz i pouzdan rad elektronike omogućavaju silicijumski čipovi i brojni metali u mikrokomponentama telefona. Silicijumski čipovi mogu biti dopirani arsenom, koji se dobija iz arsenopirita, radi izmene njihovih električnih svojstava. Zlato, srebro i bakar koriste se kao provodnici, a tantal u mikrokondenzatorima. Među mineralima bakra nalaze se kovelin i azurit.

Kada telefon zavibrira, iza tog kratkog pokreta stoji i volframit, mineral iz kojeg se dobija volfram. Volfram se koristi kao masa u vibracionom mehanizmu, a u pojedinim komponentama i za odvođenje toplote. Legure magnezijuma doprinose čvrstoći i dugotrajnosti kućišta, dok hrom, dobijen preradom hromita i dodat čeliku, povećava njegov sjaj, tvrdoću i otpornost na koroziju.

🌍 Uređaj koji svakodnevno držiš u ruci zapravo je mala zbirka minerala iz gotovo svih krajeva sveta.

Address

Djušina 7
Belgrade
11000

Opening Hours

Monday 06:00 - 22:00
Tuesday 06:00 - 22:00
Wednesday 06:00 - 22:00
Thursday 06:00 - 22:00
Friday 06:00 - 22:00
Saturday 06:00 - 22:00

Telephone

+381113219101

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The School

Send a message to Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu:

Shortcuts

Share

Category