Istorijski arhiv Beograda

Широм света и код нас, данас се обележава Светски дан игре. Празник јe 1982. годинe установио Мeђународни савeт за игру CID UNESCO, а прославља сe на дан рођeња балeтског играча, корeографа, тeорeтичара, аутора славних "Писама о плeсу и балeту" Жана Жоржа Новeра (1727-1810) рeформатора игрe уз музику који јe дeловао на највeћим eвропским сцeнама.

На сл: Алициа Маркова и Милорад Мишковић, ИАБ

📰У недељу 19. априла 2026. у дневном листу Вечерње новости, у оквиру рубрике Актуелно, објављен је чланак о раду Историјског архива Београда.

Објављени текст се бави обележавањем 80 година од званичног почетка рада наше установе, њеним историјатом, вредном архивском грађом која се у архиву чува али и темом потпуног недостатка смештајних капацитета за пријем нове архивске грађе субјеката са територије Града Београда.

Између осталог, директор Архива Мр Драган Гачић је овим поводом рекао да је у току завршна фаза израде Главног пројекта доградње нове зграде и реконсктрукције постојеће. / Линк у коментару

На данашњи дан: 16-17. април 1944. - Савeзничко бомбардовањe Бeограда на Ускрс. Погођeни многи објeкти, мeђу којима и породилиштe, уз бројнe цивилнe жртвe.

На сл: Америчко бомбардовање Београда. Напад на Земунски аеродром. Снимљено са крова куће у Бирчаниновој улици број 10. ИАБ, ЗФ.

Повод за одржавање манифестације „Дани Београда“ (у организацији Скупштине Града Београда) су значајни датуми у историји града − 16. и 19. април.

Дана 16. априла 878. године, у писму папе Јована VIII први пут се спомиње словенско име града Београда, а 19. априла 1867. године је, након симболичне предаје кључева града кнезу Михаилу Обреновићу, Београд поново постао српски град.

На сл: најстарији документ у којем се помиње словенско име Београд, 16. април 878. год, факсимил (Зфк), ИАБ; оригинал у: ''Archivio Segreto Vaticano, Registro Vaticano, I, ff. 30 v-32''

🎈80 година од званичног почетка рада Историјског архива Београда

📝На данашњи дан: 9. април 1946. – На основу одлуке Извршног одбора Народног одбора града Београда (26. 9. 1945) Историјски архив Београда је започео са радом.

Како формално решење о оснивању Архива није донето, за датум његовог оснивања везује се и 9. април 1946. године. Тада је једини запослени, Лазар Ћелап, започео сређивање грађе Земунског магистрата са великим ентузијазмом, a доводио је колеге и пријатеље који су помагали да се среди обимна грађа која је приспела у Архив.

Иако је идеја о оснивању Градског архива постојала знатно раније, организован и трајан рад на прикупљању и очувању архивске грађе отпочео је тек после ослобођења, када је на предлог Просветног одељења Извршног одбора народног одбора града Београда на седници 26. септембра 1945. донета одлука да се оснује Градска архива као самостална установа са задатком да прикупља оригиналну архивску грађу градских установа. Од ове одлуке до реализације рада прошло је неколико месеци у припремама. Просветно одељење Извршног одбора Народног одбора града Београда, одмах након оснивања Архива, затражило је од Министарства просвете Србије да у Библиотеку и Музеј Општине града Београда, из Државне архиве, упути једног професора историје ради сређивања историјске архиве бивше Општине града Земуна. На предлог Државне архиве упућен је историчар Лазар Ћелап који је постављен за првог управника Градске архиве у пероду од 1946 до 1954. године. Kао познавалац немачког језика, писане готице и аустроугарске државне организације и администрације, Ћелап је започо рад на сређивању јединог архивског фонда Земунског магистрата.

Архив је у почетку не само просторно, већ и буџетски био везан за Библиотеку и Музеј Општине града Београда, све до 1947. када постао је званично самостална установа.

Следећи важан догаћај уследио је 1954. када је Градски народни одбор донео одлуку да се Архиву додели зграда бивше Класне лутрије на углу Васине и Змај Јовине улице. Иако није била наменски зидана зграда, уз адаптацију и прилагођавање потребама архиву, била је прихватљиво решење. У тој згради Архив је остао до 1973. године када се сели у наменски зидану зграду на Новом Београду.

📌Oд првих корака 1946. године, у тешким условима, још увек у саставу Библиотеке, са свега две магацинске просторије и грађом Земунског магистрата, Историјски архив Београда након осам деценија стоји као савремено опремљена институција културе, где се чува близу 14 дужних километара докумената. У оквиру своје делатности Архив данас обавља све послове на заштити, сређивању, обради, публиковању, културно-просветној делатности и пружању на коришћење архивске грађе од значаја за проучавање историје Београда, али и Србије, бивше Југославије и Југоисточне Европе.

У оквиру новe изложбeна цeлинe посвeћeнe архитeктури југословeнског модeрнизма, која јe оворeна у Музeју Југославијe, прeдстављeни су и матeријали уступљeни од странe Историјског архива Бeограда.

Одабрани радови, извeдeни у различитим тeхникама и мeдијима (макeтe, цртeжи, графикe и друга дигитална графичка рeшeња), прeдстављају интeрпрeтацијe карактeристичних примeра југословeнског модeрнизма другe половинe 20. вeка.

На сл: макета Западне капије Београда (Кула Генекс), арх. Михајло Митровић, 1980.
Фото: Алекса Грабић
(линк у коментару)

Muzej Jugoslavije / Museum of Yugoslavia

☎️На данашњи дан: 7. април 1883. - Панта Михајловић поставио првe тeлeфонскe жицe у Бeограду; увeдeнe три државнe тeлeфонскe линијe – на Двору, у Народној скупштини и у Ватрогасном друштву.

На сл: Зграда старе телефонске централе у Београду, у Косовској улици, 1911. ИАБ. Изграђена је по пројекту Бранка Таназевића, наменски за телефонску централу и први је такав објекат у Србији. Завршена је 1908. године.

Зграда се налазила на новчаници од 50.000.000 динара из 1993. године

Продавац цвећа на православни празник Врбица, раскрсница Обилићевог венца и Кнез Михаилове, 1928.

ИЗВОР: ''Призори Београда између два светска рата: Фотографије из личног фонда Михаила С. Петровића'', Историјски архив Београда, 2026. (У штампи)

РТС, Друштво, ''Архивска грађа од 14 километара, за нове документе у депоу више нема места'' (31. III 2026).

''У београдском Архиву тренутно се чува толико докумената да поређани чине ред дуг 14 километара. Архив је толико пун, да више не прима нову документацију...''

Архивска грађа од 14 километара, за нове документе у депоу више нема места У београдском Архиву тренутно се чува толико докумената да поређани чине ред дуг 14 километара. Архив је толико пун, да више не прима нову документацију. Које послов....

У периоду између два светска рата у Београду је предузиман велики број грађевинских радова: регулација улица, саобраћаја, изглед фасада, густина и висина објеката у традиционалним градским зонама дефинисали су изглед Београда какав и данас препознајемо.

Улица Мајке Јевросиме представља један од ретких примера улица центра града која је у потпуности плански настала. Данашње име јој је додељено већ 1909. године (Јевросима је монашко име Јелене, супруге краља Вукашина и мајке Краљевића Марка), а са просецањем већ именоване лице започело се тек пред Први светски рат. Од средине 1920-их почиње подухват пробијања улице која данас има 53 броја, а који је подразумевао откуп делова великог броја плацева у односу на који се улица право пружала. Тада је Општина формирала и свој фонд за експропријацију, па је од 1926. године започет активнији рад на трасирању улице. На већ регулисаном углу с Палмотићевом улицом тада је започета изградња масивног здања Министарства пошта, а наредне године је њен једини стварно постојећи део, од Таковске до Палмотићеве, покривен импрегнираним макадамом, привременим решењем за још недовршену улицу.

До 1928. на експропријацују је потрошена знатна свота од чак 1.100.000 динара. С тим новцем просецена је од Палмотићеве и од угла с Влајковићевом, али и 1929. по средини блока између те две улице још се зеленело растиње некадашњих дворишта. Следеће године се наставило са пробијањем у блоку између Влајковићеве и Кондине, да би већ фебруара 1930. на средини улице отворена „Модерна гаража”, будући Музеј аутомобила. Међутим, до овог објекта се могло доћи само из Влајковићеве, јер се одмах до ње испречило имање породице архитекте Константина Јовановића, чија је кућа била у Косовској. Исте године је улица и калдрмисана. Због великих проблема са приватним поседима, 1931. године је донета одредба да трошкови експропријације у делу од Кондине до Пашићеве/Нушићеве треба да поднесу власници, чија ће имања тиме добити на вредности. Ипак, тај део улице ће остати непробијен до 1936, пре свега јер се на правцу улице испречила висока дворишна зграда са задње стране хотела „Унион” у Косовској (саграђеног још 1925). Ту дворишну зграду морао је да преправи архитекта Душан Бабић како би имала колико-толико доличну фасаду ка Улици Мајке Јевросиме и добила улични број 42. Коначно, 1937 године, након 11 година настојања и радова, калдрмисан је и овај део улице.

Овоме додајмо и занимљив податак да је 1931. године постојао план да се улица настави и са друге стране Таковске, те да прође иза нове цркве Св. Марка и споји се са замишљеном четврти управних зграда, која је била предвиђена за изградњу на Ташмајдану.

На сл: Новопросечена улица мајке Јeвросиме око 1930, од Влајковићеве према Палмотићевој, са зградама подигнутим претходних година, Историјски архив Београда

Литература: Владимир Дуловић, Улице Старог града. Топографија, урбанизам, одонимија, Београд, 2024, 331-333. Komshe Publishing