Основна школа "Марија Бурсаћ"

научила прве бројеве и слова и која су одатле кренула у неки прави живот.
Архитекта Никола Шерцер лепо и топло је осмислио простор у коме су деца стицала своја прва знања. Број ђака и наставника варирао је у зависности од броја деце која су се уписивала у први разред. Школа је почела рад са 780 ученика распоређених у 23 одељења, али није било осмог разреда. 1962. године било је 1170 ученика распоређених у 33 одељења. Било је и по 35 ученика у разреду, а настава је била организована и у три смене.
Данас школа има 562 ђака и 40 наставника. Број ученика се смањио после последњег рата са краја деведесетих. Наша школа је била погођена и прилично оштећена. Постала је жртва и наставу није било могуће изводити. За један летњи распуст је обновљена и за ученике је постала поново њихова „Марија“. Треба споменути да су многи бивши ђаци помогли обнову своје некадашње школе.
Милија Кнежевић био је први директор школе. Војин Љубичић на том месту био је најдуже. Мирјана Вујовић остала је са нама само годину дана. Чедомир Вучковић заслужан је за брзу обнову школе. Винко Ковачевић био је наш најмлађи директор, њега је наследила Анђелка Кекић дугогодишњи психолог школе, а данас школом руководи Елизабета Јовановић борећи се са захтевима још једне реформе нашег школства.
У свом педесетшестогодишњем трајању школа је извела на пут живота педесет шест нових генерација и велики број ученика који и данас представљају наш понос. Многи су постигли велики успех у свету и код нас у разним областима. Многи су научници, књижевници, новинари, музичари, јавне личности, наше колеге.
Школске 1973/1974. имали смо организован рад у Либији и на том послу школа је била ангажована 12 година. Школске 1981/1982. организован је исти рад у Ираку и трајао је 9 година. Тако смо дали значајан допринос образовању деце наших радника ангажованих у иностранству.
Организација наставе била је увек, што је и природно, на првом месту. Ваннаставне активности заузимале су, такође, веома важно место и кроз разна такмичења донеле су школи многа признања.
У време када је почињала са радом, школа је била изванредно опремљена. Данас се трудимо да допунимо све оно што годинама нисмо могли, због познатих економских неприлика. Не иде баш брзо јер је потребно много ствари. У овом тренутку смо поносни на компјутерску учионицу која има верне полазнике опчињене новим технологијама, кабинет за историју и географију, ликовну и музичку културу, учионицама за први и други разред и салом за физичко. Наша школска библиотека је место где су деца увек радо долазила и дружила се.
Многи наши наставници дали су свој допринос у изради приручника за наставнике (Снежана Бабуновић, Марела Манојловић, Бранкица Вељковић) и уџбеника за децу (Јелена Југовић, Снежана Бабуновић, Марела Манојловић, Бранкица Вељковић).
Школа је у свом веку оставила утисак на многе значајне људе који су је сликали (Милић од Мачве) или писали о њој (Добрица Ерић, Слободан Станишић, Драган Лукић, Љубивоје Ршумовић) или компоновали за нас (Боривоје Поповић, Данило Живковић, Светозар Балетић, Стела Милошевић).
Кроз спорт, ликовне, музичке, литерарне и друге ваннаставне активности трудимо се да додатно ангажујемо заинтересовану децу и да мотивишемо и оне незаинтересоване, неодмерено разигране, због којих смо понекад забринути, а сви су они вредан садржај нашег свакодневног школског живота.
Данас, као и раније, деца радо уче и често нас изненаде својим размишљањем и талентом. Однос између наставника и ученика брижљиво се негује и то даје очекиване резултате.
Тако „Марија“ живи већ 56 година пуна негованог цвећа, украшена ђачким адовима, окружена зеленилом и испуњена веселим дечијим жагором.