СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ

а српске патријаршије ”Православље”.
1969., мења формат, и 1972. године, након 5. година излажења, ”Звонце” постаје самостално и назива се православним дечјим часописом. Oдлуком Светог Архијерејског Синода ”Звонце” је препорученo као помоћно средство у настави веронауке. Саглашавајући се са препоруком Светог Синода, Министарство просвете и спорта Републике Србије је актом бр. 6-00-212/2004/06 такође препоручило да се “Светосавско звонце” користи као помоћно средство у настави веронауке, a и Министарство просвете Републике Србије још 2005. године. Министарство просвјете и културе Републике Српске је актом бр. 07/2.01/031-614-204/13 од 5.7.2013. године, дало позитивно мишљење и такође препоручило коришћење Светосавског звонца као помоћног наставног средства за предмет Православна вјеронаука.

Захваљујући иницијативи државних и помоћи друштвених структура Србије у последњих неколико година положај Цркве, њених институција, имовинско-правних питања и положаја њених посленика на њиви Господњој се увелико поправио што потврђује и горе наведени акт једног од министарстава.
”Светосавско звонце” у последњих неколико година по сваком броју бележи тираж од 30.000 примерака и самим тим је најтиражнији часопис Српске Православне Цркве. Такође се са ”Звонцем” поред основаца у Србији, сваког месеца друже и њихови вршњаци из Републике Српске као и сва српска деца у расејању која похађају веронауку при нашим православним црквама.
Доласком госпође Радмиле Мишев, за главног уредника Светосавског звонца, оно улази у нову епоху свог постојања како визуелно тако и садржајно трудећи се да има присан однос са читаоцима и блиску сарадњу са вероучитељима.
Непрекидно подстиче и награђује даровите ученике: предшколских, основних и средњих школа.
”Звонце” има велики број сарадника и активно сарађује са преко 800 вероучитеља. Такође велику подршку у свом ради има и од државних институција и организација као што локалне самоуправе: Града Крагујевца, Општине Оџаци, Општине Мали Зворник, Општине Апатин, затим Београдских општина: Раковице, Палилуле, Земуна, Врачара, Вождовца, Лазаревца, Барајева, Новог Београда, Обреновца, и министарстава Владе Републике Србије:Вера, Дијаспоре, Спољних послова, Косова и Метохије.