Psihološko tumačenje snova u dubinskoj psihologiji

25/09/2026

San o Liverpulu jedan je od Jungovih najvažnijih snova. Sanjao ga je kada je imao pedeset dve godine. Snu je prethodio dugogodišnji intenzivan rad na sopstvenoj nesvesnoj psihi, nakon raskida saradnje sa Frojdom, uz crtanje mandala i aktivnu imaginaciju. San je opisan u Jungovoj autobiografskoj knjizi “Sećanje, snovi, razmišljanje”.

U snu, Jung se našao u prljavom, čađavom gradu. Bila je noć, zima, mračno i kišovito. Znao je da je u Liverpulu. Sa njim su bili neki Švajcarci, zajedno su hodali mračnim ulicama. Imao je osećaj da su se kretali iz luke u koju su nedavno uplovili. Stigli su na plato, na jednom uzvišenju, a na njemu je bio širok trg osvetljen uličnim svetlima, u koji se slivalo mnogo ulica. Razni delovi grada bili su radijalno raspoređeni oko trga. U sredini je bio okrugli bazen, a u njegovoj sredini malo ostrvce. Dok je sve unaokolo bilo zamagljeno kišom, maglom, dimom i slabo osvetljenom tamom, malo ostrvce je blistalo u sunčevoj svetlosti. Na njemu je stajalo jedno jedino stablo – magnolija, sa mnoštvom svojih crvenkastih cvetova. Bilo je kao da stablo stoji na suncu ali je i istovremeno ono samo izvor svetlosti. Jungovi pratioci su komentarisali grozno vreme i očigledno nisu videli stablo. Govorili su o drugom Švajcarcu koji živi u Liverpulu i čudili su se što se tu nastanio. Jung je bio očaran lepotom cvetnog stabla i sunčanog ostrvceta i pomislio je kako vrlo dobro zna zašto je taj čovek izabrao da živi ovde.

Jung je san shvatio kao prikaz svog tadašnjeg unutrašnjeg stanja. Osećao se neugodno, “čađavo” i mračno, kao što je izgledao Liverpul u snu, ali je u njemu ipak tinjalo i ostrvce obasjano suncem, sa cvetajućom magnolijom, što je bio simbol životne snage koja je u njemu ipak postojala, uprkos sveopštem mračnom raspoloženju. Ta vizija drveta mu je davala snagu da nastavi život i rad. Grad sa radijalnim rasporedom, oko središnjeg trga i bazena, klasična je mandala, simbol Sopstva.

Zašto je radnja sna smeštena u Liverpul? Jung je dao odgovor analizirajući naziv grada. Jer, Liverpul (Liverpool) je “bazen života” (pool of life) s obzirom na bazen (pool), dok je jetra (liver), prema tradicionalnom istočnjačkom shvatanju, središte života, ona daje životnu energiju. Jung je ostrvce sa magnolijom shvatio kao Sopstvo i da trenutno ima isceljujuću funkciju. Znao je da je na dobrom putu ka svom životnom cilju. Drugi Švajcarac, koji živi u Liverpulu, bio je Jungov psihološki aspekt, “drugi Jung” ili “drugi deo Junga”, koji je već pronašao pravo mesto, a pratioci koji ne vide stablo su oni njegovi aspekti koji još uvek tragaju za svojom životnim pozicijom.

Nakon ovog sna, Jung više nije imao potrebu da crta mandale pa je prestao sa tom praksom. Nije mu više bio neophodan spoljašnji simbol Sopstva, kroz crtanje mandala, jer ga je doživeo u sebi.

21/09/2026

Starija žena (70), živi u malom mestu, vodi radnju jednog starog, skoro zaboravljenog zanata, nasleđenu od davno preminulog ujaka, sanja: „Nalazim se u kočiji koju vuče konj zlatne boje. Sa mnom je još neko, mislim da je neki mlađi muškarac. Kad krenemo uzbrdo, konj počne da gubi snagu i usporava iako deluje da je pun energije. Krećemo se sve sporije dok se, u jednom trenutku, ne zaustavimo. Izađem iz kočije da pronađem pomoć. Ali, okolo je klizavo i lepljivo blato pa se teško krećem. Onda primetim da su svi nestali, i kočija i kočijaš i konj, potpuno sam sama. U drugoj slici sam u stanu ujaka. On je veoma star i nemoćan iako, u realnosti, takvu starost nije doživeo jer je umro u pedesetim godinama svog života. Došla sam mu u posetu sa sinom i još nekim ljudima koje ne vidim jasno. Treba da krenemo a ja se, na vratima, okrenem ka ujaku, da se pozdravimo. On me tada uhvati pod ruku, umorno nasloni glavu na moje rame i poželi da se slikamo. Osećam veliku ljubav i toplinu i kao da sam svesna da je ovo možda naš poslednji susret. Moj sin uzima mobilni telefon i pravi nekoliko snimaka.“

TUMAČENJE SNA: Snevačica je ispričala da je vođenje stare porodične zanatske radnje nasledila od ujaka i da je, u vreme kada se san javio, intenzivno razmišljala o njenom zatvaranju s obzirom da je ručnu proizvodnju, kojom se ova radnja bavila, odavno zamenila industrijska. Osim toga, snevačica je bila na pragu osme decenije života, a njen sin je bio neodlučan oko eventualnog preuzimanja posla, pa nije znala šta da radi. Ali, zato je san poslao jasnu poruku: stara kočija (stari zanat), uprkos tome što je vuče zlatni konj (muška snaga snevačice), ide sve sporije, konj je sve nemoćniji da savlada uzbrdicu (teškoće u radu nastale usled spoljašnjih okolnosti-razvoja industrije) pa se i snevačica, kada izađe iz kočije, zaglibi u blatu (nemogućnost daljeg kretanja-vođenja posla), a onda ostane sasvim sama. Nestane i muškarac s kojim je bila u kočiji, a na koga je asocirala sina koji, izgleda, nije bio raspoložen za preuzimaje tradicionalne porodične manufakture i to verovatno s razlogom, uviđajući da je taj posao postao neisplatljiv i uzaludan. Druga slika to i potvrđuje jer stari, iznemogli ujak, kao simbol pomenutog zanata, više nema snage, skoro da je na umoru. Oboje osećaju da je rastanak blizu, a snevačica bi da se pozdravi sa ujakom (sa zanatskom radnjom) i zato se i fotografišu, da bi od nečeg što je u porodici trajalo stotinu i više godina, sada ostala uspomena.

Nakon ovog jednostavnog sna, snevačica je lako donela odluku o zatvaranju radnje čime je ova porodica napustila dugogodišnji posao kojim se generacijski bavila.

17/09/2026

Majka tinejdžera, zabrinuta zbog njegovih slabih ocena i buntovničkog ponašanja, sanja:

„U školi sam, na času fizike. Učenica sam, iako imam godine kao u realnosti. Profesorka nam deli kontrolne zadatke, čas je provere. Veoma liči na moju koleginicu iz stvarnog života. Nisam se uopšte spremala i ništa ne znam. Dobili smo desetak tekstualnih zadataka, odštampani su veoma loše pa se na nekim mestima ne vidi tekst. Ipak uspevam da pročitam neke zadatke i shvatam da su potpuno besmisleni i da se uopšte ne odnose na gradivo. Prepoznajem među učenicima sina jednog mog kolege, iz realnog života, i moju školsku drugaricu iz detinjstva. Vidim da se svi muče da reše zadatke ali ne reaguju, jedino se ja bunim. Pitam profesorku zašto nam je dala takve zadatke, ljuta sam. Ona me drsko vraća na mesto, počinje svađa. Ipak, s obzirom da ja sve više vičem, profesorka menja ponašanje, prilazi mi i, pokušavajući da me odobrovolji, bojažljivo me pita da li ću je tužiti. Meni je bitno da kontrolni bude poništen i da dobijem u vremenu kako bih naučila fiziku, ali se pravim kao da sam rešena da je tužim, ne popuštam. Na kraju sna je već sasvim izvesno da sam postigla cilj i izvukla se bez slabe ocene, ali sam i dalje veoma besna zbog postupanja te profesorke i u tom raspoloženju se i budim.“

TUMAČENJE SNA: U vreme kada se san javio, snevačica je bila već nekoliko meseci na porodičnoj psihoterapiji, zajedno sa sinom. Na fiziku je asocirala prirodne zakone koji su primenljivi i u psihologiji (akcija-reakcija, pritisak-otpor, oslonac-poluga itd.). San jasno govori da ona te zakone, u smislu životnog funkcionisanja, nije savladala. Drugarica iz detinjstva, po rečima snevačice, bila je odličan đak, primerna, odgovorna, poštovala sva školska pravila. Zaključile smo da je to snevačicin odgovorni deo ličnosti, jer je u drugarici prepoznala i svoje osobine, a dodala je da njih dve čak imaju i isto ime. U sinu svog kolege je snevačica prepoznala svog sina, jer je takođe pronašla sličnost. Oba mladića su bila buntovna, slabi đaci iako velikih intelektualnih kapaciteta i širokih interesovanja. Kao takvi, nisu se uklapali u školski sistem. Dakle, sve suprotno od nje same i od njenih očekivanja od sina. Najzad, profesorka iz sna liči na snevačicinu koleginicu koja, po njenim rečima, vrlo teška za saradnju, nekolegijalna i često se ponaša nerazumno, što se vidi i u scenariju sna. Na osnovu odgovora na moja pitanja, nije bilo druge mogućnosti sem da koleginica predstavlja snevačicin aspekt. Predočila sam joj da njen nerazumni aspekt, razume se, daje i nerazumne životne zadatke i samoj sebi (oličenoj dodatno i kroz drugricu iz detinjstva) ali i sinu. Pri tome, oni pokušavaju da ćutke ipak urade zadatak, iako se pri tome veoma muče, jer je zadatak, zapravo, nemoguće rešiti. Snevačica to shvata i suprotstavlja se svom nerazumnom delu ličnosti, koji se najpre opire kritici, ali na kraju popušta i povlači se. Snevačica postiže cilj – neće dobiti slabu ocenu, a dobiće u vremenu, što će iskoristiti da nauči propušteno. Prevedeno na realni život, san poručuje da su „zadaci“ tj. životni zahtevi koje snevačica (profesorka oličena u koleginici iz realnosti) postavlja i sinu ali i sebi samoj, neprimereni i nerešivi. Njen deo ličnosti (drugarica iz detinjstva), koji je naviknut da bude odgovoran, ćutke trpi zbog tog preterivanja ali trpi i sin (sin kolege iz realnosti). Srećna okolnost je da nerazumno zahtevan aspekt snevačice uviđa na kraju sna da greši i počinje da se povlači, što bi se moglo razumeti kao uspešan tok psihoterapije koji inicira promenu u ponašanju snevačice, na javi. Snevačici postaje jasno da su zahtevi koje postavlja i sinu i sebi, u realnom životu, nerazumni, nejasni i verovatno preteški i da mora da ih koriguje. Njena navika da uvek bude odgovorna i pomirljiva sa obavezama i zadacima koji joj se nameću (aspekt drugarice iz detinjstva) sada se menja jer počinje da shvata da sin ne funkcioniše na isti način, a da istovremeno takav model ponašanja opterećuje i nju samu te je vreme da ga menja. Sa tom korekcijom se može očekivati i pozitivna promena u sinovljevom funkcionisanju kao i u njihovim međusobnim odnosima.

Poruka sna je ohrabrujuća za snevačicu i veoma značajna za psihoterapeuta jer ukazuje na ispravnost psihoterapijskog postupka.

12/09/2026

Hipokrat je koristio snove kao sredstvo za medicinsku dijagnostiku. Upravo je jedna od njegovih najpoznatijih tvrdnji ona koja se odnosi na snevanje. Hipokrat kaže: „Snovi koji su u skladu sa radnjama koje čovek obavlja tokom dana predstavljaju dobro zdravlje organizma.” Smatrao je da dok čovek spava, njegovo telo miruje, a duša preuzima kontrolu i „skenira” unutrašnje organe. Ako je telo u disbalansu, duša šalje signale kroz specifične, često čudne snove. Takođe, Hipokrat je verovao da snovi mogu najaviti bolest pre nego što se fizički simptomi uopšte pojave. Na primer, sanjati čisto, vedro nebo i sjajne zvezde, značilo je da je telo u savršenoj ravnoteži, dok sanjati tamne oblake, mutnu vodu, oluje ili pomračenja Sunca i Meseca, bio je jasan znak lekaru da u organizmu postoji višak neke tečnosti (krvi, sluzi, crne ili žute žuči) i da se pacijent razboljeva. Ako pacijent sanja da pije čistu vodu iz izvora ili da vidi mirnu reku, njegove telesne tečnosti su u ravnoteži. S druge strane, mutna reka ili poplava u snu su ukazivali da u telu postoji višak vlage i tečnosti (hiperhidracija), što može dovesti do groznice ili upala. Zato presušeni izvori ili slana morska voda ukazuju na opasnu dehidraciju tela, suvoću tkiva i potencijalne probleme sa kožom ili bubrezima. Hipokrat je zemlju i vegetaciju u snovima smatrao za simbole mišića i fizičke konstitucije pacijenta. Pa tako plodna zemlja i bujno, zeleno drveće, po njemu ukazuju da je telo dobro uhranjeno, da su mišići zdravi i da sistem za varenje radi besprekorno. Osušeno drveće ili gola, ispucala zemlja su alarm za propadanje tkiva (atrofiju) ili ozbiljan nedostatak hranljivih materija, a čupanje drveća iz korena ili lom stabala je najava fizičke traume ili preloma kostiju. Hipokrat nije bio pasivni tumač snova, on je simbole koristio kao uputstvo za konkretnu lekarsku intervenciju. Ovakav pristup je bio revolucionaran jer je prebacio snove iz domena religijskog sujeverja direktno u domen preventivne medicine.

31/08/2026

Žena četrdesetih godina, posle nekoliko godina uporne a neuspešne borbe za potomstvo, počinje da sanja ponavljajuće snove: „Nalazim se u nekom nedefinisanom prostoru, napolju sam. Pusto je, nema ljudi, zemlja je suva i ispucala. Ne mogu normalno da hodam već poskakujem, kao da se smanjila gravitacija. Pitam se gde sam to, da li sam uopšte na planeti Zemlji ili sam možda na Mesecu. Osećam se nekako teskobno, ali nisam uplašena“.

TUMAČENJE: Tek u dužem i detaljnijem razgovoru sa snevačicom sam saznala da je ona, u nemogućnosti da zatrudni, pribegavala različitim metodama od kojih neke nisu bile medicinske i naučno potvrđene. S druge strane, nije se ni striktno pridržala preporučenih medicinskih procedura u trenutku kada se lekarima obratila za pomoć. U to vreme je i sanjala pomenute snove čija je simbolika bila potpuno jasna: snevačica nikako da se „prizemlji“, ona „lebdi“, jedva dodiruje tlo. Ovi sadržaji su simbolično ukazivali snevačici da su joj očekivanja nerealna, neracionalna i da postupci koje primenjuje neće dati rezultat. Ovu poruku upotpunjuje suva, neplodna, ispucala zemlja po kojoj hoda. Da se radi o problemu sa začećem, ukazuje smanjena gravitacija koja postoji na Mesecu a on ima arhetipsku simboliku majčinstva. Ovi ponavljajući snovi su uporno poručivali snevačici da se okane nemedicinskih procedura koje neće doneti rezultat. Iako u to vreme nije dolazila na analizu snova, niti je razumela njihovo značenje, oni su ipak, na neki način, „odradili“ svoju ulogu, na nesvesnom nivou, upornim ponavljanjem, pa je snevačica, u jednom trenutku, rešila da se konačno podvrgne medicinskim procedurama koje su joj odavno bile savetovane od strane lekara i članova porodice. Tada je nekoliko p**a sanjala san koji počinje isto kao i prethodni ali u njemu, posle nekoliko koraka u skoro bestežinskom stanju, snevačica počinje da leti. Najpre kao da pliva kroz vazduh, a zatim se vine visoko u nebo leteći kao ptica i osećajući veliko zadovoljstvo i ispunjenost. Ako sada ove promene u sadržaju snova povežemo sa odlukom koju je snevačica tada bila donela u realnosti, jasno je da one anticipiraju uspešnost medicinskog tretmana. Posle dva meseca, snevačica je zatrudnela i uskoro postala majka.

24/08/2026

Tokom rada na filmu „Osam i po“, Felini je u potpunosti ostao bez inspiracije i nameravao je da napusti projekat. Međutim, u jednom trenutku mu se javio san koji je kasnije u potpunosti pretočio na filmsko platno, upravo u ovom filmu, na kojem je tada radio. Taj san je Feliniju, zapravo, bio podsticaj da nastavi režiju svog legendranog filma. Felini je sanjao sledeće: našao se zarobljen u automobilu usred velike saobraćajne gužve. Unutrašnjost automobila odjednom je počela da se puni gustim dimom, a on je počeo da se guši. Ljudi iz okolnih automobila su ga samo posmatrali, niko nije priskočio da mu pomogne. Uhvatila ga je ogromna panika, ali je Felini ipak uspeo da se oslobodi kroz krov automobila i poleti visoko u nebo, iznad gužve i celog grada. Osetio je neverovatno olakšanje i slobodu dok je lebdeo među oblacima. Međutim, ta sloboda je bila kratkog daha. Kada je pogledao dole, shvatio je da mu je za članak vezan konopac. Na drugom kraju konopca, na zemlji, stajao je čovek koji je divljački vukao konopac nadole, zbog čega je Felini počeo vrtoglavo da pada.

Ovaj san je bio direktna metafora za Felinijevo tadašnje psihičko stanje. Automobil i dim su predstavljali kreativne blokade koje su ga, u realnosti, tada bile snašle. Bio je pod pritiskom producenata, javnosti i sopstvene savesti. Letenje je bilo umetnički beg i želja za olobađanjem iz trenutne situacije, a konopac oko noge je bila surova realnost i obaveze koje ga stalno vuku nazad na zemlju. Felini je shvatio da je ovaj san savršen opis umetničke krize. Umesto da snimi film koji je prvobitno planirao, odlučio je da snimi film o režiseru koji ne zna kako da dalje radi na filmu koji je započeo. Glavni lik Gvido Anselmi (kod koga prepoznajemo samog Felinija) proživljava identičnu scenu na samom početku filma „Osam i po“ koja je danas poznata kao jedna od najgenijalnijih sekvenci u istoriji kinematografije.

21/08/2026

Muškarac, 50 godina, živi sam, sanja: „Gluvo je doba noći i sve je mirno. Iz sna me budi čudna svetlost ispred prozora. Vidim da je to nekakav duh deteta koje ima 3-4 godine. Kao da hoće da uđe u moju sobu. Ta scena me plaši te ustajem da upalim svetlo jer u mraku sve deluje sablasno. Međutim, sijalica čkilji i nikako da osvetli celu prostoriju tako da ostajem u polumraku. Duh tada nestaje a ja odlazim u kuhinju da bih popio vodu. Međutim, staklena čaša mi ispada iz ruke i lomi se. Pokušavam lepkom da zalepim komadiće stakla ali ne uspevam. Onda se nađem u hodniku zgrade i iznenadim se kad vidim da je stan pored mog potpuno izgoreo. Vatra je očigledno zahvatila i moja vrata jer su nagorela. Svuda je voda kojom je požar gašen i oseća se miris gareži. Pitam se da li je neko stradao.“

TUMAČENJE SNA: I pored želje da radi na analizi ovog sna, snevač je veoma teško asocirao i odgovarao na pitanja. Izuzetno je introvertna osoba, što mi je i od ranije bilo poznato. Na moju molbu da pokuša da poveže neki od sanjanih sadržaja sa događanjima u realnosti, nisam dobila ni jedan odgovor sem da u stanu, koji je u snu izgoreo, živi žena koja se zove Milica, koju vrlo retko viđa i gotovo je ne poznaje. To je bio razlog da ta osoba ne treba biti shvaćena bukvalno. Upitan da li u njegovoj životnoj realnosti postoji neka žena sa istim imenom, odgovorio je da se njegova bivša partnerka tako zove. Dodao je da su bili u jednogodišnjoj vezi, pre 4 godine, a da su se sada ponovo sreli i pokušali da vezu obnove. Upravo se pitao da li je to pametno i da li će ovoga p**a možda biti uspešniji. S obzirom da je to bilo sve što se iz snevača moglo „izvući“, sama sam predložila moguće tumačenje ovog sna. Predočila sam mu da bi duh pred prozorom mogao biti „duh“ pomenute veze, jer dete ima 3-4 godine, koliko je vremena i prošlo od trenutka kada je veza nastala. Veza se u snu pojavila u vidu duha jer je, u realnosti, bila završena posle godinu dana („mrtva“ je), a sada se ponovo javlja njen „duh“ kroz pokušaj obnavljanja kontakta. U sobi je mrak i snevač pokušava da upali svetlo, ali sijalica je slaba, i on i dalje ne vidi dobro. Takođe oseća strah. Može se pretpostaviti da ova atmosfera odslikava sadašnje psihološko stanje snevača: on ne može dobro da „vidi“ da li bi obnavljanje veze bilo uspešno iako pokušava, pitajući se i anlizirajući situaciju u realnosti, da dođe do tog odgovora. Tada „duh veze“ nestaje, kao da odustaje odnosno, nesvesna psiha snevača zaključuje da su trenutni pokušaji obnavljanja veze uzaludni. Lomljenje čaše iz koje snevač pokušava da popije vodu, jer je žedan (da li je žedan ljubavi?), i nemogućnost da zalepi ostatke stakla kako bi obnovio čašu, veoma asocira na neuspešan pokušaj ponovnog uspostavljanja veze sa bivšom partnerkom. Najzad, snevač saznaje da je u stanu do njegovog, u kojem živi žena sa imenom njegove bivše partnerke (stan je psihološki prostor njegove bivše partnerke) bio požar. To bi se moglo shvatiti kao rasplamsavanje „ljubavne vatre“ i u psihi bivše partnerke i postojanje zainteresovanosti za obnovu veze i sa njene strane, što se prenelo i na snevača (i vrata njegovog stana tj. psihološkog prostora su bila zahvaćena) pa je otud došlo do njihovog zbližavanja u realnosti. Ali, posle svega je ostalo samo zgarište, vatra se ugasila, što još jednom potvrđuje da će se ponovni susret bivših partnera tako i završiti. Snevač se u snu pita da li je neko stradao što možemo shvatiti kao njegovu zebnju da li bi neuspešni pokušaj obnove veze mogao nekoga od partnera da povredi. Verovatno snevač, u realnosti, strepi od ponovnog emotivnog povređivanja, ukoliko obnova veze ne uspe, što se vidi i na početku sna, kada ga pojava duha uznemiri i uplaši.

Snevač nije reagovao na ovakvo tumačenje, niti ga je prihvatio, niti odbacio. Međutim, događaji u realnosti, koji su usledili, potvrdili su ispravnost tumačenja a snevačevo ćutanje se tada moglo razumeti kao postojanje otpora prema poruci njegove nesvesne psihe koja mu nije odgovarala.

@пратилаца

17/08/2026

U Muzeju umetnosti Tisen-Bornemisa, u Madridu, čuva se slika salvadora Dalija, koja nosi veoma dug naziv: “San izazvan letom pčele oko nara sekundu pre buđenja”, naslikana 1944. godine. U stvarnosti, Gala je spavala na steni, a blizu njenog tela, letela je pčela oko rasečenog nara. Zujanje te pčele postalo je okidač za san koji se Gali u tom trenutku javio. U snu je bio veliki tigar koji se ustremio na nju pa se Gala, osetivši strah, probudila. Ne zna se tačno da li je san u potpunosti odgovarao slici koju je Salvador naslikao nakon što mu je Gala ispričala šta je sanjala ili, što je verovatnije, slika predstavlja njegovu umetničku interpretaciju Galinog sanjanog sadržaja. Na slici vidimo kako Gala leži gola i spava, lebdeći nad stenom okruženom morem. Pored nje se vide kapljice vode, nar i pčela koja kruži oko malog nara. Iz drugog, velikog nara, izleće riba, a iz njezinih usta iskaču dva tigra i bajonet usmeren ga Gali. U gornjem dijelu slike pojavljuje se i slon na dugim, tankim nogama nalik na noge insekta.

Kako god, ono što se sa sigurnošću može reći jeste da se radi o primeru sna koji pokazuje kako vanjski okidač može podstaknuti psihu da režira san čiji sadržaj odgovara, makar metaforično, onome što se zbiva u realnosti. Isto kao kada snevač kome je hladno u sobi u kojoj trenutno spava, često sanja da je na snegu i ledu. Međutim, treba istaći da, bez obzira na spoljašnje podražaje, san prenosi, i u ovim slučajevima, važne poruke snevaču. U ovom konkretnom slučaju, san je za Galu bio upozoravajući zbog mogućeg uboda pčele pa ju je neprijatan sadržaj, koji je usnila, probudio. Simbolika crvene ribe (nar), tigra i slona (pčela) kao i bajoneta (žaoka) sasvim je jasna.

Sigmund Frojd je u svojoj knjizi „Tumačenje snova” (1900) analizirao uticaj spoljašnjih telesnih nadražaja na sadržaje snova i potvrdio da spoljašnji zvuci, mirisi ili dodiri mogu postati pokretači za stvaranje odgovarajućih slika u snovima.

15/08/2026

10/08/2026

Žena koja je pre dve godine otišla u penziju, nedavno počinje da sanja ponavljajući san:

„U stanu sam kod dede i babe, gde sam u detinjstvu često boravila, i za koji me vezuju najlepše uspomene. Međutim, vrata stana nikako ne mogu da zaključam, brava je pokvarena. Uzalud uporno pokušavam da ih zaključam, unutar stana sam i osećam se nebezbeno zbog otključanih vrata. Nekada sam u snu sama, a nekada je tu deda, koji pokušava da mi pomogne, ali ni on ne uspeva da ih zaključa. Pri tome je on spolja, u hodniku zgrade, kao da negde odlazi. U realnosti, deda i baba su odavno umrli i stan decenijama više nije u vlasništvu moje porodice.“

TUMAČNJE SNA: Snvačica je opisala period detinjstva koji je provela u sanjanom stanu kao veoma srećan. Njena primarna porodica je bila toksična, otac sklon alkoholu i nasilju, pa je boravak sa dedom i babom, u njihovom stanu u kom se nalazi u snu, za nju bila „mala oaza mira i sigurnosti“, kako snevačica kaže. U snu vidimo da se ona oseća nesigurno, jer vrata tog istog stana ne može da zaključa, a i deda, kog je smatrala zamenom za oca i zaštitnikom, negde odlazi. Izgledalo je da će san biti lak za tumačenje, jer je sve ukazivalo da verovatno govori o nemogućnosti snevačice da postavi granice, prema okolini, što je uznemirava, pa se ne oseća više bezbedno i sigurno kao u vreme detinjstva, kada je bila sa dedom. Zato sam sa njom detaljno „pretresla“ njen penzionerski život tražeći paralelu sa sadržajem sna. Na moje iznenađenje, odgovorila je da je jedva čekala penziju, da je konačno pronašla svoj mir i zadovoljstvo jer je sada opuštena, bavi se aktivnostima koje voli i za koje, dok je radila, nije imala dovoljno vremena. Ispričala je kako se druži sa prijateljima, peva u crkvenom horu, uređuje baštu, puno čita i posećuje kulturne događaje itd. a nema ni porodične ni druge obaveze koje bi mogle da je opterećuju. San je zato odjednom postao zbunjujuć, pa sam je zamolila da mi ispriča šta joj se dešavalo pred odlazak u penziju. Odgovorila mi je da je na poslu bila žrtva mobinga, zbog čega je imala brojne psihosomatske tegobe, ali se većina njih u međuvremenu povukla, osim osećaja ankioznosti i problema sa spavanjem, što je i sada muči, zbog čega je od lekara opšte prakse dobila tablete za spavanje. Za drugim lečenjem nije bilo potrebe, jer se sada osećala dobro, a i nalazi su pokazali da je zdrava. Sada je san bio jasniji: to što snevačicu čini nesigurnom, jer ne može da zaključa vrata i bezbedno boravi u svojoj „oazi mira“, mogao bi da bude stres koji je doživljavala pre odlaska u penziju, a koji je bio intenzivan pa zato još postoji, uprkos prestanku psihosomatskih tegoba. On se manifestuje kroz anksioznost koja remeti spavanje. U snu deda, koji je nekada bio oličenje njenog spokoja, ne može da joj pomogne i odlazi, baš kao što ne postoji ni u realnosti pa sa trenutnim problemom mora da se izbori sama. Odlazak u penziju, čak i kada je žarko željen, predstavlja jednu od najvećih životnih prekretnica koja sa sobom nosi specifične psihološke izazove. Uprkos nepostojanju spoljašnjih provokativnih faktora koji bi mogli da ometaju prilagođavanje na novu situaciju, u psihi snevačice očigledno postoje prošli negativni uticaji (iskustvo na poslu poslednjih godina) koje ona nije prevazišla. Nemogućnost da zaključa vrata odražava taj stari, duboko ukorenjeni osećaj ugroženosti sa posla. Nesvesna psiha snevačice još uvek "dežura" i ne veruje u potpunosti da je opasnost prošla. Anksioznost koju oseća na javi je zapravo "odjek" dugogodišnjeg stresa koji sada polako napušta telo pa su zato psihosomatske tegobe uglavnom nestale.

San je ukazao na reakciju snevačice na skorašnji stres koji još „vuče“ sa posla, i koji je još aktuelan, iako to na svesnom nivou ona ne primećuje. Situacija se iskomplikovala i zbog važne životne promene-odlaska u penziju i potrebe prilagođavanja. San je upozorio da je snevačica, generalno, još uvek nezaštićena i podložna psihičkim oscilacijama, te sam joj savetovala da ipak obrati psihoterapeutu koji će joj pomoći da se stabilizuje i prilagodi, kako dugotrajno ostajanje u pritajenom a postojećem psihičkom stanju ne bi dovelo do trajnih posledica.