OŠ "Ćirilo i Metodije", Beograd

ељава породицама индустријских радника, убрзо се намеће потреба отварања нове школе.
Школске1927/28. године Министарство просвете доноси решење којим се на Врачарском пољу отварају два комбинована одељења четворогодишње основне школе, а анастава се изводи у четири у ту сврху изнајмљене привате куће. То су биле "Жицкова кафана" у улици Живка Давидовића (зграда још постоји), кућа у улици Љубе Давидовића 49, кућа у Булевару краља Александра 340 (које више нема), а четврта је била у улици Воје Вељковића 2, у којој је у послератном периоду, све до осамдесетих, била кафана "Дуга", касније названа "Орфеј" .


Године 1930. започета је изградња нове школске зграде, на земљишту које су мокролушкој општини поклонили Настасија и Живко Давидовић, а која је 4.11.1931. године одлуком Министарстав просвете добила назив Државна народна школа "Ћирило и Методије".
Када је, 1932. године, Врачарско поље постало београдска општина, уз помоћ града и ђачких родитеља, школа је завршена, а прве ђаке примила је школске 1932/33. године.
Коначан изглед, који ће задржати наредних 40 година, школа је добила 1936. године, када је дограђено још 6 учионица са пратећим просторијама. Имала је велико двориште и мали парк са много дрвећа.
Школске 1938. године отвара се школско забавиште, дограђују се још 2 помоћна одељења.
Школовање траје четири године, а главни предмети су Народни језик и Рачун. Учи се јочш и веронаука, земљопис, историја, познавање природе и практична привредна знања, певање, телесно вежбање, цртање, ручни рад, лепо писање.