Музеј Народног Позоришта Београду

Отварање Галерије у врањском позоришту изложбом "Нечиста крв и Коштана на сцени Народног позоришта у Београду".

Nenad Jović, direktor vranjskog teatra, otvaranje izložbe u sklopu Borinih pozorišnih dana. Pozorište Bora Stanković, Vranje, 23. oktobar 2019.

22.4. Ускршњи концерт
Јелица Ненадовић, виола
William Marcil-Bouchard, гитара

20.4. "Иза сцене"
Ирина Скорикова, виолончело
Дејана Бајић, клавир

19.4.Солистички концерт
Марија Ђорђевић, флаута
СМШ „Даворин Јенко“

17.4. Концерт ФМУ
Студенти соло-певања, класа Катарине Јовановић
Соња Лазовић
Маја Дабовић
Вељко Радојичић
Марија Николић
Страхиња Тричковић

16.4. Музика за душу
Мегуми Тешима Калман, виолина
Љиљана Арсеновић, клавир

12.4. Уочи премијерног извођења представе "Нечиста крв", 12. априла, у фоајеу Друге галерије, отворена је изложба "Нечиста крв и Коштана на сцени Народног позоришта". Аутори изложбе су Драгица Гаћеша и Драган Стевовић. Изложба ће бити отворена до краја априла.

03.03. Отварање изложбе „Јоаким Вујић и два века српског позоришта“
У оквиру манифестације „Недеља мађарске културе у Србији“, у фоајеу Сцене „Раша Плаовић“ отворена је изложба „Јоаким Вујић и два века српског позоришта“.
Поставку су заједно приредили директор Српског института Будимпешта Петар Ластић и сарадник тог института Золтан Бада, поводом 200-годишњице од извођења „Крешталице“, прве професионалне позоришне представе на српском језику, у режији оца српског театра Јоакима Вујића, као и поводом 20 година рада Српског позоришта у Мађарској.
У име Народног позоришта присутне је поздравила в.д. управнице Ивана Вујић која је казала да са великом радошћу, чашћу и узбуђењем представља свог аскурђела Јоакима Вујића.
Подсетила је да је „Крешталица“ (посрба драме „Папагај“ тада популарног немачког драмског писца Аугуста Коцебуа, у којој су на српском језику заједно играли и Срби и Мађари), премијерно изведена 24. августа 1813. године на позорници Позоришта „Рондела“ у Пешти.
Аташе за културу, амбасаде Мађарске у Београду, Зорица Рафајловић подсетила је да је Српско позориште у Мађарској двадесетогодишњицу постојања обележило 2013. године, исте године када је обележено и 200 година од извођења „Крешталице“ и нагласила да је том приликом јавности, први пут, представљена и ова изложба.
Отварајући изложбу, господин Ластић је рекао да је она једним делом посвећена оцу српског позоришта Јоакиму Вујићу и првој српској грађанској позоришној представи „Крешталица“, док други део, како је истакао, сажето представља српске глумце 19. и 20. века, домете српског позорја и историјат Српског позоришта у Мађарској.
„То наслеђе, та баштина коју смо наследили, стара више од 200 година, није се изгубила. Она и дан данас даје нове плодове“, рекао је Ластић.
Иначе, извођење „Крешталице“ било је пропраћено и текстом у „Новинама сербским“ из Беча које су 28. августа забележиле да је представа „особито обрадовала многобројну публику“.
Учеснике прве представе Вујић је поименично навео у предговору штампајући драму 1814. године, а реч је o Пелагији Жеравичкој, Јулијани Балог, Стефану Дилберу, Јефтимију Стојадиновићу, Томи Фехеру, Петру Трифићу, Стефану Балогу и самом - Вујићу.

8.02. Миодраг Илић,Арлекинова последња авантура

Јавно читање новог драмског текста Миодрага Илића „Aрлекинова последња авантура“, одржано је 8. фебруара у Музеју Народног позоришта у Београду.
Драмски уметници Милан Цаци Михаиловић, Миленко Павлов, Лепомир Ивковић, Јелица Сретеновић, Бранислав Зеремски, Душан Радовић, Бранко Ђурић, Раде Миљанић, Василија Кокотовић и Милан Пајић читали су реплике Бранислава Нушића, Светог Петра, краља Милана, Луцифера, Џона Дилингера, Јована Скерлића, Нушићеве таште, српског академика… и јунака Нушићевих комедија.
„Aрлекинова последња авантура“, објављена недавно у свечаном броју часописа „Театрон“, посвећеном 150. годишњици Народног позоришта и 80. годишњици Нушићеве смрти, комедиографска је метафора минулог и садашњег времена у коме Нушић губи оријентацију и узалуд тражи смисао.

28.02. Отварање изложбе, Радомир Вућић на сцени Народног позоришта,аутор Милена Јауковић

Поздрављајући присутне, који су се окупили у, заиста, великом броју, в.д. управнице Народног позоришта Ивана Вујић казала је да је Радомир Вучић „и даље са нама, као што је то био у низу својих великих остварења на сцени Народног позоришта“.
„Ја му се захваљујем на томе што је свој живот посветио балету, једној изузетној уметности, тешкој, комплексној и веома суровој, баш као што је и живот, али и узвишеној, величанственој, као што је уметност. Захваљујем се његовој породици, као и његовој доброј супрузи Весни на стрпљењу да једног уметника подржи, јер није лако подржати ниједног уметника на свету. Сматрам да је ова изложба веома квалитетно урађена, а материјал који је пред вама, пружиће вам могућност да се упознате са покретом, посвећеношћу, лепотом, особеношћу и јединственошћу господина Радомира Вучића“, истакла је Ивана Вујић.
Истакнути кореограф, педагог и својевремено веома успешан балетски играч Владимир Логунов подсетио је да су Вучић и он своје дружење започели још у Балетској школи, а наставили у Народном позоришту.
Он је додао да је и касније, као кореограф, имао срећу да сарађује са Радетом Вучић и подсетио да је то било у представи „Сусрет треће врсте“, телевизијском балету „Маска црвене смрти“ и балету „Кармен“.
Ауторка Јауковић, која је изложбу прогласила отвореном, нагласила је да је веома почаствована што јој је Музеј Народног позоришта у Београду указао ту част да уради поставку посвећену нашем великом уметнику, великом балетском играчу и великом човеку.
Она је указала да фокус изложбе чини период Радомирове каријере који се односи на Народно позориште у Београду, али и нагласила да није изостављен ни онај период који је, у трајању од пет година, провео у СНП-у у Новом Саду.
Изложба, уприличена поводом десет година од смрти Радомира Вучића, биће отворена до средине маја месеца, односно до Ноћи музеја.