Prva beogradska gimnazija

ва београдска. У периоду усмереног образовања звала се Образовно-васпитна организација „Моша Пијаде” да би јој од 1990. године био враћен стари назив Прва београдска гимназија. Гимназија је почела са радом у Југ Богдановој 26 у кући која је узета у закуп од Николе Селаковића, после чега је често мењала место. У току школске 1844/45. године се уселила у Конак кнегиње Љубице, одакле школске 1846/47. прелази у околину Саборне цркве, у зградусадашњег Факултета примењених уметности у Улици краља Петра број 4, названој тако да подсећа да је, најстарији син кнеза Александра Карађорђевића, кнежевић Петар Карађорђевић, доцније краљ Петар Први, ту похађао сва четири разреда Прве београдске гимназије. На овом месту је током јуна 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите које је те године учио. Испиту је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић. Прва београдска гимназија је 1863. године трајније решила проблем свог смештаја на основу поклона Капетана Мише Анастасијевића, односно била је смештена у Капетан-Мишино здање, заједно са Великом школом, Библиотеком, Музејом и Друштвом српске словесности. Како је ово здање постало тесно, због све већег броја студената у Великој школи, од почетка школске 1898/99. до 1904. Прва београдска гимназија је смештена у три зграде: зграду у Улици краља Петра 4, зграду београдске Реалке и зграду код Вазнесенске цркве (зграда укинуте Треће београдске гимназије). У овом периоду Гимназија је имала 72 професора и веома велики број ђака. Године 1905. Прва београдска гимназија се уселила у закупљени „Дом Светог Саве” у Улици цара Душана 13, јер су зграде Реалке и у Улици краља Петра 4, биле у врло лошем стању. Али, ни тај смештај није био задовољавајући због уд аљености од центра града, па је почетком 1935. године одлучено да се питање смештаја реши зидањем зграде специјално намењене за ту сврху. Пошто је Београдска општина дала плац код цркве Светог Александра Невског, узет је кредит те је, 20. септембра 1936. године, освећен камен темељац нове гимназијске зграде, у коју се, Прва београдска гимназија, уселила 27. априла 1938. године, где је остала до данашњих дана, у улици Цара Душана 61.
На зидовима овог импозантног здања нижу се ликови Љубе Ненадовића, Степе Степановића, Радомира Путника, Живојина Мишића, Драгутина Димитријевића Аписа, Светозара Марковића, Милована Глишића, Стевана Сремца, Лазе Лазаревића, Петра Кочића, Војислава Илића, Јована Скерлића, Корнелија Станковића, Стевана Мокрањца, Јована Цвијића, Михајла Петровића Аласа, Моше Пијаде, Пеђе Милосављевића, Оскара Давича… и много других славних ученика и професора ове школе. Како је, првенствено због своје изузетне просветитељске улоге, Прва београдска гимназија проглашена за СПОМЕНИК КУЛТУРЕ, није претерано рећи да припада групи националних институција Србије као што су Народна библиотека, Народни музеј, Државни архив …

Прва београдска гимназија је 2009. године прославила 170 го дина пост ојања. Велики јубилеј српског образовања, у склопу разноврсних активности (изложбе, трибине, ”Ноћ музеја,” концерти, спортска такмичења, међународна сарадња, музички фестивал гимназија у Дому омладине …), величанствено је крунисан 6. јуна, Свечаном академијом у Народном позоришту. Поред садашњих и бивших ученика, професора и родитеља, прослави су присуствовали високи представници државних, образовних, културних и спортских институција Републике Србије.

Увиђајући вредност ваннаставних активности ученика, покренут је пројекат ”КЛУБ ПРВЕ” чији је основни циљ да, новим просторним и садржајним могућностима, увећава број младих који желе да практично искажу своја интересовања.

Данас Прва београдска гимназија има тридесет и два одељења, природно-математички и друштвено-језички смер, развијену кабинетску наставу и савремена учила. Гимназију карактерише квалитетан васпитно-образовни рад и наставни кадар, ангажована педагошко-психолошка служба и традиционално, изузетан ученички потенцијал.
Прва београдска гимназија наставља са успешним образовањем и васпитавањем младих.

Оснивање Прве београдске гимназије

Оснивање Гимназије београдске 1839. године је био поуздан знак културног успона Срба и модернизације српског друштва. Гимназија је била једно од најважнијих средишта полетног друштвеног и културног амбијента, а у њеним школским клупама седела су готово сва будућа позната имена српске политике, дипломатије, науке, просвете, културе, војске и свих других делова друштва. Професорски колектив је био својеврсна друштвена и културна академија око које је окупљен највећи део мале интелектуалне елите српског друштва.
Министарство просвете је током лета 1839. године предузело све неопходне припреме за доношење одлуке о оснивању гимназије у Београду која је донета 26. августа 1839. године, а званично објављена 4. септембра 1839. године.
Две године по оснивању Гимназије, у Београд се преселио и Лицеј, и тако је Београд, који је по свему и пре тога био стварни урбани, друштвени и привредни центар земље постао не само културни него и главни образовни центар. То је остао све до данас. Поред поменутих просветних установа, у Београду се оснивају и друге установе као што су Народни музеј, а потом и Народна библиотека.
Име школе
Прва београдска гимназија је више пута мењла своје називе, често под утицајем политичких прилика у земљи. У почетку, више од пола века од свог оснивања, гимназија се звала Гимназија београдска. Крајем XIX века, након оснивања Друге и Треће београдске гимназије, она је добила назив Прва београдска гимназија. Године 1898. Прва београдска гимназија добила је ново име Гимназија краља Александра I. Након 1903. враћа старо име Прва београдска гимназија, да би после Првог светског рата добила назив Прва мушка реална гимназија у Београду, а нешто касније Прва мушка гимназија, како се звала до иза Другог светског рата. Уобичајно име, нарочито током XIX века, за Прву гимназију било је и Велика гимназија, јер је дуго времена била једина гимназија у Србији, а осим тога и највећа.
Адреса гимназије
Требало је да прође цео један век од њеног оснивања да би Гимназија коначно добила своје здање. Све до 1938. године Гимназија београдска није успела да реши горуће питање смештаја школе, селећи се више пута из једне у другу зграду. Та чињеница сама по себи сведочи о односу друштва према просвети.
У почетку, за зграду Гимназије је била закупљена приватна кућа Николе Селаковића која је касније порушена, а налазила се у Југ-Богдановој улици, бр. 26. Током школске 1844/45. године Гимназија се иселила из куће Николе Селаковића и уселила у некадашњи Конак књегиње Љубице. У великој, и за оно време лепој, згради Конака били су смештени и Гимназија и Лицеј, с тим што се Гимназија налазила у приземљу зграде, док је Лицеј био на спрату. Пошто се број ђака стално увећавао, Прва гимназија се током школске 1846/47. године иселила из зграде Конака књегиње Љубице, и уселила у једно старо здање у близини Конака, уулици Краља Петра бр. 4. у коме је остала врло дуго.
Повољнији услови за рад Гимназије београдске и Лицеја, односно Велике школе, настали су 1863. године када су се обе установе преселиле у „Капетан-Мишино здање“ , које је богати трговац Миша Анастасијевић поклонио „своме отечанству“. Био је то диван пример српског задужбинарства. У Капетан-Мишином здању Прва београдска гимназија је била смештена у просторијама у левом крилу зграде, док је Велика школа била смештена у десном крилу зграде.
Пошто се број ђака увећавао, зграда Капетан-Мишиног здања постала је тесна. 1905. године Прва београдска гимназија се уселила у „Дом Светог Саве“, да би у њему остала све до подизања своје нове зграде 1938. године.
Почетком 1935. године покренута је акција за подизање зграде за Прву мушку гимназију. Београдска општина је доделила плац за зидање школе код цркве Св. Александра Невског, и већ 20. септембра 1936. године освећен је камен темељац нове гимназијске зграде која је завршена почетком 1938. године. Свечано освећење нове зграде Прве мушке реалне гимназије обављено је 26. априла, а већ сутрадан, 27. априла 1938. године отпочела је редовна настава у новој згради. Адреса школе гласила је: Душанова 61.
Наставни програм
Од почетка рада 1839. године Прва београдска гимназија се постепено уобличавала у пуну гимназију, добијајући разред по разред. Развијала се у мери у којој се развијало и српско друштво. Први програм Гимназије показује тежњу за стицањем широке опште културе, са претежно класичним и хуманистичким садржајима. Гимназијска реформа, чији је творац био Јован Стерија Поповић, ударила је важан темељ модерном типу гимназијског образовања у Србији. Знања из природних наука, или „реална знања“, била су у другом плану.Поред класично хуманистичког карактера, Гимназија је требало да има и наглашен национални карактер пуем упознавања, пре свега, српског језика и српске историје. Доста пажње посвећено је историји и митологији Грка и Римљана, као и учењу латинског језика са граматиком. Такође, од старних језика учио се и намачки.
Ученици
У историји модерне српске просвете нема школе сличне Првој београдској гимназији чији су ђаци били тако бројне и значајне личности српске културе, науке и политике. Највећи број српских интелектуалаца друге половине XIX и првих деценија века XX, школовало се у Првој београдској гимназији. Међу најпознатијим ђацима гимназије су: принц Петар Карађорђевић, Љубомир Ненадовић, Јован Ристић, Милутин Гарашанин, Милован Глишић, Стеван Сремац, Љубомир Недић, Михајло Петровић Алас, Владислав Рибникар, Јован Скерлић, Бранислав Петронијевић, Петар Кочић, Живојин Мишић, Степа Степановић, Лаза Лазаревић, Слободан Јовановић, Светозар Марковић, Војислав Илић, Јован Цвијић, Бранислав Нушић и многи други.