Stvori

Na časove dolazimo sa sobom, a ne samo da crtamo.

Sa onim što nas raduje, tišti, zbunjuje.
Sa mislima koje ne umemo da izgovorimo, ali ih ruke iznose kroz linije.

Ostavljamo svoj trag na papiru, u prostoru, i jedni u drugima.

Negde između linija i boja desi se susret.
Tiho prepoznavanje.
Razmena koja ne traži objašnjenje.

Na trenutak pustimo sve:
pravila, očekivanja, „kako treba“.
I ona životna, i ona crtačka.

I tada se desi da crtamo slobodno. Postojimo slobodno.

Čas se završi.
Zagrle nam se duše.
I svako ponese sa sobom nešto više nego što je doneo.

SECOND HAND MARKET - stvari sa pričom

Pozivam vas na mali, prvi second hand market, sa idejom da produžimo život lepim stvarima i kupujemo svesnije.

Ako želiš da PRODAJEŠ:
- možeš doneti do 7 čistih i očuvanih komada odeće, knjiga, predmeta
- stvar treba da bude jasno označena cenom
- stvari se donose u toku nedelje pre marketa
- ja ću ih izložiti, prodavati tokom događaja i novac ti predajem nakon marketa
💫 ne naplaćujem uslugu prodaje
- ograničen broj prijava

Ako želiš da KUPUJEŠ:
dođi, pogledaj, probaj, pronađi nešto lepo i daj mu novi dom.

Umesto kotizacije, ako želiš - možeš doneti nešto slatko, slano ili domaću limunadu za zajednički sto i druženje.

Ovo nije buvljak, već mali održivi susret:
manje novo, više vredno.
Vidimo se 🍀

Art KPop kamp | 12.–16. januar
Uzrast 7–11 godina

Ove zime ulazimo u svet KPopa kroz umetnost.

Deca će:
• upoznati KPop kulturu kao i njihove najvece zvezde
• crtati portrete i oslikavati simbole svojih omiljenih likova
• praviti kolaže, oslikavati cegere, praviti poslastice i probati koreansku hranu
• slušati muziku i istraživati ritam kroz crtanje

Lokacija: Stvori Voždovac
12.–16. januar 9:30–16h

Prijave su otvorene, broj mesta je ograničen.

Dugo nisam pisala, ali večeras se dogodilo nešto što me podsetilo koliko su deca zapravo velika u svojim malim telima.
Na času, naša draga mala B potpuno je izgubila strpljenje. Sve linije su joj bile „grozne“, brisala ih je, htela da pocepa papir, govorila sebi da ništa ne valja, da je „grozna“. Lupala je po stolu, deca su se nervirala jer im je smetalo, govorila su joj da prestane, a ona je bila sve uznemirenija. U jednom trenutku se i udarila po glavi.

Upalila se crvena lampica.
Zaustavili smo sve. Nije više bilo važno crtanje, već šta radimo kad nas preplavi bes.

V joj je prišao i rekao: „Hajde, uzmi malo grickalica, biće ti bolje.“
Ali ona nije mogla da prihvati jer „ništa ne valja“.

Krenuli smo da razgovaramo.
„Šta vi radite kad ste besni?“ pitala sam.
Deca, uzrasta 6–11 godina, počela su da odgovaraju:
„Vičem u jastuk!“
„Ali ovde nemamo jastuk…“
„Posvađam se sa nekim!“
„Ali to smo već probali, pa nije pomoglo…“
„Odem negde sama.“
„A ona ne želi da bude sama, plaši se mraka.“

Onda se javila F:
„Spojim palac i kažiprst, to mi pomaže kad sam mnogo besna.“
Radimo zajedno. Dišemo.
„Zatvori oči, zamisli boju. Pusti misli da prolaze, a ti ostani uz disanje i boju.“

Pitala sam ih: „Da li ste se vi nekad udarili po glavi od besa?“
Ruke su se polako počele dizati.
Razgovarali smo o tome šta možemo sledeći put, kad krene onaj najgori bes.

Kasnije su došla i starija deca, 11–18 godina.
„Kako se vi smirujete kad ste jako, jako besni?“
„Pustim muziku.“
„Zatvorim oči.“
„Trčim.“
„Vičem.“

Neverovatno je koliko su zrela ova deca. Koliko tačno znaju da prepoznaju osećanja, samo im treba prostor i poverenje da ih izgovore.

Na kraju časa F kaže:
„Meni je ovo toliko relaxing, kad radim ovako.“
A ja, sa svojih 38, mislim u sebi -
F, zovi me kod sebe da te slušam i učim životne stvari. 💛
Koliko bi mnogi odrasli mogli da uče od te iskrenosti, otvorenosti i spremnosti da govore o osećanjima.

I dogodilo se nešto neverovatno: uprkos svemu, deca su bila najproduktivnija ikad. Radili su sa tolikom pažnjom, posvećenošću i lakoćom, kao da su pročistili sve što ih je kočilo.

Sećam se dana kada sam prvi put kročila u učionicu punu petaka, prisecala sam se sebe kada sam bila peti razred dok je bilo bombardovanje.
Kao nastavnica sam bila mirna, tiha, pomalo streber i potpuno bez samopouzdanja.
Oni su to osetili. Jedva su čekali da me testiraju i činilo se da uspevaju.
Svaki čas je bio borba.

Učila sam kako da budem pilot u avionu, kako bi rekla Zana Erdeljan.
Učila sam da budem i ono što nisam, samo da im priđem.
Kada sam uspela da uspostavim kontakt, učila sam novu lekciju,
kako da budemo na istoj strani, a da ipak zadržim autoritet.

Godinama sam rasla i menjala se.
Prolazila sam silne edukacije, kurseve i treninge, ali nijedna knjiga te ne pripremi na trenutke kada imaš dete u šestom razredu koje ne zna da čita, a nikome nije važno, svi mu daju dvojku samo da prodje godinu, a vaspitava ga ulica jer mu je tata alkoholicar i on pokusava da usmeri i spase svog mladjeg brata ili kada te sedmak psuje, a ti ga zagrliš i on se raspadne od suza.

Nema kursa koji te nauči kako da gradiš odnos.
Samo ti, oni i trenutak u kome se zajedno učite životu.

Koliko sam p**a rastrzana odlazila na čas, a sastavila se tek kada me oni podsete na to da život ide dalje.
Koliko sam p**a mislila da neću uspeti, a onda me deca svojim osmehom podsete zašto sam tu.

I posle 13 godina, još učim.
Učim kako želim da se deca osećaju u mom prisustvu.
Učim da budem ono što jesam, a opet vođa koji ih vodi.
Svaki dan donosi nove izazove i novu priliku da ih podsetim koliko vrede i da oni mene podsete na to isto,
da ću vežbati da budem ono što želim da budem i da živim onako kako želim jer izazovi nikada ne prestaju.

Naši rodjendani su uvek personalizovani - u poslednje vreme najviše su popularni rođendani na kojima deca šiju i prave jastuke, ali sve može da se prilagodi – oslikavamo majice, pravimo igračke, crtamo, slikamo…

Stvori proslavu po svojoj meri.
Još slobodan termin u avgustu – 31.8., a rezervacije za septembar su u toku.
Za decu i odrasle – sve po tvojoj želji. Piši za dogovor.

Pusti ih. I kad makaze beže. I kad se papir gužva, a crtež izgleda kao zvrljotina.

Znam, najteže je ne pomoći. Da ne presečeš umesto njih, da ne nacrtaš lepše, da ne popraviš boju koja im se razlila.
Ali znaj - baš tu gde ti ruke krenu da pomognu, njihovo samopouzdanje pravi prve korake.

Kada dete secka, a linije su krive i iskrzane - ono uči koordinaciju, strpljenja i veru u svoje sposobnosti.
Kada boji van linija, kada je oko veliko, a glava mala dete uči.
Kada se trudi secka pa posegne cepkanju prstima - kao kad uči da jede kašikom pa posegne za prstima - to nije neuspeh. To je put u veštinu.

I znam da je tebi teško da gledaš.
Da deluje kao da se muči.
Ali ono što deluje kao mrlja, često je seme samopouzdanja koje raste ispod površine.

Pusti.
Ne popravljaj.
Ne oduzimaj momenat borbe.

Jer svaka traljava linija vodi ka samopouzdanju.

Kada to otkriju oni mogu vise i od onog sto mogu da zamisle.

Ponekad je podrška pustiti.
Ponekad je ljubav ne pomoći.

Art kamp “Kuce i mace” je uspešno završen!
Tokom pet dana, deca su istraživala dizajn kroz teme koje vole – kuce i mace. Kroz osmisljavanje, dizajniranje, crtanje, slikanje, igre i šetnje, svaki dan je bio pun kreativnosti i druženja.
Toliko je slatkoće ovde bilo, skoro kao omiljena decija kafica za kraj dana 🥰

👀 Provrtite slike sa kampa.

Stvori strip je naš sledeći art kamp koji počinje 21. jula.
Prijave su otvorene još samo nekoliko dana – vidimo se u Stvori kreativnom habu!