02/03/2021
ПРОБЛЕМ МЕРЕЊА КУРЦА
Као последица квантних феномена,¹'²'³ један од кључних проблема у модерној експерименталној физици јесте проблем мерења. Проблем мерења дужине курца смо већ и поменули,¹ а сада ћемо рећи нешто више о проблему мерења масе курца у ерекцији, као и поменути неке од домишљатих метода уз помоћ којих данашњи курчеви физичари превазилазе овај проблем.
Проблем мерења масе курца у ерекцији произлази из чињенице да се еректилан курац не може директно ставити на вагу, јер курчева сила, која га држи еректилним, делује у супротном смеру од силе гравитације, што би обесмислило резултат оваквог мерења. Са друге стране, одвајањем курца од остатка тела и његовим директним вагањем се неповратно ремети целокупно стање система. Из ових разлога, мерење масе еректилног курца се мора вршити на индиректне начине.
1) Класичне методе
Ове методе, иако једноставне за извођење, носе и највећу грешку мерења. Најједноставнија класична метода јесте мерење запремине еректилног, као и нееректилног курца (убацивањем истог у мензуру напуњену водом), из које разлике се може израчунати запремина додатне крви која се налази у еректилном курцу. Ова вредност, помножена просечном густином крви, даје разлику у маси између еректилног и нееректилног курца. Разлика у маси се затим сабира са масом нееректилног курца, која се, за разлику од еректилног, може измерити директно на ваги. Ово је могуће услед доста мање вредности курчеве силе у случају нееректилног курца, која се овом апроксимативном методом занемарује.
Други класичан метод јесте гађање еректилног курца куглицама једнаке масе, али различитих брзина. Из мерења дефлекције курца након поготка сваком куглицом се могу извући параметри из којих се даље рачуна маса курца.
2) Релативистичке методе
Ове софистициране методе дају најпрецизније резултате, али тренутно се могу примењивати једино на курцима велике масе, најчешће супермасивним црним курцима.⁴ Са скорашњим развицима атомских часовника, у будућности се очекује да ће врло прецизна мерења моћи да се врше и над мањим курцима - постављањем часовника на врх и на дно курца и мерењем временске дилатације. Тренутно најкоришћеније методе јесу:
- Метод гравитацијског сочива (gravitational lensing). Супермасивни црни курци који се налазе између удаљеног извора светлости и посматрача, својом гравитацијом закривљују путању светлости. Из степена закривљености путање се може израчунати маса курца.
- Метод гравитацијских таласа. Ова метода подразумева сударање кураца велике масе и мерења насталих гравитацијских таласа (најчешће интерферометријским техникама). Највећи центар на свету где се врше оваква мерења јесте LHC (Large Hard-on Collider).
Референце:
[1]https://www.facebook.com/kurceva.nauka/posts/2160007304226774
[2]https://www.facebook.com/kurceva.nauka/photos/a.1480574122170099/1813382845555890/
[3]https://www.facebook.com/kurceva.nauka/photos/a.1480574122170099/1790684377825737/
[4]https://www.facebook.com/kurceva.nauka/posts/2499333890294112