Srpsko udruženje za filozofsku praksu-SPPA

Pitanje da li veštačka inteligencija može da preuzme ulogu psihoterapeuta nije samo tehnološko, već duboko filozofsko i etičko. Ono se tiče same prirode terapije: da li je ona skup tehnika ili pre svega odnos?

U savremenim AI sistemima vidimo rastuću tendenciju da se emocionalna podrška “automatizuje” tako da se briga pretvori u uslugu, dostupnu 24/7, bez čekanja i bez ljudskog posredovanja. Ali time se menja i ono što podrazumevamo pod brigom.

Fuko bi nas podsetio da psihološki diskurs nikada nije neutralan: on je deo šireg režima znanja i moći koji određuje šta se smatra normalnim, zdravim ili devijantnim. U tom smislu, AI kao terapeutski alat ne deluje izvan tog režima, već ga može dodatno učvrstiti kroz standardizaciju odgovora, kategorizaciju emocija i “upravljanje” subjektivnim stanjima.

Heidegger bi, sa druge strane, ukazao da tehnologija nije puko sredstvo, već način otkrivanja sveta. Ako je tako, onda AI ne samo da “pomaže” u terapiji, već preoblikuje i samu ideju emocionalnog rada i brige.

Ostaje ključno pitanje: da li ovakvi sistemi proširuju prostor dostupne podrške, ili postepeno menjaju terapiju iz odnosa u tehnički proces bez uzajamnosti?

U vremenu koje stalno ubrzava, čini se da se najvažnije stvari događaju u zastoju. Ne u spektaklu, ne u velikim narativima, već u pukotinama svakodnevice: na trgovima, u prolazu, u nečijem glasu koji više ne može da ćuti. Naša epoha opsednuta je budućnošću – planovima, projektima, obećanjima. Ali filozofija nas uči da je jedino stvarno vreme ono koje se događa sada. A to „sada“ često nije ni stabilno ni udobno. Ono je isprekidano, napeto, ponekad bolno i upravo zato istinito.

Možda je najveći paradoks savremenog trenutka to što, uprkos stalnom kretanju, društvo deluje kao da stoji. Kao da vreme cirkuliše, ali ne napreduje. Kao da se istorija ne događa „negde tamo“, nego upravo ovde, na mestima koja svakodnevno prelazimo, a retko zaista vidimo. Šta uopšte znači biti prisutan u sopstvenom vremenu?

Ako reda nema, sat je suvišan Teška priča na Trgu republike: Ako reda nema, sat je suvišan

Proleće nas uči da obnova života dolazi polako, kroz male korake. Heraklit nas podseća da je sve u stalnoj promeni, a Žan-Žak Ruso da priroda pruža lekcije koje čovek mora pažljivo da uoči. Život se ne dešava iznenada, već kroz niz sitnih, nežnih transformacija. Samoniklo bilje, istovremeno i lepo i jestivo, pokazuje da vrednost ne mora biti proizvedena, već prepoznata i sačuvana.
*Salata od maslačka, jaglaca, bele rade, ljubičica, korijandera, čerija, dve vrste ulja, sirće od nara, jaja, tunjevine i skuše, by Davorin Majhensek.

Kako naš identitet opstaje ili se menja u svetu u kojem je sve brendirano? Na koji način brendovi oblikuju našu percepciju sopstva i društvenu ulogu? je događaj za diskusiju i refleksiju, mesto gde se kroz razgovor ispituju ideje, norme i kulturne narative, često u neformalnijem, ali intelektualno podsticajnom okruženju. Ove subote razgovaramo o bredniranju i identitetu. Kafe „Prostor”, Dobračina 55 od podneva do 3.

Send a message to learn more

Prijave u inboks.

Filokafe “Branding i postmoderni identitet”, 28.02.2026. od 12.00 h do 15.00 h, u kafeu „Prostor”, Dobračina 55. – Institut za praktičnu humanistiku Aktivnosti February 22, 2026 By alex Filokafe “Branding i postmoderni identitet”, 28.02.2026. od 12.00 h do 15.00 h, u kafeu „Prostor”, Dobračina 55. U 21. veku više nije pitanje da li su brendovi bitni za lični identitet, već se postavlja banalnije pitanje: Da li je lični identitet mog...

Nekada su identitet oblikovali porodica, zajednica, profesija, ideologija. Danas ga oblikuju logotipi, algoritmi i tržište. Više nije pitanje da li su brendovi deo našeg života. Pitanje je: Da li smo i sami postali brendovi?

Svi posedujemo i potreban nam je određeni stepen narcisoidnosti. Ali trebalo bi da budemo sposobni da pravimo greške. U rizikovanju je tajna pravog učenja. Međutim, to zahteva određenu snagu kako vam ne bi bilo važno i ako pogrešite. A to dolazi od toga da se osećate dobro sa samim sobom, čak i kada grešite. To je dobra narcisoidnost. No, sam termin je suprotan mogućnosti da se o njemu govori na pozitivan način, a i prethodni opis pre odgovara samoljublju. Dakle, narcisoidnost je ipak nešto drugo. Kako je tema narcisoidnosti neobično važna za sve naše odnose, vredi više promišljanja. Više u linkovanom videu:

Otto Kernberg Narcis i granicni bolesnik ne shvataju druge kao licnosti Enjoy the videos and music you love, upload original content, and share it all with friends, family, and the world on YouTube.

Filozofija ne može da stane u jednu jedinu definiciju. Svaki pokušaj da se odgovori na pitanje „šta je to filozofija“ zapravo je trag jedne epohe, jednog iskustva i jednog načina mišljenja, pa zato isto pitanje stalno dobija nove, različite knjige i nove odgovore.
U osnovi toga je jednostavna ljudska sklonost: da zastanemo, da se pitamo kako i zašto živimo baš tako kako živimo, šta dugujemo sebi i drugima, šta znači dobar život. Filozofska praksa i filokafe su savremeni oblik tog istog poriva. Na filokafeu mislimo naglas, razgovaramo ravnopravno i filozofija postaje zajedničko istraživanje, a ne gotova lekcija. Predložite temu za filozofski kafe!

Veštačka inteligencija nas plaši. Ali šta ako je veći problem površna ljudska inteligencija?

Edgar Morin nas upozorava da tehnologija sama po sebi nije opasna koliko društvo koje odustaje od mišljenja, složenosti i odgovornosti.
Veštačka inteligencija samo ogoljava ono što mi, ljudi, već jesmo.

Edgar Morin, filozof od 104 godine: „IA može biti zastrašujuća, ali se više plašim površne ljudske inteligencije“ - Gea organic Francuski filozof Edgar Morin, u svojoj 104. godini, upozorava na krizu savremenog mišljenja i objašnjava zašto je ljudska površnost opasnija od veštačke inteligencije.

Sneg nas podseća na privremenost svakog poretka. Na kratko usporava uobičajeni tok stvari jer se po snegu drugačije krećemo i drugačije doživljavamo svoje okruženje. Ono što je do juče bilo normalno, odjednom traži pažnju. Takođe, sneg nam donosi tišinu, ali ne kao prazninu već naprotiv, kao predah u kojem misao ima vremena da se pojavi. Svet usporava, a pitanja postaju jasnija jer više ne moraju da se probijaju kroz stalnu buku. U tom kratkom zastoju ne dobijamo odgovore, ali dobijamo nešto važnije: priliku da postavimo bolja pitanja.

"Kako vidite odnos strepnje i slobode?" Atmosfera s novogodišnjeg .