Skola glume Pavle Pekic

kojih razvijaju tehnike disanja, motoričke sposobnosti, kreativno razmišljanja, ali i ozbiljno utiču na razvoj ličnosti (istražujući osećanja drugih, *likova* koje tumace, deca zapravo istražuju sopstvene emocije), kao i na socijalni razvoj (dinamika odnosa u timu nužno decu upućuje na značaj saradnje jednih sa drugima, što se manifestuje velikim drugarstvima formiranim u grupi). U SAD i Evropi postoji niz studija koje pokazuju da dramske radionice predstavljaju nužan dodatatak savremenom obrazovnom sitemu. Studija koju je sproveo UCLA (University of California, Los Angeles) potvrdjuje da djaci koji pohadjaju časove glume pokazuju znatno više akademske rezultate od onih koji ih ne pohadjaju. Studija pokazuje veliki napredak u onim “očekivanim“ koristima dramskih radionica: poboljšano samopouzdanje, poboljšana koncentracija, oslobadjanje straha od javnog nastupa, pravilan govor. Današnji obrazovni sistem podstiče decu na razvoj veština čitanja i pisanja. Oratorska, besednička veština gotovo je skroz zapostavljena. Zato su časovi glume ključni za ovu vestinu. Kroz radionicu glume deca uče niz odgovarajućih i neodgovarajućih načina medjuljudske komunikacije.

˝Drama svojom prirodom stavlja decu u okolnosti koje su različite od njihovih psihičkih, fizičkih i emotivnih stanja. Razumevanje tih različitosti pomaže im da odrastu u ljude. Ohrabrujući dete da se bavi dramom pružate detetu ogromnu ličnu korist, koja će mu služiti čitav život˝.