Šumatovačka - Istorija umetnosti i teorija forme

образовње, намењена је свим полазницима едукативних програма као и свима који су заинтересовани да стекну основна знања из области историје уметности.

Припремна настава за полагање пријемног испита за упис на студије Историје уметности посебно је усклађена са програмом полагања пријемног испита.

Општи циљеви:

Упознавање полазника са историјом уметности и основним концептима развоја уметности;
Развијање способности код полазника за анализирање уметничког дела на основу основних елемената форме;
Развијање способности полазника за изграђивање историјске свести неопходне за развијање критичког мишљења и разумевања узрочно-последичних веза у процесима и појавама историјског развоја визуелног ствралаштва кроз сагледавање у ширем друштвено-економском, научном и филозофском контексту;
Подстицање међусобног дијалога међу полазницима на тему уметности, уметничког дела и стваралаштва у целини;
Интерактивност (полазници активно учествују у настави припремајући поједине задатке које им даје предавач);
Информисање полазника о основним елементима заштите ауторских права;
Упознавање полазника са техникама креативног мишљења;
Информисање полазника о актуелним догађајима из области уметности код нас и у иностранству.
Напомена: Од укупног годишњег фонда часова остављена је могућност да четири часа предавач планира у зависности од интересовања полазника. Препоручује се да се ти часови искористе за посете музејима, архивама, галеријама или предавањима гостујућих предавача.

Методологија наставе – комбиновање различитих метода:

Наративне методе (предавање);
Дијалошке методе (разговор, расправе, дебате);
Методе демонстрације (показивање, презентовање);
Метода анализе (дефинисање и коментарисање појединих дела из области уметности);
Коришћење аудио-визуелних и других техничких средстава као што су видео пројектор, компјутер са интернет мрежом итд.;
Посете галеријама, музејима, архивама итд.;
Међупредметна корелација са осталим хуманистичким дисциплнама као што су друштвена историја, музичка уметност, филозофија, књижевност, историја религије и слично у циљу постизања што интегралнијег овладавања знањима.
Технике учења/усвајања знања:

Поред традиционалних ту су и оне преко којих се мотивише самосталан и истраживачки рад полазника где се постиже да полазник буде активни учесник у настави.

Литература:

Х. В. Џенсон/H.W. Janson, Историја уметности, Просвета, 1994.;
Херберт Рид/Herbert Read, Речник уметности и уметника, Светови, Нови Сад, 1997-2000.;
Ђорђо Вазари/Giorgio Vasari: Животи славних сликара, вајара и архитеката, Београд 2000.;
Леонардо да Винчи/Leonardo da Vinci: Трактат о сликарству, Култура, Београд;
М. Шуваковић, Појмовник сувремене умјетности, Horetzki-Zagreb, Vlees & Beton-Ghent, 2005.;
Милун Митровић, Форма и обликовање, Научна књига, Виша економска школа, Београд, 1990.;
Мишко Шуваковић, Појмовник модерне и постмодерне ликовне уметности и теорије после 1950, Прометеј, Нови Сад;
Василиј Кандински/Василий Васильевич Кандинский, О духовном у уметности, IP Esoteria, Београд 1996,;
Клаус Хонеф, Инго Ф. Валтер/Klaus Honnef, Ingo F. Walther, Art of the 20th, Taschen;
Давид, Хопкинс/David Hopkins; After Modern Art: 1945-2000, Oxford University Press, 2000.;
Миодраг Б. Протић, Српско сликарство XX века;
Марвин Трактенберг и Изабел Хајман/Marvin Trachtenberg and Isabelle Hyman, Архитектура од праисторије до постмодернизма, Грађевинска књига Д.О.О.;
Војислав Кораћ и Марица Шупут, Архитектура византијског света. Народна књига, Београд.

Вредновање/евалуација рада полазника се врши кроз стални процес посматрања активности и успеха полазника чиме се постиже подстицајни карактер наставе. Полазници се мотивишу за темељан и систематски рад.

Предавач прати, тестира и евалуира следеће показатеље:

Разумевање наученог (схватање значаја појмова и чињеница, издвајање битног од небитног, повезивање чињеница итд.);
Критички однос према наученом;
Стваралачки однос према наученом, који се огледа у самосталном проналажењу примера итд.