Vladan Jočić - Časovi engleskog i ruskog jezika.

Na minus sedam radi samo nekoliko tezgi na brdu
Cvećara je uvek u stanju pripravnosti
Groblje je blizu
Sa smrću i cvećem u januaru treba biti obazriv
Motrim na časovnik i kalendare
Ponadao sam se da ću opisati sve te mimohodnosti u letu
Bilo je i dečjih predstava na repertoaru Teatra na brdu
Datumi predstava su nepotrebno produbljivanje mašte
I zato svesno propuštam i sutrašnje detinjstvo
Devojčice vide svet naglavačke
A dečaci upregnu i nepripitomljene oblake
Kupovati vreme po tržnicama i ribarnicama je svrsishodnije
Sunce se danas uplelo u zgrade
Vreme je da se zađe dublje u satnicu
Tako se može natenane pročavrljati sa vrapcima
A da ne pričam o gradskim sajdžijama i skretničarima
Svratite ponekad na nekadašnju železničku stanicu Donji grad
Ako je ostao samo natpis na zgradi
To znači da ste postali očevidac još jednog prohujalog leta na Dorćolu
Ne budite lenji
Na trenutak se preselite u ravnicu klizeći po preostalom koloseku
Sa Belegiša pogledajte dole na Dunav očima došljaka
Subotom ujutru maštajte o kolovozima
Sednite na prvi letnji voz za Pančevo
Nemojte se dati prevariti
Postoje zgrade po brdima sa visokim i niskim prizemljem
Zar nije zabavno spustiti se niz brdo kroz samu zgradu
I kad vas već savlada umor
Pomislite
Negde se može uhvatiti dan za rep kada se na nebu istope tragovi aviona
Psi znaju za jadac
Zato i trče za točkovima i životom

Volim radnje na čudnim mestima
I uopšte neuobičajenosti i ispade čovečanstva
Nekad je postojala kompjuterska knjižara na Čukaričkoj padini
Morao si da prođeš kroz haustor i skreneš iza ugla
Desetak minuta peške od prve autobuske stanice
Tu bi te sačekala šuma koja deli naselje od Obrenovačkog p**a
Upečatljivo nenametljivo
I bila je otvorena pre ere društvenih mreža
Treba biti optimističan kao sovjetski inženjeri
U nadi da se spoje avion i brod
I ostaviti iza sebe prototip ekranoplana pored Kaspijskog mora
Kao spomenik svim nasamarenim maštom sanjarima
Promet je za trgovce
Ovde se radi o nebeskom ludilu
Igrariji betona, zamaha i zemlje
Veri u prolaznike i sprudove

Čak i kad pomisliš
Da je iza starog drvenog prozora neko ko te ne dočekuje
Moraš mu se barem uobraziljom usprotiviti
Budi uveren
Prozori služe prolaznicima koliko i ukućanima

Da li ste nekad videli tačkice
One što nam izmiču
Kad okrenete očnu jabučicu u njihovom smeru
Na prepodnevnom suncu
Pokušavate da ih dostignete perifernim vidom
Ali ne da se nijedan odsjaj prevariti

Da li ste nekad zamislili kafić u Japanu
Onaj što bi nam izmakao gotovo sigurno u pričama Murakamija
Isprekidane šarene leptire oko cveća u saksijama
Usidren u vetar miris sirove kafe
Nešto mimoletno biste dodali perifernim vidom
Ali ne da se nijedan odsjaj prevariti

I šta sad?
Kuda se uputiti naoružan perifernim čulima?
Voleo bih se obresti na terasi dvadesetospratnice
Naći odgovarajuće meštane za saputnike
Juriti sve što izmiče
Prevariti odsjaj

U jednom od tih doteranih kućeraka na obali
Gde služe belu kafu u prizemlju
Pevamo do iznemoglosti
Naučili smo da Mediteran može izmamiti osmeh viška
Pa mu se vraćamo kao lastavice
Predveče se provlačimo ispod tankih crepova
Kad su gitare u krilu mojih prijatelja
I pesme nadohvat ruke
Možemo se okupiti na kupalištu
Dati jedni drugima oduška donevši šolju nezaslađene kafe
Mi nosimo u sebi ushićeno srce ovog blagonaklonog sveta
Kao da smo Tvorac u punom zamahu
Imamo pred sobom noć na pučini
Umotvorine predaka
I pesme za glasove naših predstojećih leta

Да сам дете
Могао бих
Бити привремени Московљанин
Па макар на папиру
Па макар и на карти московског метроа
Уцртан у градски инвентар као станица
Као споменик Хо Ши Мину
Могао бих
Поново шмирглати даске у школи 104
На југоистоку града
Лопатати лед
Скупљати искоришћен папир
Јести најлепше виршле у школској мензи
Слушати пијаног Јељцина за Нову годину
Прочитати да свет има шест континената у штурој руској књизи из географије
Ставити промрзле руке на врео радијатор
Ругати се наглас наџак разредној на српском
Бити привремени Југословен макар на папиру
Бити пресрећан због палице за хокеј и пака
Спавати усхићено са првом кошаркашком лоптом
Да сам дете
Не бих истицао околности
Деца не знају да су околности привремене
Као и само детињство

You came along to tell me
There’s more to it
With a shoelace tied around your neck
With your snout buried in the ground every time you see a lizard

There’s more to it
Just be careful not to run against the wind
And never let a hedgehog slip away

You came along to tell me
Let’s bark
Keep your dear ones on their toes
Let the poplars sway in the wind
They’ve got nothing to do with the time we spend running

You came along to tell me
You’ll be surprised how it all ends
I get scared at times
I do lie down in terror
But I never yield

You came along to tell me
I do get excited when we run around poplars
But I don’t succumb to those cheeky lizards and the wind
Let alone the temptation to come back
It’s been a while

You came along to tell me
Never to wait
As we come along only once

Ako mi ikad pritrčiš ponovo
Raširiću ti ruke
Nek ti golubice prenesu poruku
Da ti se sami oblaci i livade raduju
A ja te volim
Silinom koje nisam bio svestan

Ako ikad zatražiš moje krilo
Biću tu
Ne prezaj više od mene
Biću blag
Uzvratiću ti nežno
Verovaću ti na lavež i pogled
Čekaću te
Idemo ponovo na ostrvo

Ako opet odlučiš da juriš veverice
Ne zaboravi na mene
Sačekaću te kraj svakog hrasta
Povedi me sa sobom u šetnju na ostrvo
Ja bih da te gledam
Da se smejem ponovo
Da te prigrlim čvrsto
Da ti budem pri šapi saborac u punom trku
Saučesnik u pohodu na guštere i kapi

Dočekaj me kad dođe vreme
Ako mi oprostiš
Ako i dalje ne odustaješ od mene

Da je mene tata grlio kao ja tebe
Možda bi ljudi konačno pripitomili vetar
Pa bi se nebo poistovetilo s lastama
Te bi se gnezdilo po gradovima
Selilo i rađalo iznova

Da je mene moj tata grlio kao ja tebe
Možda se ne bismo grlili ovako
Pričali bismo o deci
O letima po kafanama
I mimo nas bi projurile neopevano godine

Da je mene tata grlio kao ja tebe
Možda nas ne bi ni bilo ovakvih
Kao nebo
Poistovećenih s lastama
Ugnežđenih po ćoškovima balkona i krovova

Da je mene moj tata grlio kao ja tebe
Ne bih očekivao više od ovoga
Bilo bi dovoljno
Voleti te i opevati svet

Mogu sa popriličnom zadocnelošću svečano da saopštim
Odužila se ova oročena mladost
To primećujem zamućeno po jutarnjim suvim očima
Ili po novofasadnosti Beograda
I kosa je nerečiti vesnik prohujalih leta i odmorišta

Iščekivanje je nepodnošljivo u punom trku
Treba leći na trotoar kad vidiš laste nad sobom
Pričekati da lišće izmami neki topliji vetar iz dvorišta

Nisam se dao obmanuti
Dočekivao sam poštu u Miročkoj
Moje ushićenje bi odjeknulo mermerno našim obdaništima

Kad ponovo budemo bili deca
Po potrebi će nam se drhtavo povinovati prozori
Po potrebi će nam se i sama zemlja pružati radosno

Našoj sreći prethodiće povici u susret
Kako možeš uopšte trčati bez svih tih nedospelih reči?
Ti možeš biti dečak
Možeš i dalje poslati pismo drugarima iz budućih vrtića
Možeš da odocniš još jednom

Nakon kiše obavezno pomislite na puževe
Oni izmile masovno na puteve iz trave
Pa ih zamišljeni često pregazimo
Ne nosimo svi kuću na leđima
Kao ova malena bića
Tako da ako pišete pesmu
Zaustavite se
Nemojte hodati i pisati
Možda poštedite jednog od njih
Biće kome je kuća put
Zastanimo
Možda smo već stigli

Sećam se odlično svega što se nije desilo
Možda je malo luckasto
Ali živo te se sećam kako me čvrsto grliš i ljubiš
I ja sam voljen i siguran u tvojim rukama
I kažeš mi razgovetno da me voliš do neba
I više od neba

Sećam se odlično svega što se nije desilo
Igramo se žmurke i juriš me po stanu
Učiš me da plivam

Možda će ti zvučati detinje i naivno
Ali te opet nema
A ja sam zaboravio ono što je bilo