ELIPS Projekat

🐢🌷🌲☘️
Ево главних резултата пројекта ЕЛИПС остварених током две године:

Иновативност овог пројекта огледа се првенствено у његовим истраживачким циљевима и методолошком приступу. Користећи стратификовани узорак ученика 7. разреда (N=877), применили смо међународно валидиран инструмент за испитивање еколошке писмености Middle school environmental literacy survey , које смо претходно проверили у оквиру пилот студије спроведене у Србији.
Резултати нам пружају свеобухватан преглед еколошке писмености, обухватајући еколошко знање, афект (вербална посвећеност, осетљивост и љубав према природи), когнитивне вештине (идентификација проблема, анализа проблема и планирање акције) и понашање.

Такође наш циљ је био да опишемо карактеристике еколошког идентитета ученика који постижу највише резултате у еколошкој писмености, као и искуства која по њиховом мишљењу да највише утичу на обликовање њиховог еколошког идентитета.
Применом индуктивног и дедуктивног приступа у анализин података, успоставили смо оквир за категоризацију одговора ученика који описује карактеристике њиховог еколошког идентитета.
Овај оквир се састоји од следећих компоненти: 1. Еколошки афекат: Осетљивост на лепоту и разноликост природе, заједно са осећајем задовољства и опуштености када су у природном окружењу. 2. Забринутост за животну средину: Осећања забринутости, туге и нелагоде када је природа угрожена. 3 Морално резоновање: Критика неприкладног понашања према животној средини; Осећај унутрашње награде: Задовољство које произилази из ангажовања у одговарајућим еколошким акцијама; Осећај одговорности: Признавање сопствене обавезе да се заштити животна средина 4. Понашање (као корелат идентитета): Активности као што су сакупљање смећа, садња дрвећа и општи напори усмерени на заштиту природе.

У школском контексту, ученици истичу важност наставника као узора, посете локацијама које одликују природне лепоте, изложеност деградираном окружењу и групне дискусије о искуствима на отвореном као значајне мотиваторе.

Спровели смо анализу наставних планова и програма у Србији, Словенији и Финској како бисмо формулисали препоруке за унапређење образовања у Србији. У оквиру предавања на конференцији по позиву, поставили смо еколошку писменост у контекст уметничког образовања. Наши налази указују на то да настава науке, која је подељена на одвојене дисциплине и првенствено усмерена на стицање знања, често занемарује емоционалну повезаност са природом. Уметничко образовање има потенцијал да премости овај јаз, јер може да допре до емоционалног аспекта нашег односа са природом и њеном деградацијом.

Важно је напоменути и да смо успоставили сарадњу са међународним експертом, професором Марцинковским са Института за технологију са Флориде. Професор је посетио Србију, нудећи интервјуе и предавања широкој публици, као и консултације и подршку истраживачком тиму.

Организовали смо посету школи која је остварила најбоље резултате, и том приликом смо разговарали са ученицима и заједно посадили дрвеће. Поред тога, чланови тима су учествовали у курсу о еколошком образовању у Финској и представили главне налазе истраживања наставницима из више европских земаља. Искуства стечена на курсу су интегрисана у симпозијуме за наставнике из Србије.

Симпозијуми су реализовани у сарадњи са наставницима из школа са најбољим резултатима и добили су високе оцене од учесника.

Захваљујемо се свима на сарадњи!

Наш пројекат се завршио, али није и наш рад на тему еколошке писмености и идентитета.

Еколошка писменост – разумевање и деловање у вези са проблемима у животној средини –крајњи је циљ еколошког образовања. То је сложена вештина која обухвата знање, ставове, понашања и когнитивне способности. Док се часови природних наука често фокусирају на компоненту знања, наше недавно истраживање истакло је виталну улогу уметничког образовања, посебно у обликовању наше емоционалне везе са природом.
Милица Марушић Јаблановић и Иван Симић одржали су пленарно излагање по позиву под називом „Еколошка писменост у контексту образовања ликовне културе“ на Међународном научно-стручном скупу Уметност и образовање одржаном 24–25. 5. 2024. у организацији Академије уметности у Новом Саду. Akademija umetnosti Novi Sad
Традиционално научно образовање, са својим нагласком на дискретне дисциплине и стицање знања, често занемарује кључну афективну димензију – шта осећамо према природи.
Уметност, са својом слободом и способношћу за емоционалну комуникацију, нуди моћан начин повезивања са природом на дубљем нивоу. Кроз креативно изражавање, ученици могу да истраже не само лепоту света природе, већ и утицај његовог уништења. Уметност може ефикасно да саопшти последице људских поступака, нудећи и упозорења и потенцијална решења. Може да изазове емоције, од страхопоштовања и чуђења до забринутости и гнева, указујући на хитност решавања еколошких питања.
У раду су дати и практични предлози како повезати уметничко образовање и еколошку писменост. Уметањем еколошких тема у уметничке пројекте, дискусије и креативна истраживања, наставници могу оснажити ученике да постану еколошки писмени грађани.
Цео рад прочитајте овде: https://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1190


Environmental literacy – understanding and acting on environmental issues – is a crucial goal of environmental education. It's a complex skill, encompassing knowledge, attitudes, behaviors, and cognitive abilities. While natural science classes often focus on the knowledge component, our recent research highlighted the vital role art education can play, particularly in shaping our emotional connection with nature.
Milica Marušić Jablanović and Ivan Simić held a plenary presentation by invitation titled "Environmental Literacy in the Context of Art Culture Education" at the International scientific–professional meeting Art and education, organized by the Academy of Arts in Novi Sad, May 24–25 2024 Novi Sad, Serbia.
Traditional science education, with its emphasis on discrete disciplines and knowledge acquisition, often overlooks the crucial affective dimension – how we feel about nature.
Art, with its freedom and capacity for emotional communication, offers a powerful way to connect with nature on a deeper level. Through creative expression, students can explore not only the beauty of the natural world but also the impact of its destruction. Art can effectively communicate the consequences of human actions, offering both warnings and potential solutions. It can evoke emotions, from awe and wonder to concern and outrage, driving home the urgency of resolving environmental issues.
The practical suggestions on how to connect art education and environmental literacy are offered. By weaving environmental themes into art projects, discussions, and creative explorations, teachers can empower students to become environmentally literate citizens.
Read the whole paper here: https://ipir.ipisr.org.rs/handle/123456789/1190

“Children must be taught how to think, not what to think.”
― Margaret Mead

Лансирана Климатска платформа!
За крај ове године делимо једну лепу вест.
Знамо да је за борбу против климатских промена неопходан удружен напор. Зато је у априлу ове године покренута Климатска платформа, иницијатива која окупља заједницу активиста, научника и организација усмерену на решавање изазова које носе климатске промене.
Радујемо се што је и пројекат ELIPS позван да буде део ове заједнице! Наше учешће је почело на првом састанку, који је одржан 19. априла 2024. године, када је Слађана Савић платформи представила ток и прве резултате нашег пројекта.
Учесници су показали велико интересовање за наш пројекат. Занимало их је који је ниво еколошке писмености ученика седмог разреда у Србији и како наши резултати стоје у поређењу са другим државама.
Климатска платформа, коју је покренуо Центар за промоцију науке Centar za promociju nauke, служи као драгоцен простор за размену идеја. На овим састанцима се деле инспиративне праксе и иновативна решења широког спектра заинтересованих страна, укључујући активисте, стручњаке, позоришне трупе и приватне компаније.
Наставићемо да будемо део Климатске платформе, која представља језгро за покретање значајних промена, не само у решавању климатских промена, већ и у неговању одрживије и праведније будућности.
Више о иницијативи можете прочитати на сајту Центра за промоцију науке https://int.cpn.edu.rs/klimatska-platforma/, док излагање са насловом „Колико су ученици у Србији еколошки писмени?“ можете погледати овде https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/6990.
Фото: Центар за промоцију науке

Climate Platform Launched!
To end this year, we share some good news.
We know that fighting climate change requires a joint effort. That is why the Climate Platform was launched in April of this year, an initiative that brings together a community of activists, scientists and organizations focused on solving the challenges posed by climate change.
We are delighted that the ELIPS project has been invited to be part of this community! Our participation began at the first meeting, which was held on April 19, 2024, when Slađana Savić presented the progress and first results of our project to the platform.
The participants showed great interest in our project. They were interested in the level of environmental literacy of seventh-grade students in Serbia and how our results compare to other countries.
The Climate Platform, launched by the Center for the Promotion of Science, serves as a valuable space for the exchange of ideas. These meetings share inspiring practices and innovative solutions from a wide range of stakeholders, including activists, experts, theater companies, and private companies.
We will continue to be part of the Climate Platform, which represents the core for driving significant change, not only in addressing climate change, but also in fostering a more sustainable and just future.
You can read more about the initiative on the website of the Center for the Promotion of Science https://int.cpn.edu.rs/klimatska-platforma/, while the presentation titled "How environmentally literate are students in Serbia?" can be viewed here https://cherry.chem.bg.ac.rs/handle/123456789/6990.
Photo: Center for the Promotion of Science

"We don’t become happy just because we’re free – if we are. Or because we’ve been educated – if we have. But because education may be the means by which we realize we are happy. It opens our eyes, our ears, convinces us that there is only one freedom of any importance whatsoever, that of the mind, and gives us the assurance – the confidence – to walk the path our mind, our educated mind, offers."

Iris Murdoch

Дисеминација информација о пројекту ELIPS на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду

Зорица Веиновић је представила ELIPS пројекат новој генерацији студената 4. године основних студија Факултета за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду. Са циљем и најважнијим резултатима истраживања студенти, будући учитељи и васпитачи, упознати су на предавању у оквиру изборног предмета Деца у улози чувара природе, одржаном 19. 11. 2024. године. Зорица Веиновић је са студентима поделила и сазнања и практичне активности са курса на тему Еколошко образовање и васпитање у Финској: Еко-социјални приступ, који је, у склопу ELIPS пројекта, а у организацији Europass Teacher Academy, похађала у Хелсинкију у септембру 2024. године. Студенти су показали велико интересовање за резултате истраживања, као и за искуства из Финске и покренута је дискусија о њиховом значају у контексту професије за коју се припремају.

Dissemination of information about the ELIPS project at the Faculty of Teacher Education, University of Belgrade

Zorica Veinović presented the ELIPS project to the new generation of 4th year undergraduate students at the Faculty of Teacher Education, University of Belgrade. Students, future primary and kindergarten teachers, were introduced to the aim and most important results of the research at a lecture within the elective course Children as Nature Guardians, held on 19 November 2024. Zorica Veinović also shared with the students the knowledge and practical activities from the course on Environmental Education and Parenting in Finland: An Eco-Social Approach, which she attended in Helsinki in September 2024 as part of the ELIPS project and organized by the Europass Teacher Academy. Students showed great interest in the research results, as well as in the experiences from Finland, and a discussion was initiated about their significance in the context of the profession for which they are preparing.



Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду

“…But to the earth, a hundred years is nothing. A million years is nothing. This planet lives and breathes on a much vaster scale. We can't imagine its slow and powerful rhythms, and we haven't got the humility to try. We've been residents here for the blink of an eye. If we're gone tomorrow, the earth will not miss us."
Michael Crichton

Недавно је др Вера Жупанец, чланица ELIPS тима, имала привилегију да се обрати будућим наставницима биологије са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Њено предавање под насловом „Развијање еколошке свести и еколошког идентитета ученика основне школе“ имало је за циљ да упозна студенте биологије са значајем еколошког идентитета и конкретним начинима његовог развијања.
Истражујући концепт еколошког идентитета, др Жупанец је истакла важност неговања чврсте везе између појединца и природе. Разумевањем свог места у екосистемима, ученици могу развити осећај одговорности и жељу за заштитом животне средине.
Активним укључивањем ученика у еколошке иницијативе, просветни радници их могу инспирисати да постану одговорни грађани који брину о животној средини. Опремањем будућих наставника знањем и алатима за инспирацију младих умова, радимо на одрживијој будућности.

Recently, Dr. Vera Županec, a member of the ELIPS team, had the privilege of addressing future biology teachers from the Department of Biology and Ecology, Faculty of Sciences, University of Novi Sad. Her lecture, titled “Developing Environmental Awareness and Ecological Identity of Primary School Students” aimed to introduce biology students to the importance of ecological identity and concrete ways to develop it.
Exploring the concept of ecological identity, Dr. Županec emphasized the importance of nurturing a strong connection between the individual and nature. By understanding their place in ecosystems, students can develop a sense of responsibility and a desire to protect the environment.
By actively involving students in environmental initiatives, educators can inspire them to become responsible citizens who care about the environment. By equipping future teachers with the knowledge and tools to inspire young minds, we are working towards a more sustainable future.

Фонд за науку Републике Србије - Science Fund of the Republic of Serbia
Institut za pedagoška istraživanja
Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду
IHTM - Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad (zvanična stranica)
Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet

“Never doubt that a small group of thoughtful, committed, citizens can change the world. Indeed, it is the only thing that ever has.”
Margaret Mead

Постоје ли неке околности које су од помоћи ученицима да буду еколошки писменији? Бавили смо се овим питањем у оквиру пројекта ELIPS и резултате овог истраживања изложили на међународној конференцији посвећеној образовању у Загребу.

Драгана Гундоган, чланица нашег тима, учествовала је на Шестим данима образовних знаности – Будућност образовања: нови правци у истраживањима и пракси, који су одржани од 16. до 18. октобра 2024. у Загребу, Хрватска.

Наши резултати су показали да што су родитељи образованији, то деца имају веће шансе да боље разумеју природу и сложене односе у њој који се уче на часовима природних наука у школи. Осим тога, деца чији су родитељи образованији су способнија да боље препознају и анализирају еколошке проблеме. Са друге стране, виши степен образовања родитеља није утицао на позитиван однос према природи или развој проеколошких навика код деце.

Иако постоји још аспеката еколошке писмености које треба сагледати, ови резултати пружају увид у значај сарадње између свих чланова заједнице за развој еколошки писмених особа.
Захваљујемо се организатору, Институту за друштвена истраживања у Загребу, Центру за истраживање и развој образовања на гостопримству и дискусији.
Више о конференцији сазнајте овде: https://www.idi.hr/doz2024/index.html

Are there any circumstances that help students to be more environmentally literate? We dealt with this issue within the ELIPS project and presented the results of this research at an international conference dedicated to education in Zagreb.
Dragana Gundogan, a member of our team, participated in the Sixth Days of Educational Sciences - Future of Education: New Directions in Research and Practice, which was held from October 16 to 18, 2024 in Zagreb, Croatia.

Our results showed that the more educated parents are, the more likely children are to better understand nature and the complex relationships within it that are taught in science classes at school. In addition, children whose parents are more educated are better able to recognize and analyze environmental problems. On the other hand, the higher level of education of the parents did not influence the positive attitude towards nature or the development of pro-environmental habits in children.

Although there are more aspects of environmental literacy that need to be considered, these results provide insight into the importance of cooperation between all members of the community for the development of environmentally literate individuals.
We would like to thank the organizer, the Institute for Social Research in Zagreb, Center for Research and Development of Education, for the hospitality and discussion.
Find out more about the conference here: https://www.idi.hr/doz2024/index.html

Фонд за науку Републике Србије - Science Fund of the Republic of Serbia
Institut za pedagoška istraživanja
Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду
IHTM - Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad (zvanična stranica)
Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet

“What you do makes a difference, and you have to decide what kind of difference you want to make.”
Dr. Jane Goodall

У септембру 2024. године, Милица Марушић Јаблановић и Зорица Веиновић похађале су курс на тему Еколошко образовање и васпитање у Финској: Еко-социјални приступ [Environmental Education in Finland: the Eco-Social Approach], у организацији Europass Teacher Academy. На курсу су били представљени начини на које организација и функционисање образовног система у целости представљају подршку еколошком образовању и васпитању ученика у основним школама у Финској. Курс је омогућио увиде у приступе и моделе наставе и учења (настава у природи, проблемски приступ, подстицање критичког мишљења) који погодују развијању еколошке писмености и еколошког идентитета, као и компетенција ученика да постану одговорни чланови одрживог друштва.
Чланице нашег тима имале су прилику да представе ELIPS пројекат, подржан од стране Фонда за науку Републике Србије. Циљ и неке од најважнијих резултата истраживања поделиле су са инструкторком и полазницима курса – предметним наставницима биологије, хемије, математике из неколико европских земаља (Бугарске, Грчке, Хрватске, Пољске и Шпаније).
Теоријска сазнања и практичне активности са курса инспирисали су чланице ELIPS тима да квалитетније осмисле симпозијум намењен предметним наставницима у основним школама у Републици Србији, са циљем да се подстакну и оснаже за ефикасније развијање еколошке писмености и идентитета својих ученика.

In September 2024, Milica Marušić Jablanović and Zorica Veinović attended a course on Environmental Education in Finland: the Eco-Social Approach, organized by the Europass Teacher Academy. The course presented the ways in which the organization and functioning of the educational system as a whole represent support for environmental education and the education of students in primary schools in Finland. The course provided insights into teaching and learning approaches and models (teaching in nature, problem-based approach, encouraging critical thinking) that favor the development of environmental literacy and ecological identity, as well as students' competence to become responsible members of a sustainable society.
Members of our team had the opportunity to present the ELIPS project, supported by the Science Fund of the Republic of Serbia. They shared the goal and some of the most important results of the research with the instructor and course participants – subject teachers of biology, chemistry, mathematics from several European countries (Bulgaria, Greece, Croatia, Poland and Spain).
Theoretical knowledge and practical activities from the course inspired the members of the ELIPS team to better design a symposium intended for subject teachers in primary schools in the Republic of Serbia, with the aim of encouraging and empowering them for more effective development of environmental literacy and identity of their students.

Фонд за науку Републике Србије - Science Fund of the Republic of Serbia
Institut za pedagoška istraživanja
Факултет за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду
IHTM - Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju
Prirodno-matematički fakultet Novi Sad (zvanična stranica)
Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet