Prvo visokoškolsko predavanje iz oblasti elektrotehnike održano je davne 1894. Stevan Marković bio je prvi predavač i osnivač Elektrotehničke katedre Inženjerskog odeljenja Velike škole u Beogradu. Samo četiri godine kasnije, profesor Marković je osnovao i elektroinženjersku laboratoriju. Od tada, elektrotehničke teme su se izučavale na Velikoj školi, a zatim i na beogradskom Univerzitetu koji je iz nje nastao 1905. Prve diplome dodeljene su 1922. Obrazovanje elektroinženjera bitno je prošireno posle reorganizacije Inženjerskog odeljenja, 1935. Mašinski odsek postao je Mašinsko-elektrotehnički odsek, na kom su do početka 1937. oformljena su četiri smera - mašinski, aero-nautički, energetski i telekomunikacioni. Zbog nedostatka laboratorijske opreme, otvaranje četvrotg smera (telekomunikacije) je odlagano sve do kraja Drugog svetskog rata. Godine 1946. ustanovljeno je elektrotehničko odeljenje, koje je 1948. preraslo u Elektrotehnički fakultet, sa smerovima Energetika i Telekomunikacije. 1955. godine osnovan je novi smer - Tehnička fizika. Tokom godina, smer Telekomunikacije je proširivan oblastima elektronike, automatike i računarstva. Četvrti smer - Računarstvo i informatika - ustanovljen je 1987. Dekani ovog fakulteta su bili (nepotpun spisak): Aleksandar Damjanović (1954/55 i 1957/58), Dragiša Ivanović (1959-1962), Branko Raković (1964-1967), Đorđe Paunović, Bora Lazić, Vlada Teodosić,Branko Kovačević (do 2006).
