23/11/2022
21. новембра је један од великих благдана, у црквеном календару Сабор светог Архангела Михаила а у ср'бском народу једноставније: „Аранђелов-дан.
Михаило, иначе, на хебрејском значи „ко је као Бог“ а „арханђео“ (старије „архангел“) је „главни“, „први“ (од грч. ἀρχή) међу анђелима.
Анђели (од грч. angeloς = гласник), херувими и серафими су поштовани још у време Старог завета али су се, у међувремену, појавила лаичка веровања да су они врста божанстава па их је хришћанска црква одлучно одбацила на једном од својих првих васељенских сабора. У IV веку, у време александријског патријарха Александра и римског Силвестра, уведен је и празник Светог Архистратига Михаила и осталих Сила небесних. Св. Дионисије Ареопагит, ученик апостола Павла, у књизи (О небесној јерархији“, описао је ових девет чинова:
(1) шестокрили серафими,
(2) многоочити херувими и
(3) богоносни престоли,
(4) господства,
(5) силе и власти,
(7) начела (принципи),
(8) архангели и
(9) ангели.
Сабор Светих арханђела
По црквеном учењу, међу анђелима влада савршена једнодушност, једномисленост и љубав, у читавој хијерахији послушност нижих чинова вишим а свих укупно светој Божјој вољи. Сваки народ има свог анђела–чувара као и сваки појединац.
Михаило, архистратиг (архи–стратег) анђеоске војске, по предању Старог завета, протерао је са небеса – у пакао – дотле најлепшег и најсјанијег анђела, серафима Луцифера (Сатану), побуњеника против Бога ...
(Осим арханђела Гаврила, у народу се махом не знају имена осталих архангела а то су: Рафаил, Урил, Салатаил, Јегудил, Варахил и Јеремил.)
Архангел Михаило се у иконографији представља са крилима, али и као наоружани војсковођа са мачем „правде“ (понекад пламеним) у десној руци а у левој с кантаром. По народном веровању он је. наиме, „душевадник“, тј. онај који узима душу умрлог па „на оном свету“ мери његова добра и лоша дела.
#етно
