Časovi prirodnih nauka

Dragi naši, za više zanimljivosti iz hemije, matematike, fizike i biologije pozivamo vas da zapratite našu instagram stranicu:

Ako vam je potrebna podrška tokom učenja, pišite nam u dm ili inbox ove stranice🙂
Srećno svima sa učenjem🍀

Jedna od zanimljivosti iz sveta matematike📚

Časovi matematike, fizike i hemije❕📓📚Pripremamo đake i studente za redovne, popravne i prijemne ispite. ✍🏻Rad se organizuje pojedinačno ili u grupi, prema vašem zahtevu. Ukoliko naiđete na problem, javite se i naći ćemo rešenje. Časovi se mogu održavati online, putem Skype, Whatsup ili Vibera, Zoom-a, Microsoft Teams.
Za više detalja posetite naš sajt . Možete nam pisati i na instagramu ili u inboks naše fb stranice.

HMF sa PMF-a Hemija Matematika Fizika

😀

Na slikama je prikazan model molekula DNK (dezoksiribonukleinske kiseline). DNK sadrži uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama. Sva živa bića svoj genetički materijal nose u obliku DNK, sa izuzetkom nekih virusa koji imaju RNK. DNK ima veoma važnu ulogu ne samo u prenosu genetičkih informacija sa jedne na drugu generaciju, već sadrži i uputstva za gradjenje neophodnih ćelijskih organela, proteina i RNK molekula. DNK segment koji prenosi ova važna uputstva naziva se GEN.
DNK je dugačak polimer sastavljen od manjih jedinica koje se nazivaju nukleotidi.
DNK se sastoji od dva polimerna lanca koja imaju antiparalelnu orijentaciju. Međusobno povezani nukleotidi čine skelet DNK molekula formiran od šećera dezoksiriboze i fosfatnih grupa. Ovaj skelet sadrži i četiri različite nukleobaze vezane za dezoksiribozu. Redosled ove četiri baze je osnova kodiranja genetičkog materijala. Informacija se čita koristeći genetički kod, kojim se specifira sekvenca aminokiselina u proteinima. Četiri baze koje izgrađuju DNK lanac su: adenin, guanin, timin i citozin.
DNK je prvi izolovao švajcarski lekar Fridrih Mišer koji je 1869. godine otkrio mikroskopsku supstancu u gnoju odbačenih zavoja. Zatim je Albreht Kosel 1878. god. izolovao neproteinsku komponentu “nukleina” . Godine 1953. su Džejms Votson i Fransis Krik predložili prvi korektan model dvostrukog heliksa DNK strukture. Njihov model je bio baziran na samo jednom rendgenskom difrakcionom snimku koji su snimili Rosalind Franklin i Rejmond Gosling 1952. god.
Godine 1957. Krik je izložio u jednoj prezentaciji centralnu dogmu molekularne biologije koja je predskazala odnos između DNK, RNK i proteina.

Да ли сте се некада запитали зашто бројеви изгледају баш тако? Одговор на ово питање можете погледати у нашем видео клипу испод :)

Arapski brojevi

I nedeljom radimo✍️📚 Čas organske hemije je upravo održan✔️ Osim iz hemije, držimo časove i iz matematike i fizike učenicima osnovnih i srednjih škola, kao i studentima svih fakulteta. Nakon časa održanog onlajn šaljemo snimak da uz zapis koji prate preko ekrana mogu da slušaju detaljna prateća objašnjenja👩‍🏫 ✍🏻
Za više detalja možete nam pisati i na instagramu ili u inboks naše fb stranice.

Da li ste znali?

Do 30.-ih godina 20. veka znalo se za postojanje elektrona, neutrona i protona. Na osnovu njihovih svojstava, kao što su masa i naelektrisanje, Bor je opisao sve atome takozvanim planetarnim modelom koji se i dan danas koristi- elektroni se kreću oko jezgra po orbitalama koje predstavljaju diskrente energetske nivoe, a u jezgru se nalaze protoni i neutroni. Ovaj model uspešno je predviđao mase atoma i na početku 20. veka odgovor na pitanje od čega je sastavljena materija bio je jednostavniji nego ikad (i nego što će biti!).

Međutim, nepisano pravilo u nauci, da se iza svakog objašnjenja krije čitav novi svet, pokazalo se tačnim. Ovaj model motivisao je mnoge naučnike da ga prouče i objasne zašto je on baš takav. Među tim pitanjima, jedno od osnovnih bilo je: "Kako se protoni nalaze na tako malom rastojanju u jezgru i ne odbijaju se usled Kulonove odbojne interakcije?". Ovo pitanje navelo je naučnika pod prezimenom Yukawa da postulira teoriju o jakoj interakciji koja postoji između neutrona i protona i koja ih drži na okupu u jezgru. Interakcija je nazvana jakom, jer je jača od elektromagnetne i samim tim omogućava formiranje jezgra. Ovo je bio samo početak savremene fizike čestica koja se danas bazira na teoriji postuliranoj 70.-ih godina prošlog veka pod nazivom Standardni model. U teoriji su predviđene fundamentalne čestice koje čine materiju i kojih ima 12, kao i 3 sile kojima interaguju- jaka, slaba i elektromagnetna. Ako se pitate zašto i gravitacija nije uključena, postavljate pravo pitanje! Jedan od najvećih problema ove teorije je to što nikako ne može da objasni postojanje gravitacije. Teorija je međutim toliko uspešna da su sve čestice čija su postojanja predviđena otkrivene u CERN-u.

Priča o Standardnom modelu i otkriću svih fundamentalnih čestica je puna uzbudljivih eksperimenata, inovacija i bavi se funadmentalnim pitanjima- kako je sve oko nas nastalo . Ako želite da čujete više o njoj, pišite nam u komentarima i uskoro sledi nastavak! :)

Evo jedne zanimljive činjenice iz teorije brojeva, upoznajte se sa Kaprekarevom konstantom:
1) Izaberite proizvoljan četvorocifren broj koji nema sve iste cifre
2) Rasporedite njegove cifre tako da dobijete najveći i najmanji mogući broj
3) Od većeg broja oduzmite manji
4) Prethodni postupak ponavljajte sa dobijenim brojevima
U najviše 7 koraka stići ćete do broja 6174 koji se naziva Kaprekarova konstanta.

Kod trocifrenih brojeva, taj magičan broj je 495 :)

Kaprekarova konstanta - broj 6174 1) Izaberimo proizvoljan četvorocifren broj koji nema sve iste cifre. 2) Rasporedite njegove cifre tako da dobijete najveći i najmanji broj. 3) Od većeg broj...