Moj način. My way

20/09/2026

Pravo na život i svw u životu, pravo je svakog čoveka!

10/09/2026

Moguće je. Sve. ⭐️

07/09/2026

„Radio stanice“ u radu sa decom

U radu sa jednom devojčicom koristila sam jednostavnu metaforu koja joj je pomogla da razume važnu razliku: ne možemo da biramo šta će nam se dogoditi, ali možemo da biramo šta ćemo uraditi sa onim što se dogodilo.

Zamislile smo da su ljudi poput radio-stanica. Neke „stanice“ puštaju lepu muziku koja nam prija. Neke puštaju buku, svađu ili reči koje nas povređuju. A za mlađe generacije možemo reći ljudi su kao YouTube: ne možemo da kontrolišemo šta će sledeće iskočiti. Ne možemo da upravljamo svim radio-stanicama u gradu. Ne možemo da odlučimo šta će drugi reći ili uraditi. Ne možemo ni da sprečimo da nam se pojavi sadržaj koji nam se ne dopada.

Ali možemo da odlučimo da li ćemo ostati na toj stanici.
U radu vežbamo upravo tu veštinu – razlikovanje onoga što dolazi spolja od onoga što je naš izbor.
Izgovaram reči i situacije koje su za nju najčešći okidači, a nakon svake postavljam ista pitanja:
• Čija je to reč?
• Šta je tvoj izbor?
• Šta ti možeš da uradiš?
Cilj nije da dete nauči da „isključi“ neprijatne emocije ili da se pravi da ga nešto ne pogađa. Cilj je da postepeno nauči da prepozna: „Ovo je nešto što je neko drugi rekao ili uradio. Ne mogu to da kontrolišem. Ali mogu da izaberem šta ću ja uraditi“.
To je mala, ali veoma važna veština – prepoznati gde je moja kontrola, a gde nije, i vratiti pažnju na ono što jeste moj izbor.
„Tuđe reči su njihov izbor. Moje ponašanje je moj izbor. Ne biram šta će drugi reći ili uraditi. Biram šta ću ja uraditi posle toga.“

Dodatak: Istu ovu metaforu možemo lako koristiti i sa odraslima, možemo zamisliti da su i naše misli poput radio-stanica.
Neke puštaju umirujuću muziku, neke puštaju brige, neke kritiku, a neke misli nam uopšte ne prijaju. Ne možemo uvek da biramo koja će se stanica uključiti, ali možemo da primetimo šta trenutno slušamo i da odlučimo da li želimo da ostanemo na toj stanici ili ćemo pažnju usmeriti na nešto drugo i na ono što radimo u sadašnjem trenutku.
I ovde možemo postaviti pitanje: „Da li ja moram da slušam ovu stanicu?“

04/09/2026

A lutke?
E pa na njih je lakše da prenesemo:
1.sve što osećamo
2.sve što zamišljamo
3.sve što bismo rekli
4.sve čega se plašimo
5.sve "zabranjeno"

Da li puštate decu da se igraju sa lutkama?

03/09/2026

Telefon zvoni.

Javi se, ali održavaj dva paralelna razgovora.

Vežba u kojoj se uvek uživa, a benefiti su veliki:
1.održavanje 2 razgovora
2.odnos sa drugom osobom
3.pokazivanje dva različita osećanja
4.oslobođenost pritiska od rađenja "zabranjenog"
5.publika ima zadatak da pogodi sa kim je i o čemu pričala osoba koja razgovara telefonom
6.puvlika ima zadatak da shvati šta je osoba, koja prekida osobu koja razgovara telefonom, tražila

Kako vam se čini?

01/09/2026

Da smo hteli da isplaniramo ovakvo iskustvo, ne bismo mogli! Zahvalni smo za sve saradnike, sve kreacije, svu podršku, izazove i radujemo se iskustvima koja naš čekaju!

27/08/2026

Imamo to zadovoljstvo da sa vama stvaramo novu vrstu edukacije kroz neformalne metode. U projektu TC NVC koji je organizovao Young People In Focus smo kreirali skup aktivnosti koje mogu da se koriste u razumevanju i učenju neformalne komunikacije.

Sutra, u petak u 18h, Tamara iz Psihosfera i Nela iz udruženja Moj način predstaviće vam priručnik nakon čega će biti dostupan preko emaila.

Ako ste za priručnik, a bez LIVE-a, pošaljite komentar. Vidimo se !

25/08/2026

PSIHOLOŠKE RADIONICE - "Prvo sam govorila crveno-šta telo radi kad smo u strahu, svako pokazivao kako želi. Žuto- stop, zeleno- svako izabere šta mu treba. Onda smo zajedno odlučili da malo interaktivno začinimo da naprave ovako kao lanac, super su čekali svoj red, ma fenomenalni su bili. Nakon ovoga je usledila diskusija kako ljudi mogu imati isti strah ali da ga različito pokazuju i da im treba u tom trenutku različite stvari, nekome pauza nekome vreme, nekome pomoć, sami birali. Ovaj način obrade straha je korisniji nego da dobiju poruku koju često dobiju kao i svi "nemoj da se plašiš" iz najbolje namere. Onda su nakon ovoga diskutovali šta mogu da urade kada primete da je neko drugi uplašen pa smo to kroz priče radili. Eto, baš smo bili vredni" kaže Ana psihološkinja dipl. psiholog Ana Stamenković|Porodični savetnik

24/08/2026