Moj način. My way

Saradnja sa nekim partnerima je laka, i onda nekada nema napretka, jer niko nikog nd izaziva na rast.

Saradnja sa nekim partnerima izgleda kao izazov. Ali ako jedni drugima nudimo nešto novo, onda je to pravo partnerstvo, jer kroz to dobijamo najbolje od nas, a najbolje za sve. .people.in.focus Mlade u fokusu i nas veže prepoznavanje energije i isti način razmišljanja i pogleda na stvarnost. Zato nam je jako drago što su baš nas izabrali da nas upoznaju nedelju dana kroz rad, planove, pregorevanja, smejanja, porodice, beogradske partnere, način funkcionisanja, saradnike i najvażnije, mlade sa kojima radimo.

Videli su naše dramske radionice, psihološke radionice, učestvovali u projektu Svaki korak, kao i plesnim folkrlornim radionicama.

Upoznali su naše partnere i život mladih sa kojima mi radimo na malo drugačiji način.

Družili su se sa ekipom iz .singidunum i oduševili se željom, izdržljivošću i posvećenošću.

je posetio .krst.beograd i povezao se mano a mano.

Pretresli smo planove, težnje i ciljeve i dogovorili dalje saradnje i smerove kretanja.

Učili smo jedni od drugih načine komunikacije i prilagođavali se. Jer za jednu dugotrajnu partnersku saradnju, kao i u bilo kom odnosu, najvažnije je da prigrliš i situacije koje ti se baš ne sviđaju, reakcije koje nisu kao tvoje i ritam koji je drugačiji.

Jedva čekamo da nam se slegnu utisci dublje i da donesu nove inspiracije. Hvala svima koji su bili deo naše nedelje. Mi smo beskrajno zahvalni.

Novi tekst sa naših psiholoških radionica:
Šta radite na tim radionicama?

I moji mladi učesnici najčešće odgovore i to vrlo ozbiljno: „Dišemo“.

I stvarno dišemo. 

Dišemo kad smo uzbuđeni, kada smo ljuti, kad nam je teško da sačekamo red ili da kažemo šta mislimo. Dišemo da napravimo pauzu između „hoću odmah“ i „mogu da sačekam“. Dišemo da telo i misli ponovo postanu tim.

Jer disanje nije „samo disanje“. To je jedna od retkih stvari na koju možemo svesno da utičemo, uvek je tu, uvek dostupno i može da nam pomogne da se umirimo, organizujemo i ponovo osetimo sigurnije u svom telu.

Za mlade sa neurorazvojnim izazovima to je važan alat da se lakše uključe u aktivnost, da bolje razumeju sebe i druge i da svet oko njih deluje malo manje preplavljujuće.

Zato... da, mi na radionicama dišemo.

Ali nekako baš tu u jednom udahu i izdahu, naučimo i mnogo više.

Ponekada neke opsesivne teme poput likova iz knjiga ili crtanih filmova ne treba da guramo iz života i ograničavamo.

Te teme su putokaz ka unutrašnjem svetu koji otkljuĉava spoljašnji. Kada iz vidite i uvažite, one daju detetu siguran prostor i razvijaju poverenje u nas, odrasle i ozbiljne.

I mi volimo kad sa prijateljima maštamo. Zašto ne bi i deca?

Mi ne učimo samo kako da budemo neko drugi, već kako da budemo najbolja verzija sebe u zajednici.

Zasukani rukavi i isprljane ruke su naš način da praktično vežbamo socijalne veštine o kojima pričamo na radionicama. Jer zajedništvo se ne glumi – ono se gradi radom, podrškom i zajedničkim trudom. ❤️

Svakim korakom ✔️

.mandic