Petar Jevremović, redovni profesor, Filozofski fakultet Beograd

https://youtu.be/iIafPJ9uGHw
U svojim ranim konceptualizacijama Kohut
(1971) ga je definisao kao značajan sadržaj unutar mentalnog aparata i smatrao je
da sa ostala tri činioca mentalnog aparata nije u istoj ravni. Self je u poređenju sa
njima niskog nivoa, tj. iskustveno bliska psihoanalitička apstrakcija, dok su ego, id i
superego iskustveno daleke apstrakcije. Self je kasnije definisao kao "celinu,
kohezivnu u prostoru i trajnu u vremenu koja je centar inicijative i primalac
utisaka" (Kohut 1977, str.99) i smatrao ga je "centrom psihološkog univerzuma
ličnosti" (ibid, str. 311), nadređenom psihološkom konfiguracijom.
Variranja transfera njegovih analizanata i njihovo prorađivanje izneli su na
videlo doživljaje privremenih fragmentacija, narcističkog besa i hipohondrije kao
odgovora na nedostatak empatije od strane analitičara. Suprotno tome, adekvatni
empatički odgovori na takva stanja pomagali su ponovno uspostavljanje kohezivnosti
transfera i kohezivnosti selfa. Takvi događaji su istovremeno vodili genetičkim
rekonstrukcijama koje su iznele na videlo da je nedostatak empatije značajan
etiološki činilac u razvoju različitih psihopatologija selfa. Kohut dolazi do zaključka da
osnovna psihološka konfiguracija nisu nagoni, već self-selfobjektna matrica gde
odnos između rudimentarnog selfa i njegovog empatičkog selfobjekta konstituiše

pera jevremovic filozofski fakultet beograd psihologija, prijemni ispit, gordana vulević, terapija Razlozi za Kohutovo preduzimanje epistemološkog istraživanja koje se tiče suštinepsihoanalize ležali su, pre svega, u njegovom rastućem nezadovoljstvu činjen...

https://www.pinterest.com/petarjevremovicpsiholog/petar-m-jevremovic-university-of-belgrade/
1. Analiziranje odbrana od analitičkog procesa, regresije i selfobjektnih
transfera koje nastaju usled straha od daljeg selfobjektnog neuspeha i bolnih
povreda koje ovakvi neuspesi nanose. Uslov: ambijent empatičkog razumevanja i
prihvatanja koji ohrabruje regresiju i mobilizaciju transfera.
2. Odvijanje selfobjektnih transfera, tj. analizantova mobilizacija arhaičnih
selfobjektnih potreba usmerenih na analitičara kao potencijalnog objekta koji bi
mogao da ih zadovolji. Uslov: neinterferiranje sa odvijanjem self-selfobjektnog
odnosa procenjivačkim interpretacijama, kao što su npr. edukativni komentari o
prirodi analizantove hipersenzitivnosti i sl.
3. Neizbežna remećenja ovog podržavajućeg self-selfobjektnog odnosa kada
selfobjekt ne uspeva da zadovolji mobilisane selfobjektne potrebe. Uslov: empatički
neuspeh mora biti netraumatičan, tj. optimalan.
4. Odgovarajuće interpretiranje opserviranih remećenja koje obnavlja
uzajamno razumevanje pomoću eksplanacije. Ponovno uspostavljena empatička
veza zamenjuje frustrirane selfobjektne potrebe. Uslov: prepoznavanje vlastitog
doprinosa i što je moguće verodostojnije objašnjenje doživljenih remećenja

Petar m jevremovic university of belgrade Discover petarjevremovicpsiholog's collection, Petar m jevremovic university of belgrade

https://www.pinterest.com/petarjevremovicpsiholog/petar-jevremovic-university-of-belgrade-psychology/

Petar jevremovic university of belgrade psychology Discover petarjevremovicpsiholog's collection, Petar jevremovic university of belgrade psychology

https://www.youtube.com/watch?v=BHBoBYTYios
Analizantov self ojačan vezama empatičkog razumevanja nastavlja da
produbljuje aktiviranje arhaičnijih selfobjektnih potreba u transferu. Ovaj proces se
ponavlja u sve širim spiralama u kojima se self reorganizuje. Analitičar ističe
analizantove uspehe i neuspehe u jačanju selfa i pokušajima da se integriše u
sredinu na način koji uspostavlja zrele selfobjektne odnose.
Adekvatno razumevanje od strane analitičara utiče da analizant shvati da je,
suprotno njegovim iskustvima iz detinjstva, podržavajući eho empatičke rezonance
dostupan. Razvijaju se unutrašnje strukture i postoji konzistentnost i jasnoća
obrazaca doživljavanja, mišljenja i ponašanja čak i u suočavanju sa značajnim
stresom. Kohezivni self može iznutra regulisati samopoštovanje, može se tešiti,
smirivati itd. Usled postojanja ovih efikasnih unutrašnjih struktura drugi ljudi mogu
služiti kao selfobjekti na zreo, odrasli način.

Filozofski fakultet psihologija prijemni beograd, DR PETАR JEVREMOVIĆ redovni profesor Suštinski faktor za pravilan razvoj detetovog selfa je zreli, kohezivni roditeljskiself koji je u skladu sa menjajućim potrebama deteta koje empatički percip...

U psihoanalizi transfernih neuroza, lekoviti proces je primarno povezan sa
razrešenjem konflikata i strukturalnom promenom kroz uvid i samo sekundarno
kroz često neprimećena, tiha preobražavajuća pounutarnjenja. Suprotno tome, u
analizi selfobjektnih transfera, lekoviti proces je primarno povezan sa popunjavanjem
strukturalnih defekata kroz izgradnju novih struktura preko preobražavajućih
pounutarnjenja koja su podržana postizanjem uvida. Analogno procesima
koji se u optimalnim uslovima dešavaju u detinjstvu, preobražavajuća pounutarnjenja
se odigravaju putem optimalne frustracije u odnosu sa analitičarem kao
selfobjektom tako da doživljaj analizanta da je shvaćen - empatička veza - postaje deo
psihičke strukture i procesa promene.

Upozoravao je da dok u transfernoj neurozi radimo sa konfliktom između
psihičkih struktura, kod selfobjektnog transfera radimo sa konfliktom između
arhaičnog selfa i arhaične sredine - prekursora psihičke strukture koja se doživljava
kao deo selfa. Osnovna psihopatologija narcističkog poremećaja ličnosti je
definisana činjenicom da self nije bio čvrsto ustanovljen i da njegova kohezivnost i
čvrstina zavise od prisustva selfobjekata i da na remećenje selfobjektne veze
reaguje regresijama, slabljenjem i fragmentacijom. Za ove analizante osećaj
empatičkog sinhroniciteta sa analitičarem je glavni izvor samoregulacije.

Neki autori u Self psihologiji smatraju da je Kohut nepotrebno suzio opseg selfobjektnih
iskustava koja mogu oblikovati i obojiti evoluciju organizacije selfa i n**e razna proširenja i rafiniranja
ovih funkcija. Sokarides i Stolorov (Socarides i Stolorow, 1984/85) predlažu da se selfobjektna funkcija
sastoji fundamentalno od integracije emocija u organizaciju self-iskustva. Ova konceptualizacija iznosi
na videlo određen broj selfobjektnih funkcija van onih koje je opisao Kohut uključujući: diferencijaciju
emocija i njen odnos sa formiranjem granica selfa, sintezu emocionalno diskrepantnih iskustava,
kognitivnu artikulaciju emocija, modulaciju emocija i "sadržavanje". Terapijski, proširena koncepcija
selfobjektnih funkcija nam omogućava da radimo psihoanalitički sa veoma arhaičnim graničnim i
psihotičnim stanjima za koja je Kohut smatrao da su neanalizabilna.

Vreme u kome nastaju, vrsta i težina empatičkih pogrešaka selfobjekata je
ono što po Kohutu odlučujuće utiče na stepen psihičkog zdravlja. Jedini izuzetak su
psihoze kod kojih odlučujući faktor nije psihološki već organski. Kohut pravi
generalnu diferencijaciju onih selfobjektnih grešaka koje vode narcističkom poremećaju
ličnosti i onih koje vode edipalnoj neurozi. On smatra da su roditeljski
selfobjekti u prvom slučaju uglavnom udaljeni i nestimulativni, dok su u drugom
slučaju ekscesivno bliski i preterano stimulativni.

Kohut je najveći značaj pridavao roditeljskim empatičkim odgovorima na
detetove ogledajuće, idealizujuće i alterego selfobjektne potrebe. Ogledajuće iskustvo
označava poseban selfobjektni odnos u kome jedinka oseća da njoj značajna druga
osoba empatički prepoznaje ono što ona ima da pokaže, kao što su to npr. jedinstvene
sposobnosti, talenti, kapaciteti i lična privlačnost. Roditeljski odgovor pun divljenja na
dete - "sjaj u oku majke koja voli" je suštinski za razvoj detetovog selfa jer pruža detetu
osećanje vrednosti. Naravno, roditelji ne mogu susresti sve detetove želje i to nije ni
potrebno. Npr. za dvogodišnjaka je postignuće da baci loptu bez obzira gde pada što
zaslužuje priznanje odraslih. Takav odgovor na isti podvig koji bi izvršio osmogodišnjak
je nepravilan i može biti destruktivan.

https://soundcloud.com/petar-jevremovi-671071090
Opisana dvofazna sekvenca, po Kohutu, predstavlja temelj mentalnog
zdravlja. Prvi korak se uvek sastoji od empatičkog stapanja s selfobjektom zrelom
psihološkom organizacijom i učešća u selfobjektovom doživljaju koji ima karakteristiku
emocionalnog signala (za razliku od detetove preplavljenosti afektom). Sledi
drugi korak koji sačinjavaju akcije selfobjekta koje se izvode da bi se zadovoljile
potrebe koje su empatički percipirane.
Optimalni razvoj podrazumeva da dete postepeno povlači katekse sa
selfobjekata i formira unutrašnje strukture koje obavljaju funkcije koje je do tada,
umesto deteta, obavljao selfobjekat. Kohut ovaj proces naziva preobražavajućim
pounutarnjenjem i smatra da se odvija putem optimalne frustracije narcističkih
potreba. Selfobjekti nikada ne mogu pružiti savršenu empatiju, ali to ustvari nije ni
potrebno. Ako su empatički neuspesi optimalni (što podrazumeva izraz optimalna
frustracija), tj. ako su retki, fazno prilagođeni i ne suviše traumatski ustvari pomažu
proces kojim se povlače katekse iz selfobjekata i umesto oslanjanja na njih, kao do
tada, formiraju unutrašnje strukture koje obavljaju funkcije u oblasti narcističke
homeostaze.

Petar Jevremović Listen to Petar Jevremović | SoundCloud is an audio platform that lets you listen to what you love and share the sounds you create.

https://www.youtube.com/.Petar Jevremović, redovni profesor, Filozofski fakultet Beograd
https://www.youtube.com/.filozofski
Dok Self psiholozi smatraju da njihova teorija predstavlja novu paradigmu u psihoanalizi,
ostatak psihoanalitičke javnosti je podeljen. Neki smatraju da se doprinosi Self psihologije mogu sasvim
uklopiti u tradicionalnu psihoanalitičku teoriju bez potrebe za stvaranjem nove teorije, dok drugi misle
da se Self psihologija teško može više smatrati psihoanalitičkom teorijom budući da su osnovni
koncepti koji su služili da identifikuju psihoanalizu u Self psihologiji nevažni ili preformulisani.
Nećemo se upuštati u kritike i odbrane Self psihologije koje su van interesa ovog rada već
ćemo samo istaći utisak da je Self psihologija izgleda popularna među onim analitičarima koji su na
osnovu ličnog i terapijskog iskustva ubeđeni da je potreba za drugima primarna i moćna i da su ljudski
životi prvenstveno oblikovani interpersonalnim odnosima i njihovim unutrašnjim reprezentacijama, a
ne varijacijama u nagonskim konfliktima. Druga centralna tema je emocionalno i intelektualno
ubeđenje da je življenje poboljšano ili ometeno prirodom i intaktnošću nečijeg osećanja selfa. Ove teme
su jasno prisutne i u radovima nekih psihoanalitičara van Self psihologije, što Self psiholozi uglavnom
potpuno zanemaruju. Ipak, razumljivo je da je Self psihologiji potreban privremeni diskontinuitet sa
postojećom matricom psihoanalitičke teorije da bi sačuvala svoj proces individuacije. Suviše

Petar Jevremović Psiholog redovni profesor - YouTube Del dine videoer med venner, familie og verden

https://www.pinterest.com/pin/883338914390554942/
Doživljaj odnosa između selfa i empatičkog selfobjekta, kao što smo
naglasili, je primarna psihološka konfiguracija. Kada je detetova psihološka ravnoteža
poremećena, selfobjekat pod optimalnim okolnostima empatički percipira
detetovu tenziju i na nju odgovara akcijama kojima je cilj da je eliminišu. Da bi
ilustrovali prethodne tvrdnje daćemo paradigmatičan primer materinskog
postupanja sa detetovom anksioznošću. U optimalnim uslovima, detetova visoka
anksioznost dovodi do empatičke rezonance unutar materinskog selfobjekta -
selfobjekat doživljava blagu anksioznost koja predstavlja signal i ne pretvara se u
paniku. Majka, na osnovu svojih zrelijih sposobnosti procenjuje situaciju, smiruje se
i uspostavlja taktilan i vokalan kontakt sa detetom (npr. uzima dete u naručje, priča

Pin on Filozofski fakultet Beograd Psihologija Discover (and save!) your own Pins on Pinterest.