15/12/2022
Kada se kaže stres miisli se na nešto negativno. Mislim da je važno da se razume da stres je normalna pojava našeg doba i da sa njim može da se živi normalno.
S tim u vezi, kada sam pročitala knjigu The Power of Full Engagement (ima je da se nabavi online), saznala sam kako mogu da sebe osnažim urazličitim sferama života, i da samim tim budem okej sa stresom.
Evo malo priče o tome zašto mislim da svi ljudi koji rade, imaju porodice, društveni život, ili jednostavno osećaju da ne znaju gde će od obaveza treba da pročitaju ovu knjigu. 👌👌👌
Mi živimo u svetu koji je zahtevan. Imamo porodice kojima želimo da se posvetimo, radimo manje ili više kompleksne poslove koji zahtevaju našu pažnju. Saobraćaj i tekuće stvari odnose dosta vremena i angažovanja. Dodajem na to i neko vreme za sebe. U svemu tome želim da sam prisutna i da postižem neke ciljeve.
U tom smislu stalno pričamo da ''nemamo vremena'' za sebe, za druge, itd. Vreme je resurs koji je najcenjeniji zato što je ograničeno - ima svoj početak i kraj. Umesto toga, John Loehr i Tony Schwarz umesto vremena kažu da je energija resurs koji mi svi imamo, a može da se povećava i smanjuje. Time dobijamo kapacitet za obavljanje stvari u toku dana, tako da čak i kada imamo malo vremena, možemo da se osećamo dobro, a ne iscrpljeno ili pod stresom. 💡💡💡
Ovu energiju mogu da gradim kroz vežbanje i ishranu, ali isto tako i kroz održavanje kvalitetnih odnosa sa drugima, čitanje, ili druge hobije. Kako to funkcioniše? Tako što, zapravo sebe izlažem malo po malo stresu kroz aktivnosti u kojima ''jačam'' svoje intelektualne, emotivne ili duhovne ''mišiće''. Na primer, suprug i ja smo svakog dana iscrpljeni od posla, jurnjave za detetom, kućnim poslovima i kada bude kraj dana, prva stvar za koju se hvatamo su telefoni. Iako bih i ja najradije to uradila, umesto toga, obavezno hvatam supruga u priću: ''Kakav ti je bio dan, šta si radio...itd...'' Postavljajući jednostavna pitanja trudim se da se kroz razgovor povezujemo jer ako nećemo mi, ko će? Na taj način jačam svoje emotivne''mišiće''.
Isto tako i kada sam bez energije, bezvoljna, ili samo tražim neke načine da se upustim u neke braindead aktivnosti razmišljam čega mi nedostaje? Da li su to vežbe, san i fizički odmor? Možda inspiracija kroz knjigu ili film? Ili sam željna odnosa sa ljudima do kojih mi je stalo.
O ovoj temi ima jako mnogo na internetu, što istraživanja, što obuka. Za mene je važno da sam svesna da na tome može da se radi i menja ako vidim da nisam zadovoljna.
