23/11/2023
СРБИЈА ИЗМЕЂУ РУДАРЕЊА И ГЕНОЦИДА – шта је заједничко ковиду и литијуму?
Аутор проф. др ВАЛЕНТИНА АРСИЋ АРСЕНИЈЕВИЋ, редовни професор Медицинског факултета у Београду и председник Слободног синдиката образовања Србије - ССОС
Универзитет у Београду је дубоко подељен, а криза ширих размера је посебно изражена последњих 20 година. Да ли је Универзитет данас, од институције од највишег националног значаја, постао место прогона свакога ко се заложи за интерес нације? Да ли је новац, као доминантно мерило вредности новог времена, свео Универзитет на трговачку радњу?
Да ли су част, истина и борба за дугорочне интересе нације постале утопија?
Ковид криза, природна или вештачки изазвана, за нас наивне до тада, је био први сигнал да смо у дубокој глобалистичкој мрежи зла и уништења човека.
У глобализованом и међузависном свету, и кризе локалне по месту настанка, су ширег домета, тако да је главни задатак научника “мисли глобално, делуј локално”.
Међутим, већина и мисли и делује локално и краткорочно, а мало је оних који делују и глобално и дугорочно као морални појединци - грађанини света. Зашто неки универзитетски професори показују већи степен спремности да говоре истину, а неки да одлучује и делује у име других и за интересе туђих група?
У чему се разликују они који одолевају опасној моћи “инжењера људских душа” и професионалци који у свим областима раде по принципима науке и етике?
За мене, као научника високо позиционираног, али у једној маргиналној дисциплини медицине, одгвор је дала ковид криза. Сведочећи науку, етику и медицину засновану на доказима, ја сам постала једна од првих жртава ковид терора, оличеног у ковид квази новинарству као претходници ковид масакра појединца од стране институција државе Србије. Предаја није била опција. „Ко зна тај сме, ко сме тај може, ко не зна за страх тај иде напред“ гласила је моја модификација крилатице легендарног војсковође Живојина Мишћа. Срћом, истина је брзо нашла свој пут, а цео свет је видео да је ковид криза била „инжењеринг квази медцине“.
Какве везе има коронократија у Србији и актуелни прогон проректора Ратка Ристића од стране Биљане Аболмасов, деканка Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, која је изразила је незадовољство радом проректора за међународну сарадњу Ратка Ристића и његовим иступањима у јавности, као и због тога што су три амбасадора морала да буду евакуисана са скупа, што је оценила као „јавну срамоту“?
Госпођо Аболмасов, ко вама даје за право да вршите цензуру деловања и мишљења проректора професора Ристића?
Ви то право немате ни када су у питању студенти факултета, чији сте тренутно декан. Право на јавно изношење мишљења гарантује Устав Републике Србије, као и сва акта која штите интегритет универзитетских професора.
Најсветлија улога универзитета је одувек била да његови професори буду уз свој народ, да предвиде и да спрече могућу штету, а посебно да буду уз народ када је он угрожен.
Ви сте изабрали да штитите амбасадоре, а проректор Ристић и ја смо изабрали да штитимо децу и грађане Србије.
Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић
29/08/2023
26/07/2023
11/07/2023