Sociološka imaginacija - Jadranka Berić

14/10/2025

📢 НОВА ЕРА ЗА ИНФЛУЕНСЕРЕ У КИНИ: КРАЈ САМОЗВАНИХ СТРУЧЊАКА

У Кини је управо ступио на снагу нови сет правила који мијења дигитални пејзаж и то драстично. Од сада, инфлуенсери више не могу слободно говорити о темама као што су здравље, право, образовање или економија без доказа о стручности. Формално образовање, сертификати или доказано професионално искуство постају обавезни за свакога ко жели да јавно износи мишљење о овим областима.

🔍 Шта то значи у пракси?
Друштвене мреже су дужне да провјеравају валидност акредитива пре него што дозволе објављивање „стручног“ садржаја. Циљ је јасан: сузбијање дезинформација и заштита јавности од непровјерених и потенцијално штетних савјета.

👥 Социолошки гледано, ово је снажан сигнал о редефинисању ауторитета у дигиталном простору. У ери када свако може да се представи као експерт, Кина поручује: „Ако желиш да подучаваш, докажи да знаш.“

Ова одлука отвара важно питање, да ли ће и друге земље следити овај модел? Да ли је ово почетак нове дигиталне етике, гдје слобода изражавања мора да се балансира са одговорношћу и компетенцијом предстоји да видимо.

📌 Да ли је дигитална слобода без граница заправо слобода, или само хаос у којем се губи повјерење у знање?

01/06/2025

📖✒️Бајке као друштвени код

Као социолог фасцинирана сам начином на који културни наративи обликују друштво и преносе вриједности кроз генерације. Недавно сам имала прилику да присуствујем промоцији бајке Принцеза Бањалука, аутора и дивне жене, Александре Савић и осјетила дубоку повезаност ове приче са нашим идентитетом. Бајка је оживјела кроз дјечије осмијехе, враћајући нас коријенима, нашој историји и ономе што нас дефинише као заједницу.
Пратећи трендове савременог друштва, примјећујем како дигитализација и све бржи начин живота удаљавају младе од традиционалних облика учења и социјализације. Отвара се питање како задржати ону топлину приче, ту емоционалну дубину коју бајке доносе. У времену гдје је комуникација све чешће сведена на кратке поруке, бајке остају један од ријетких инструмената који подстиче емпатију, разумијевање и развој критичког мишљења.
Социолошки гледано, бајке имају непроцјењиву улогу у изградњи идентитета и друштвених норми. Оне нису само естетске творевине или забавне приче, бајке су кључни механизам у преносу културног насљеђа и моралних принципа. Кроз њих, дијете учи о добру и злу, о правди, о снази карактера и значају заједништва. Јунаци ових прича нису само фиктивни ликови, већ симболи отпора, снаге и моралне исправности, што је од изузетног значаја у процесу социјализације.
Принцеза Бањалука није само једна у низу прича, већ важан елемент у очувању традиције и културног идентитета нашег народа. Кроз ову бајку, дјеца се могу идентификовати са историјским и емоционалним насљеђем, осјећајући припадност и настављајући ланац вриједности који се преноси кроз генерације.
Док год постоје приче попут ове, постојаће и веза између прошлости и будућности, шта смо били и шта ћемо постати.
Сматрам да је од суштинске важности наставити са његовањем бајки и књижевности као основе здравог развоја друштва. У времену када пријети опасност од губитка блискости, Принцеза Бањалука је примјер како се кроз приче можемо повезати, чувати сопствени идентитет и истовремено градити бољу будућност.

25/02/2025

!!!

Na pitanje- znate li kome se može prijaviti uznemiravanje na radu, ispitanice u RS (59%) ne znaju kome se obratiti. Manji broj ispitanica u FBiH (36%) takođe ne znaju kome se obratiti u takvim slučajevima.

Ovi odgovori anketiranih pokazuju da građanke u Republici Srpskoj, gdje je usvojen Zakon o zaštiti od uznemiravanja na radu u RS, uglavnom ne znaju kome se trebaju obratiti u slučaju uznemiravanja na radu, u odnosu na Federaciju BiH koja nema takav zakon.

Osim što postoji veliki broj nivoa vlasti u BiH kao i komplikovan i pravosudni sistem, oni koji žele da prijave uznemiravanje na radu najčešće ne znaju kome treba da se obrate i ko je nadležan za ovo pitanje, naročito kada je u pitanju seksualno uznemiravanje kao najteži oblik uznemiravanja, pokazuju rezultati ove analize.

PRAGG - Proaktivni građani i građanke
Ambasada Švicarske u Bosni i Hercegovini

19/02/2025

Za ALO Online BA
"Treba naglasiti da savremeni način života narušava mentalno zdravlje i da je neophodno imati podršku da li psihologa ili bliskih ljudi da bi se sve brži ritam života mogao izdržati. Period praznika, koji je kratko iza nas, kod velikog broja ljudi dodatno je pojačao nelagodu zbog pritiska da budemo srećni i zadovoljni, dok se mnogi bore s osjećanjem usamljenosti i depresije."

Iako se čini da se stavovi mijenjaju, u našem društvu još uvijek ima predrasuda kada je u pitanju odlazak kod psihologa.

18/02/2025

Sveti Trifun, Valentin, Valentine's Day ili jednostavno 14. februar...
Da li smo, kako i zašto komercijalizovali ljubav...
Uz sjajnog domaćina Bojana Sandića zajedno sa Igorom Pešićem u emisiji Centar dana 💖👇

16/02/2025

Oni su još maloljetni a posjeduju svoje firme, poslovne subjekte...
Oni su biznismeni bez lične karte.
Da li je djeci blagoslov ili teret posjedovati veliko bogatstvo i kakvi članovi društva mogu postati jednog dana....
Za BN Portal

https://www.rtvbn.com/4071813/maloljetne-osobe-vlasnici-krupnog-kapitala-u-srpskoj

17/01/2025

⌛️Osvojeni umovi: Propaganda; kako i zašto mislimo, želimo, vjerujemo, radimo ono što nam drugi kreiraju

Danas, u digitalnoj eri, mediji kreiraju o čemu ćemo razmišljati i na koji način, kako ćemo se ponašati, kakve stavove imati, kakve želje, potrebe. Propaganda, kao moćno sredstvo psihološkog ratovanja, koristi upravo sve vidove medija kako bi manipulisala percepcijom i kreirala javno mnjenje. Propaganda nije novi fenomen. Tokom Drugog svjetskog rata, Hitlerova Njemačka i saveznici su koristili propagandu za mobilizaciju i manipulaciju masa. U Hladnom ratu, propaganda je bila ključna u borbi između kapitalističkog i komunističkog bloka. Sa razvojem tehnologije, metode su postale sofisticiranije, a uticaj širi I jači koji danas upravlja svakom sferom našeg života. Propaganda koristi različite tehnike manipulacije, kao što su dezinformacije, socijalni inženjering, emocionalna manipulacija i drugo. U današnje vrijeme kada mediji imaju nezamislivu moć više nismo sigurni da li im se i moguće oduprijeti. Kroz napredne algoritme, mnogobrojne platforme, poput Facebooka, Instagrama, Tik Toka, plasira se sadržaj koji utiče na naše emocije i shvatanje stvarnosti.
Korištenje propagande je očigledno tokom političkih kampanja, gdje se ciljani oglasi koriste za polarizaciju birača međutim, u konfliktima širom svijeta, propaganda se koristi za mobilizaciju podrške i demonizaciju protivnika. Uticaj propagande prouzrokuje duboke društvene i političke posljedice, izaziva polarizaciju, povećava etničke i kulturne tenzije. Kako bismo se zaštitili od manipulacije, potrebna nam je medijska pismenost - sposobnost kritičkog analiziranja medijskih sadržaja.
Psihološko ratovanje, koristi moć medija i propagande, i iskriviljuje sistem vrijednosti normalizujući negativne pojave u društvu. Manipulacijama se neprihvatljive radnje prikazuju kao normalne ili čak poželjne. Nasilje, lažne informacije, radikalni stavovi kao prihvatljivi odgovori na društvene probleme doveli su do erozije etičkih standarda i moralnih principa. Popularizovali smo kulturu netolerancije, sukoba i ekstremizma čime je ono do juče nakaradno postalo normalno čak i poželjno. Ovakve aktivnosti su ozbiljno ugrozile temelje našeg nekada zdravog društva.
Kuda idemo vjerujući svemu što nam kažu…. vrijeme će pokazati.
Protesti i propaganda; mobilizacija podrške i demonizacija protivnika

06/01/2025

Интервју за "Глас Српске" поводом све учесталијег и бруталнијег вршњачког насиља у Републици Српској.
Да бисмо разумјели пораст насиља мора се узети у обзир стање аномије у којој се налазимо.

Glas Srpske

Друштвене и политичке кризе, ратови, глобализација и транзиција довели су до тога да старе вриједности више не важе, док нове још нису успостављене. У таквом дестаб....

03/01/2025

Hiljade i hiljade božićnih sarmi, u zadnjih par godina, ove ruke smotale su u Mozaiku prijateljstva🙂
Bez floskule da je naše malo nekome mnogo, već zajedno, sa empatijom prema onima kojima je glad najbliži saputnik, odvojile vrijeme, zasukale rukave i uradile nešto, učinile djelo bez suvišnih riječi.
Mozaik Prijateljstva, kuća velikih duša.

03/01/2025

RTRS vijesti Jutarnji program sa Rajnatom Majstorovićem

Web: https://www.rtrs.tvFacebook: https://www.facebook.com/rtrs.portalTwitter: https://twitter.com/RTRSvijestiInstagram: https://www.instagram.com/rtrsvijest...