Партеш

0. године, када су се ту настанили неки досељени Албанци. Због блата на овом месту они се промене са неким српским родовима из села Жеговца, па оду у планину, а Срби сиђу и настане се у Партешу.

Порекло становништва по родовима
Подаци из 1929. године)[1]
Српски родови: Павичићи (12 k., Св. Јован), пресељени из Жеговца око 1750. године; Симонићи (5 k.) и Ковачовци (18 k.) су постали од Павичића и имају исту славу. Кулићи (4 k., Св. Јован), досељени из Жеговца са Павичићима. Савићи или Кикерци (1 k., Св. Јован), досељени из Жеговца после Павичића. „Раселили“ се, јер су убили неког ћехају.
Калаузићи (12 k., Св. Јован), досељени из Жеговца кад и горњи.
Караџићи (9 k., Св. Никола), досељени после Савића и Калауза из Караџинца са Косова. Никићи/Мелези (4 k., Св. Никола), досељени око 1810. године са Копаоника. Прво се настанили у Влаштици, па боравили у Владову и око 1860. године су пресељени у Партешу. Мелезима су прозвани што су приликом досељавања са Копаоника знали албански језик, док у Горњој Морави тај језик од Срба још нико није говорио.
Грбелићи (6 k., Св. Марко). Господари Џинићи их довели из Македоније око 1830. године. У почетку су 7 година живели у Церници и бавили се сточарством и „вођењем мечке“. Џинићи их преселе у равницу и нагнају на земљорадњу. Ивановци (1 k., Св. Арханђео), пресељени из Шилова 1895. године на имање своје мајке. Аџи-Перци (1 k., Св. Ђорђе), пресељени из Пасјана 1904. године од истоименог рода на наслеђено имање. Старином су из суседног села Носаља. Презимена која се јављају у селу су: Симић, Столић, Стошић, Савић, Станковић, Стевић, Стојковић, Јовић, Јоцић, Јовановић, Мaрковић, Митровић, Мирковић, Милошевић, Новаковић, Тасић, Трифуновић, Перић, Петковић, Гавриловић, Васић, Аксић, Лазић, Ђокић, Живковић, Цветковић, Караџић, Димић, Кецић, Зафировић, Дајић и друга.