20/07/2026
ZAŠTO POSTOJE MESTA MOĆI?
Stvaralac, preko Jedinstvenog polja, neprekidno realizuje stvaranje različitih energija čiji je cilj određeno delovanje u skladu sa potrebama funkcionisanja kosmosa. Postoje, međutim, odstupanja od normalnog ponašanja energija u kosmosu koja su, zbog neimernih dimenzija i sadržaja kosmosa, moguća. Da ta odstupanja od normalnog ponašanja ne bi otišla suviše daleko, neophodno ih je blagovremeno korigovati kako bi se normalno funkcionisanje kosmosa neprekidno održavalo. Energije da bi bile u mogućnosti da vrše korekture svih odstupanja u kosmosu, moraju zadovoljiti odredjene kriterijume:
1. moraju biti sastavljene od superinteligentne energije koja je toliko suptilna da je druge energije ne mogu ni na koji način izmeniti;
2. njihova superinteligencija mora im obezbediti da u svakoj situaciji pronađu optimalno rešenje;
3. njihov vek mora biti večit.
U prirodi takva energija ne postoji, niti je može proizvesti Jedinstveno polje. Ona mora sama sebe osposobiti za sve vrste delovanja. Taj razvoj se najbolje obezbeđuje uz živa bića koja imaju slobodnu volju. Kako je Hristova energija zadužena za sva živa bića u kosmosu, ona emituje embrione budućih svetlećih tela koji se kače za aure nejperspektivnijih živih bića na pojedinim planetama. Da bi se od embriona došlo do zrelog Svetlećeg tela, neophodno je da, u sadejstvu sa živim bićima, provedu više hiljada godina, a da bi većina Svetlećih tela vezanih za određena živa bića sazrela, potrebno je da prođe između 150 i 200 hiljada godina. Tako veliki broj zrelih Svetlećih tela predstavlja kritičnu masu koja je dovoljna da pokrene proces obnavljanja aure planete na kojoj su nastala, a zatim da svoju delatnost i šire, svuda gde je njihova pomoć neophodna. Posle dugog vremena provedenog u korekcijama grešaka u svemiru, zrela Svetleća tela se utapaju u Jedinstveno polje gde večito žive, do kraja kosmosa.
Pre 144.000 godina ljudska rasa je odabrana da realizuje ovaj VELIKI CILJ. U vrlo oštroj konkurenciji, sa delfinom i divljom svinjom, čovek je postao nosilac ovog plemenitog procesa.
Zašto baš čovek? Osnovni princip kojim se Hristova energija rukovodila pri izboru životinjske vrste, bio je da će ta vrsta u svom razvoju imati najviše problema da reši pitanje opstanka. U tom smislu ljudi su bili u velikoj prednosti u odnosu na ostala dva konkurenta: morali su i moraće da se neprestano prilagođavaju novim uslovima i rešavaju probleme: promene prebivališta, promene klime, ishrane itd. Pomoć ljudima u rešavanju ovih problema je pružalo nejveće mogućnosti za razvoj Svetlećih tela.
Kod delfina su te promene i problemi mogli biti minimalni. U intelektualnom i duhovnom razvoju delfini su bili u veliko prednosti, oni su u to vreme bili u pripremi za stvaranje zajedničke svesti, što su ljudi tek nedavno postigli.
Pored toga, ljudska šaka je imala mogućnosti i potrebu za prilagođavanjem i uvežbavanjem, dok to delfinima nije bilo potrebno.
Divlja svinja je u svakom pogledu bila najlošija, ali je ipak u to vreme bila treća životinjska vrsta po inteligenciji.
Od tada do danas Svetleća tela su aktivirala proces kreativnosti i razvoj inteligencije kod ljudi, a njihovo kreativno ponašanje omogućavalo je razvoj Svetlećeg tela, od embriona do konačnog stadijuma zrelog Svetlećeg tela. Na taj način su Svetleća tela, prateći život jednog čoveka, postigla određeni razvoj. Posle smrti te osobe Svetleća tela su preuzimala sledeći ljudski embrion da bi, po pravilu, tokom njegovog života napravila novi korak u svom razvoju. Izuzetno kreativne osobe su uspevale da u toku svog života toliko unaprede razvoj svog Svetlećeg tela da ono dostigne nivo koji je samo korak do sazrevanja. Tada dolazi do pojave koja se zove prosvetljenje, kada osoba dobije izuzetne stvaralačke, mentalne, paranormalne i fizičke mogućnosti koje ne može imati običan čovek. Ukoliko te nove kreativne mogućnosti, prosvetljena osoba iskoristi za razvoj ljudske zajednice, tada ubrzo dolazi do punog sazrevanja njenog Svetlećeg tela.
Istovremeno sa sazrevanjem Svetlećeg tela, koje je pratilo živote nekoliko stotina ljudskih generacija, sazreva i drugo Svetleće telo nastalo iz Žutog jezgra te osobe, kao posledica njenog izuzetnog razvoja tokom života. Posle sazrevanja oba Svetleća tela prosvetljena osoba može regulisati dužinu svog života kako bi mogla da realizuje sve programe koje je zamislila u cilju pomoći ljudske civilizacije. Po završetku njenog biološkog života, oba Svetleća tela odlaze na Mesta moći na kojima se hiljadama godina sakupljaju sva zrela Svetleća tela.
Razlika između prvog i drugog Svetlećeg tela jeste u tome što je prvo nastalo iz iskre koju je emitovala Hristova energija i ono se postepeno razvijalo, prateći stotine ljudskih života, dok nije sazrelo. Posle sazrevanja njemu više nije potrebno da prati ljudske živote i ono više ne preuzima nove ljudske embrione.
Drugo Svetleće telo je nastalo kao rezultat izuzetnog razvoja te osobe u njenom životu. Ono predstavlja, kao i prvo, znanje univerzuma, ali istovremeno je svest te osobe. Posle njene biološke smrti svest dalje nastavlja da razmišlja. Njena svest nastavlja da živi bez fizičkog tela, u obliku energije iz koje se sastoji zrelo Svetleće telo. Sakupljanje zrelih Svetlećih tela na Mestima moći i njihov boravak na njima u periodu od više hiljada godina predstavlja fazu u okviru Velikog cilja, pri čemu je njihova uloga da pomažu razvoj osoba koje dođu u posetu Mestima moći na taj način što se prožimaju sa Svetlećim telom posetioca, prenoseći mu onu količinu znanja koju je ono u stanju da primi. Ona će ostati na Mestima moći sve dok ne dođe do sazrevanja Svetlećih tela većine ljudi, čime se proces stvaranja zrelih Svetlećih tela završava i otpočinje proces čišćenja aure Zemlje i ostalih nebeskih tela.
Tokom pređenih 144.000 godina sazreo je relativno mali broj Svetlećih tela koja su raspoređena na nekoliko desetina Mesta moći.
To je zbog toga što je saradnja Svetlećih tela i ljudi započela kada su ljudi bili na vrlo niskom stupnju razvoja, gotovo životinjskom (U vremenu posle pada, sa ponovnim spajanjem Svetlećih tela i ljudi u 13. dimenziji, pre oko 110.000 godina). Zbog toga je ovo embrionima Svetlećih tela predstavljalo veliki napor i zahtevalo mnogo vremena da se tim poluživotinjama aktivira kreativnost i inteligencija.
Trebalo je da prođe oko 5.000 godina da bi sazrelo prvih petnaestak Svetlećih tela koja su formirala prvo Mesto moći. Kako smo se približavali današnjem vremenu, postepeno se ovaj tempo razvoja ubrzavao. On će biti sve brži u narednom periodu, da bi se kroz 3.000 godina ceo proces sazrevanja Svetlećih tela završio. Ubrzavanje razvoja je posledica višeg nivoa razvoja ljudske civilizacije, veće kreativnosti i inteligencije. Međutim, u ranijim fazama razvoja ljudske civilizacije, a posebno u sadašnjoj i budućoj, ubrzano sazrevanje Svetlećih tela omogućiće sem kreativnosti i sve ozbiljniji spiritualni razvoj ljudi.
Za razliku od mnoštva drugih mesta na Zemlji koja sadrže različite energije koje mogu biti od koristi ljudima, Mesta moći (kojih ima svega oko 90 na celoj planeti) su jedinstvena po tome što sadrže zrela Svetleća tela i tri osnovna energetska polja koja ona stvaraju – Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir, ali i mnoga druga. Mesta moći deluju pozitivno na razvoj biljnog i životinjskog sveta i ljudskih zajednica u svojoj neposrednoj blizini, kao i na auru Zemlje.
Ljudi koji poseduju potrebnu čistoću aure i imaju relativno razvijeno Svetleće telo, imaće neverovatne duhovne efekte od posete Mestima moći koji se praktično vrlo retko mogu postići dugotrajnim meditacijama i molitvama. Ostali ljudi koji ne ispunjavaju ove uslove, a koji posete Mesto moći, imaće takođe značajne efekte usled boravka u poljima Svetlost, Prisustvo Stvaraoca i Mir. Stoga se može reći da Mesta moći predstavljaju katalizator duhovnog razvoja svakog pojedinca koji ga poseti.
Mesta moći žive hiljadama i desetinama hiljada godina. Najstarije mesto moći je Džajpur, koji postoji 138.000 godina. Mesta moći nikada ne zastarevaju, ona su uvek mlada, uvek aktivna.
