Sistemska porodična psihoterapija

21/07/2019

Gručo u ulozi psihoanalitičara 🧐🤓😉🙃

Dylan Dog - Sergio Bonelli Editore 📖 Veseli četvrtak, br. 149 "Cena mesa" 🧟‍♂️

18/11/2018

"Malerova predstavlja četiri podfaze odvajanja-individuacije.

Prvu podfazu naziva "diferencijacija". Ona znači napuštanje simbiotskog jedinstva deteta sa majkom (ili osobom koja igra ulogu majke) od četvrtog ili petog do osmog ili devetog meseca.

Između desetog i petnaestog meseca dete se nalazi u drugoj podfazi nazvanoj "vežbanje". S razvojem saznajnih sposobnosti i motoričkih veština dete prolazi kroz fizičko i psihološko odvajanje od majke, s tim da mu je ona i dalje potrebna radi "emocionalnog punjenja".

Treća podfaza poznata je kao "ponovno približavanje". Oko šesnaestog do dvadeset četvrtog meseca dete počinje da shvata nešto od surove životne stvarnosti. Na primer, otkriva da ne može kontrolisati majku; ono nije svemoguće. Nalazi se u situaciji da želi povratak simbiotskog blaženstva s majkom koje je postojalo pre nego što su počeli odvajanje-individuacija i njegovi pokušaji da se još više osamostali. Dete oseća zavisnost, ali se i udaljava od zavisnosti. Fantazije i sukob u vezi s analnim i pre-edipovskim pitanjima uključeni su u odnos između deteta i majke tokom ove podfaze.

Zatim, počev od druge godine, završno s trećom, dete se nalazi u poslednjoj fazi odvajanja-individuacije. Ta podfaza poznata je kao "na putu ka konstantnosti objekta". Kad je dete sposobno da razvije stabilnu libidinalnu mentalnu predstavu majke, ono može iskusiti isti osećaj bezbednosti i prijatnosti kao kad je majka fizički prisutna."

Izvor: "Imigranti i izbeglice", Vamik D. Volkan; Clio, 2018. (str. 32-33).

Na fotografiji: Margaret Schönberger Mahler (1897-1985) - https://en.wikipedia.org/wiki/Margaret_Mahler.

03/12/2017

"Nesvesno se uglavnom shvata kao domen iracionalnih nagona, kao nešto što je suprotstavljeno racionalnom svesnom sopstvu. Za Lakana, ovaj pojam nesvesnog pripada romantičnoj Lebensphilosophie (filozofiji života) i nema nikakve veze s Frojdom. Frojdovo nesvesno izazvalo je toliki skandal ne zbog tvrdnje da je racionalno sopstvo podređeno mnogo širem domenu slepih iracionalnih instinkata, već zato što je njime pokazano da se samo nesvesno pokorava vlastitoj gramatici i logici: nesvesno govori i razmišlja. Nesvesno nije zabran divljih nagona koje Ja treba da ukroti, već mesto na kome progovara traumatična istina."

"(...) Lakanova verzija Frojdovog gesla Wo es war, soll ich werden („Tamo gde je bilo ono, treba da budem ja“): tu se ne kaže: „Ja treba da pokorim Ono“, mesto nesvesnih nagona, već „Ja treba da se usudim da pristupim mestu svoje istine“. Ono što me „tamo“ čeka nije neka duboka Istina s kojom moram da se poistovetim, već jedna nepodnošljiva istina s kojom moram da naučim da živim." 🤔

14/09/2017

Činjenica da su sva naša sećanja subjektivna, da su nastala sa stanovišta pojedinca koji ih pamti, ključna je za nastanak sećanja u mozgu. Imamo osećanje jastva zato što imamo osećaj svog tela koje sadrži to jastvo. Osnova naše subjektivnosti je naša „slika tela“, koherentna, veoma dinamična (jer se neprestano menja s našim pokretima), trodimenzionalna predstava tela u mozgu. Ta slika tela je apstrakcija koju stvara mozak od naših pokreta i senzornih odgovora izazvanih tim pokretima – na primer, uzimanjem jabuke levom rukom. „Koherentnost svesti u prostoru i vremenu povezana je sa doživljajem tela posredstvom slike tela“, pisao je John Searle za New York Review of Books 1995. godine. „Bez pamćenja nema koherentne svesti.“

http://www.nybooks.com/articles/2017/08/17/making-memories-patient-hm/

Može izgledati da je pamćenje prosto reprodukovanje slika, zvukova i misli, ali ono je pre uspostavljanje složenih veza među mnoštvom čulnih nadražaja pojedinca koji pamti, a te veze uspostavlja hipokampus.

24/07/2017

(...) nastanak bolesti kao projekcija ličnih neuspeha: "U psihičkoj porodičnoj klimi, u koju je dete uronjeno od rođenja, mešaju se lude ideje sa pomućenim osećajima, frustrirane želje i delovanja vođena davnašnjim koncepcijama koja ne odgovaraju trenutnim promenama. Detetu se usađuje u glavu kako treba da bude onakvo kakvo roditelji i ostali rođaci cene da treba da bude. Ako se ne povinuje tim normama, smatraju ga izdajnikom ili bolesnim. U otrovnoj tišini mu se ponavlja: "Loše je ne ličiti na nas", "Loše je ostvariti ono što mi nismo uspeli", "Loše je poželeti ono što se mi nismo usudili poželeti", "Loše je roditi se, jer si se pretvorio u teret", "Loše je što se ne žrtvuješ za nas, jer se mi žrtvujemo za tebe". Da rezimiramo: "Loše je što ti želiš da budeš ti". Zbog toga što nam utuve u glavu da smo krivi što smo takvi kakvi smo, uronjeni smo u bolnu neurozu neuspeha."

* Alejandro Jodorowsky (1929-)
** deo teksta preuzet iz nedeljnika "Vreme", br. 1385, o knjizi "Mistični kabare"

https://en.wikipedia.org/wiki/Alejandro_Jodorowsky

02/03/2017

Arhijatrija! Federico Babina, kroz ilustracije različitih tipova kuća/zgrada, dočarava unutrašnji svet osoba sa 16 mentalnih poremećaja...

http://www.federicobabina.com/

https://www.instagram.com/fbabina/

https://www.youtube.com/watch?v=a3fTw-xzEM4

24/01/2017

Najuticajniji svetski psiholozi ;-) Poslednji na listi je i najznačajniji :-D

NAME YOUR FAVOURITE PSYCHOLOGIST!
They started the era, they explored the bright and dark side of human beings, they provided greater insights about our underworld, they explained and made sense of our thoughts and behaviours... They are the giants in the field of psychology and mental health. In the journey of learning Psychology, we shall not forget their early works and contributions in laying out the blueprint and foundation of today's school of thoughts and psychological approaches.

We will update more psychologists' information in this album in the near future. Do let us know who is your favourite psychologist and suggest any psychologist whom you wish to include in this album in the comment section below. :)

Regards,
MY Psychology

22/01/2017

PSIHOANALITIČKA TUMAČENJA PREDRASUDA SA OSVRTOM NA PREDRASUDE PREMA OSOBAMA SA OMETENOŠĆU - Sanja Dimoski

"Jedna od osnovnih karakteristika socijalnih stavova, a predrasude
su vrsta ekstremnih stavova, je njihova složenost iz tri komponente: kognitivne (shvatanja i znanja o objektu stava), konativne (spremnost na prihvatanje ili odbacivanje objekta stava) i emotivne (osećanja i načini izražavanja osećanja prema objektu stava). Od intenziteta i kvaliteta emotivne komponente stava zavisi otpornost stavova na promene, njihov intenzitet izražavanja, kao i sklonost da se zanemare ostala dva aspekta stava."

"Dimoski (2011) predrasude koje su relativno trajno prisutne kod pojedinca, a tiču se relevantnih društvenih fenomena određuje kao stavove kod kojih postoji predominacija afektivne komponente stava i to njenog iracionalnog dela koji je često u vezi sa projekcijom agresije, potrebom za dominacijom i očuvanjem narušenog narcizma."

"Zajednički imenitelj različitih psihoanalitičkih, i šire, psihodinamskih objašnjenja predrasuda je, tumačenje repertoarom intrapsihičkih fenomena ili pocesa, kao i osobina ličnosti nastalih u ranim objektnim interakcijama. Najuopštenije rečeno, razvoj predrasuda tumači se radom mehanizama odbrane koji funkcionišu na nesvesnom nivou, govoreći psihoanalitičkim jezikom. Mehanizmi odbrane, konstruisani tako da čuvaju Ego od anksioznosti, odnosno neprijatnih ili neprihvatljivih stanja i osećanja imaju ulogu u održavanju optimalnog psihološkog stanja pojedinca. U susretu sa osobama koje se doživljavaju kao različite, naročito tamo gde je različitost eksplicitan, spolja vidljiv atribut, angažuje se mehanizam odbrane, obično projekcija. Projekcija, kako ju je jednostavnim jezikom opisala psihoanalitičarka Džoan Rivijer (2008) predstavlja: „...naš prvi i osnovni način borbe protiv bola, napada ili bespomoćnosti...Putem ovog mehanizma svi bolni ili neprijatni utisci i osećaji bivaju trenutno izbačeni iz nas; pretpostavljamo da su oni negde drugde, a ne u nama samima. Ne priznajemo ih, odbacujemo ih kao sopstvene izraze i prebacujemo ih na nekog drugog“. Projekcija može biti provocirana nekim epitetom objekta (npr. njegov fizički izgled, znaci identiteta neke nacionalne grupe) ili/i unutrašnjim iracionalnim podsticajima (npr. iracionalni strah od zaraze, gađenje, fantazije vezane za higijenu). Veoma rečite ilustracije
mogu se pronaći kod predrasuda prema određenim nacijama ili kulturama koje se doživljavaju i na osnovu fantazija vezanih za način života ili način zadovoljavanja fizioloških potreba pripadnika određene grupe i sl. Mehanizmi odbrane, kako naglašava Sanford (navedeno prema: Rejk i Edkok, 1978.) imaju funkciju pražnjenja tenzije. Agresivni impulsi se prazne formiranjem predrasude prema nekoj manjinskoj grupi."

"U modernom društvenom kontekstu koji promoviše ravnopravnost
i toleranciju dolazi do konformističkog modelovanja predrasuda, menjaju se načini izražavanja. Na snazi je npr. savremeni rasizam
koji podrazumeva negiranje problema sa kojima se susreću pripadnici određene rase (Ekhammar i Akrami, 2003)."

"Savremenija psihoanalitička shvatanja naglašavaju kvalitet anksioznosti i sa tim u vezi mehanizme odbrane koji se tipično mobilišu kod određenih struktura ličnosti. Tako, osim aktuelnih podsticaja za javljanje predrasuda, naglašava se i važnost strukture ličnosti onog kod koga je formirana predrasuda. Osobe narcistički vulnerabilne, sa proganjajućim anksioznostima, potencijalno će biti sklonije usmeravanju agresije na „slabe“ pojedince u okruženju, kao kamuflažu sopstvenih „slabosti“. Istraživanje koje su sproveli Ekhammar i Akrami (2003) pokazuje da su ispitanici koji su po strukturi ličnosti skloni preteranoj kontroli oni koji su u najvećoj meri skloni predrasudama."

"Razvoj autoritarne ličnosti autori su tumačili psihoanalitičkim postavkama o važnosti ranih objektnih odnosa, specifičnim odnosima u porodici, a pre svega strogim i rigidnim postupanjem prema deci bez spontanosti i dovoljne emotivne interakcije. Autoritarne ličnosti su one nad kojima se u detinjstvu sprovodila stroga i beskompromisna disciplina naročito od strane oca što je indukovalo agresivne i neprijateljske odgovore koji nisu mogli biti izražavani prema pravom izvoru. Dolazilo bi do rada mehanizma odbrane - agresija bi se potiskivala kako bi bio izbegnut konflikt, a razvijala bi se identifikacija sa ocem, što je osnova mnogobrojnih kasnijih identifikacija sa moćnicima, autoritetima, vođama i sl. koja karakteriše autoritarne osobe. Pri ovom procesu, po psihoanalitičkom tumačenju, dolazi do idealizacije očeve figure, a sopstvena agresivnost se kanališe na razne načine, ali najčešće se pomera, usmerava na pripadnike manjinskih grupa, manjine ili bilo koje grupe koje imaju slabiji društveni status. Sindrom autoritarne ličnosti je komponovan da brani Ego od potisnute agresije (Bojanović, 2004)."

"Jedno, istorijski starije tumačenje predrasuda koje se može tretirati kao psihodinamsko je Dolardovo (Dollard, 1939), koji je veliki deo svog naučnog angažovanja posvetio pokušajima ujedinjavanja znanja većeg broja nauka - antropologije, sociologije, psihologije, ali i psihoanalize (Hol i Lindzi, 1983). Ovo stanovište nazvano je teorijom traženja žrtve ili teorijom o „žrtvenom jarcu“. Formiranje i ispoljavanje predrasuda je posledica agresije izazvane frustracijom. Frustracija dovodi do pražnjenja agresije koja se ne ispoljava prema autentičnim metama (npr. nadređenima, bliskim figurama i sl.) nego se pomera na mete koje su za to pogodne (manjinske, nezaštićene grupe) ili grupama koje za to daju podsticaj (npr. pripadnici manjinskih verskih ili drugih organizacija). Ovaj proces dovodi i do eksternalizacije krivice koja bi mogla biti usmerena na samog sebe. Takođe, ovaj proces mogao bi biti usko vezan sa tendencijom ka proganjanju od strane rigidno strukturirane instance ličnosti odgovorne za savest i sklonost osećanju krivice - Nad Ja (Dimoski, 2011)."

"Psihoanalitička tumačenja objašnjavaju da u susretu sa osobama
koje se doživljavaju kao različite, a zavisno od procene stepena i
kvaliteta različitosti, dolazi do mobilisanja nesvesnih procesa, najpre procesa projekcije. Ovaj, kao i ostali mehanizmi odbrane, čuva i štiti pojedinca od svesnog prepoznavanja nelagodnih, neprijatnih, za svesni deo ličnosti neprihvatljivih doživljaja. Kontakt, susret sa novim ili različitim (osobama, situacijama) aktivira nelagodnost i neku vrstu zebnje pred nepoznatim. Vlastita anksioznost, kojoj poreklo može biti kako u susretu sa nepoznatim impulsima koji dolaze spolja, iz spoljašnjeg sveta (npr. susret sa telesno invalidnom osobom), tako i sa impulsima koji dolaze izunutra, iz intrapsihičkog sveta (npr. agresivni impulsi, iracionalni strah), projektuje se napolje, na druge, te se tako postiže željeni psihološki ekvilibrijum. Na ovaj način, osobe sa ometenošću postaju „vlasnici“ negativnih epiteta. Na negativnim osećanjima i otporima zasnivaju se negativni stavovi, odnosno predrasude, koje može pratiti ponašanje izbegavanja. Koherentnost ljudskog ponašanja tako je postignuta."

"Osobe sa telesnim invaliditetom i intelektualnom ometenešću se tretiraju sa više negativnih stavova u odnosu na osobe sa oštećenjem vida i sluha. Odnos prema osobama sa oštećenjem sluha, npr., determinisan je okolnošću da se ove osobe ne doživljavaju kao upadljivo različite (nema spolja vidljive različitosti) i zbog toga su stavovi prema njima, kako pokazuju empirijska istraživanja, tolerantniji u odnosu na stavove prema osobama sa ostalim vidovima ometenosti (Dimoski, 2011). Identifikacija sa osobama koje se mentalno ili fizički opažaju u većoj meri različite,
odvija se znatno teže i uz javljanje za svest i savest pojedinca neprimerenih osećanja, što dalje vodi formiranju negativnijih socijalnih stavova."

"Susret sa osobama sa telesnim invaliditetom može izazvati iracionalan strah od ugroženosti sopstvene „telesne šeme“ koji se bazira na veoma ranim iskustvima diferencijacije između ja i ne-ja. Ovi bazični strahovi od skrnavljenja sopstvenog tela, kao i kastracione anksioznosti imaju snažno dejstvo na psihološko funkcionisanje pojedinca. U ovakvim iracionalnim reakcijama moguće je tragati za „zametkom“ otpora pojedinca prema ovoj grupi ljudi. Ovakvi otpori, ako su svesni, neprijatni su i za samog pojedinca. Da bi kompenzovao ovakva osećanja, pojedinac se može ponašati pokroviteljski i u skladu sa društvenim konvencijama."

"Susret sa osobama sa ometenošću, takođe, može aktivirati i proganjajuće anksioznosti bazirane na iracionalnom osećanju krivice. Priovakvom susretu može se javiti strah od toga da će pojedinca sustići kazna u vidu ometenosti, slična onoj koja je već sustigla osobe sa ometenošću. Ova ideja može imati proganjajuće dejstvo, uznemirujuća je i veoma neprijatna za pojedinca. Ovakvo nelagodno osećanje se potiskuje, dok se na planu ponašanja može javiti izbegavanje. Tendencija ka izbegavanju osoba sa ometenošću nije socijalno prihvatljiva, potiskuje se, dok se spolja manifestuje neutralan ili čak pozitivan odnos modelovan od strane instanci ličnosti Ego i Super Ego."

http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-7367/2012/1452-73671204605D.pdf ="predrasude"

30/12/2016

Zašto psihoanaliza?

Kod čoveka koji uzima vijagru ne pitajući se zbog čega pati od impotencije ili kod žene kojoj su prepisani antidepresivi u cilju prevazilaženja bola zbog gubitka voljene osobe, Élisabeth Roudinesco sagledava društvo opsednuto efikasnošću i očajničkom potrebom za brzim rešenjem. Ona govori da "lečenje razgovorom" i farmakologija ne predstavljaju samo dva pristupa u psihijatriji, već i dva različita pogleda na svet. Žurba da se rešimo simptoma je simptomatično za antiseptičnu i depresivnu kulturu u kojoj je misao svedena na okidanje neurona, a želja je predstavljena kao hemijska sekrecija. Kao kontrast tome, psihoanaliza svedoči o ljudskoj slobodi i snazi govora.

04/12/2016

https://www.youtube.com/watch?v=5OnhOXq7m4w
"Za Lakana, psihoanaliza u svom najizvornijem obliku (...) teorija i praksa koja individue suočava s najradikalnijom dimenzijom ljudskog postojanja. Ona individui ne govori kako da se prilagodi zahtevima društvene stvarnosti; umesto toga, ona objašnjava kako se uopšte konstituiše nešto poput „stvarnosti“. Ona ne omogućava samo ljudskom biću da prihvati potisnutu istinu o sebi; ona objašnjava kako se dimenzija istine rađa u ljudskoj stvarnosti. (...) patološke formacije poput neuroza, psihoza i perverzija imaju status temeljnih filozofskih stavova prema stvarnosti. Kada patim od opsesivne neuroze, ta „bolest“ daje ton mom celokupnom odnosu prema stvarnosti i određuje opštu strukturu moje ličnosti. (...) za Lakana, cilj psihoanalitičke terapije ne sastoji se u pacijentovom „zdravlju“, uspešnom društvenom životu ili ličnom ispunjenju, već u njegovom dovođenju do suočavanja s elementarnim koordinatama i pat pozicijama njegove želje."

https://www.youtube.com/watch?v=giDhL1LOEu4
"(...) ako je psihoanaliza “terapija razgovorom”, ako ona patološke smetnje leči jedino rečima, ona se mora osloniti na određeni pojam govora. Lakanova teza sastoji se u tome da Frojd nije bio svestan pojma govora koji impliciraju njegova teorija i praksa, i da mi taj pojam možemo razviti samo ako se pozovemo na Sosirovu lingvistiku, teoriju govornih činova i Hegelovu dijalektiku priznavanja."

https://www.youtube.com/watch?v=QHNH2lkrG5w
"(...) Za Lakana, stvarnost ljudskih bića konstituišu tri međusobno povezana nivoa: Simboličko, Imaginarno i Realno. Ovu trijadu može lepo ilustrovati šahovska igra. Njenu simboličku dimenziju čine pravila koja moramo slediti kako bismo je igrali: sa čisto formalno simboličkog stanovišta, “konja” definišu samo potezi koje ta figura može da načini. (...) nivoa onoga imaginarnog, to jest od načina na koji su različiti šahovski likovi izrađeni i označeni svojim imenima ( kralj, kraljica, konj): lako je zamisliti igru koja ima ista pravila, ali s drugačijim imaginarijumom, u kojem bi se ona figura zvala “glasonoša” ili “trkač”(...) realno je čitav složeni skup kontingentnih okolnosti koje utiču na tok igre: recimo, inteligencija samih igrača, nepredvidive spoljašnje okolnosti koje mogu omesti jednog od igrača (...)"

https://www.youtube.com/watch?v=AInfL9PiGHI
https://www.youtube.com/watch?v=f1F-zysTjWg
https://www.youtube.com/watch?v=lkAXsR5WINc
https://www.youtube.com/watch?v=8fB-_6ThqMM

* delovi citirani iz knjige: "KAKO ČITATI LAKANA", Slavoj Žižek; preveo s engleskog Goran Bojović; Karpos; Loznica, 2012.

16/10/2016

Savremena psihoterapija između normalnosti i patologije -
Koliko često procenjujete nečije ponašanje, svoje okruženje, svet u kome živite? Bez zadrške, u prolazu, za nekoga kažete da je "normalan", "kul", za drugog da je "psihopata", "poremećen" ili "ludak"? Tek tako. Da li ste se zapitali koliko je vaša procena tačna? Koliko je smelo gurati druge preko granice onog što se smatra društveno poželjnim, ili onoga što sami tumačimo kao društveno prihvatljivo. Gde je granica? Ko ju je postavio? Sa koje strane granice se mi nalazimo? Granična ličnost i njena različita lica (Izdavačka kuća Klio) dr Mirjane Divac Jovanović, profesora na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, i akademika dr Dragana Švrakića, profesora na Univerzitetu "Vašington" u Sent Luisu, Sjedinjene Države, stručna je knjiga pisana za laike, hibridni žanr koji nedostaje našoj sredini. U njoj autori redefinišu klasičan koncept poremećaja ličnosti, pružaju praktikum u terapiji mentalnog zdravlja i ostavljaju dovoljno prostora široj publici da procene granice sopstvenih zabluda.

Urednik: Nevena Todorović
Reditelj: Ivana Stivens

Label and copyright: Radio televizija Srbije

https://www.youtube.com/watch?v=7z9UnJLhcok&sns=fb

17/04/2016

STREPNJA (nem. die Angst; engl. anxiety) - Lebdeći, neodređen strah; bojazan da će se nešto strašno desiti. Strepnja se, smatra Frojd (1920), razlikuje od straha (nem. die Furcht) prevashodno po tome što je kod strepnje opasnost neodređena, nejasna, nevezana za neki konkretan objekat ili situaciju. Tvorac psihoanalize razlikuje ova dva osećanja s gledišta opasnosti pa kaže: "Strepnja označava izvesno stanje očekivanja opasnosti i priprema za nju, čak i ako je ona nepoznata; strah zahteva određeni predmet kojeg se čovek boji...".

Pojam osnovne strepnje predstavlja ključni pojam u teoriji Karen Hornaj koji ima istu dinamičku ulogu kao libido u Frojdovoj. To je doživljaj egzistencijalne izlovanosti, napuštenosti i bespomoćnosti u potencijalno neprijateljskom svetu. Ova bazična anksioznost je glavni pokretač aktivnosti kako neurotične tako i normalne ličnosti. Ovo osećanje nespokojstva slično je strahu budući da takođe predstavlja emocionalnu reakciju na ugrožavanje. Od straha se razlikuje svojom rasplinutošću, neodređenošću i svojom iracionalnošću koja stvara osećanje slabosti i bespomoćnosti pred opasnošću, za razliku od straha kod koga se biopsihološki potencijali mobilišu radi konstruktivnog odgovora na opasnost.

Osnovna strepnja će se javiti već u najranijem detinjstvu ukoliko su odnosi između deteta i njegove porodične sredine poremećeni. Ako su roditelji isuviše dominantni, ako ne poštuju dete, ponižavaju ga, ismevaju ili su nepravedni i ravnodušni prema njemu, dete će svoju okolinu doživeti kao nemilosrdnu, neprijateljsku i ugrožavajuću. A pošto sopstvenu mržnju prema roditeljima mora da suzbije zbog zavisnosti od njih, njegova strepnja se još više pojačava (strah od odmazde).

Osnovni pokretač celokupne ljudske aktivnosti proizlazi iz osnovne strepnje, odnosno iz težnje da se ona prevaziđe i da se nađe sigurnost. Još u ranom detinjstvu dete, u skladu s kulturom u kojoj se razvija i svojim ličnim iskustvom u krugu porodice, razvija različite strategije opstanka u neprijateljskom svetu. Tri su osnovne strategije sticanja osećanja sigurnosti, tri različite filozofije života: kretanje ka ljudima, kretanje od ljudi i kretanje protiv ljudi. Ovi ustaljeni obrasci ponašanja i prilagođavanja, usmereni na sticanje sigurnosti, vremenom prerastaju u trajnu strukturu karaktera obrazujući tri tipa karaktera: povladljiv, povučen i agresivni karakter.

* navodi preuzeti iz dela: "Leksikon psihoanalize", Žarko Trebješanin - treće izdanje, Matica srpska (2003)