Edukacije Nela

23/08/2026

Mnogi me pitaju:
„Nela, zašto si izabrala baš ovaj put?“
Zato što sam tokom svog profesionalnog rada imala priliku da upoznam različite strane sistema – i da vidim koliko roditelju znači kada zna kome da se obrati, šta može da očekuje i koji je njegov sledeći korak.
Moje obrazovanje iz oblasti defektologije, master i magistarske studije, stručni radovi, kao i dugogodišnje profesionalno iskustvo, oblikovali su moj način rada.

Rad sa decom i porodicama, ali i višedecenijsko iskustvo rada u sistemu, dali su mi širu perspektivu o tome koliko je važno povezati stručno znanje, iskustvo i realne potrebe deteta i porodice.

Zato u svom radu ne želim roditelju samo da kažem:
„Biće sve u redu.“

Želim da zajedno razumemo šta se dešava, šta je detetu potrebno i koji bi mogao biti sledeći korak.

Nekada je to samo informacija.
Nekada stručna procena.
Nekada savetovanje.
A nekada je potrebno uključiti drugog stručnjaka ili instituciju

Ne mora roditelj sve da zna sam. Važno je da zna gde može da potraži odgovarajuću podršku.

📩
Ako imate dilemu u vezi sa razvojem, učenjem ili funkcionisanjem svog deteta, možete mi se obratiti za stručni razgovor i smernice.

22/08/2026

Ako postoji nešto što roditelj često najranije primeti i što mu prvo „upali lampicu“, to je govor.

„Još uvek ne priča jasno.“
„Sve razume, ali reči ne izlaze.“
„Samo pokazuje prstom.“

I tada često počinje lavina saveta sa strane:
„Pusti ga, progovoriće.“
„I moj je kasno progovorio.“
„Sačekaj još malo.“

I u nekim slučajevima, saveti su tačni – deca se zaista razvijaju različitim tempom, i ponekad je detetu zaista potrebno samo malo vremena i strpljenja.

Međutim, šta kada ta i unutrašnji nemir ne prolaze?
Kada imamo dilemu da li je u pitanju samo individualni ritam ili nešto na šta treba obratiti pažnju, nije dobro ni bespotrebno paničiti, ali ni predugo čekati bez ikakvih informacija.

Stručna procena ne služi tome da se stvara panika ili da se detetu odmah nametne tretman. Ona služi da nam da mir – da razumemo šta detetu u tom trenutku jeste potrebno, a šta možda nije.

prepoznavanje je važno onda kada postoji stvarna potreba za podrškom, kako bismo detetu pomogli na vreme, bez presinga, ali i bez gubljenja dragocenog vremena.

U narednim objavama govorićemo o tome šta u govorno-jezičkom razvoju zaista treba da privuče pažnju, a kada je reč o uobičajenim fazama razvoja.
Ne tražimo razlog za paniku. Tražimo odgovor na pitanje: šta je ovom detetu potrebno?

📩
Ako imate dilemu u vezi sa razvojem govora i komunikacije svog deteta, možete mi se obratiti za stručni razgovor i smernice.

20/08/2026

Detetu je potrebna podrška…

I tu često počinje lavirint.
Odakle roditelj uopšte da počne?
Da li da se obrati državnoj instituciji ili potraži privatnu stručnu podršku?
Kome se obratiti kada različiti ljudi daju različite savete?
Šta je zapravo prvi korak?

Kada se nađe u ovoj situaciji, roditelj često oseća veliki pritisak – strah da će zakasniti, nesigurnost i krivicu što ne zna kojim putem da krene.

A sistem ume da bude složen i preplavljujuć.

Istina je sledeća: traženje pomoći ne bi smelo da bude dodatni izvor straha za roditelja.

Prvi korak ne mora da bude savršen, niti sve mora da se reši odjednom.
Može biti sasvim jednostavan – informisanje i stručni razgovor.

Razgovor koji može pomoći da dobijete jasniju sliku o tome šta je detetu zaista potrebno, šta možete pratiti i podržavati, a kada je važno uključiti drugog stručnjaka.

Ne mora se svaki problem rešavati odmah.

Važno je napraviti prvi informisan korak.

📩
Ako imate dilemu u vezi sa razvojem, učenjem ili funkcionisanjem svog deteta, možete mi se obratiti za stručni razgovor i smernice.

18/08/2026

Traženje pomoći ne bi smelo da bude dodatni izvor straha za roditelja.

Često se osećamo kao da lutamo u krug, ne znajući kome da se obratimo ili kako da donesemo pravu odluku za svoje dete.

Prvi korak može biti jednostavan: informisanje i stručni razgovor.

To je put ka jasnijoj slici – da razumemo šta je detetu potrebno, šta možemo sami da podržimo, a kada je važno uključiti drugog stručnjaka.

Ne mora svaki razgovor da znači tretman.

Ponekad je prvi korak samo da neko stručno sasluša roditelja, sagleda situaciju i pomogne mu da razume šta dalje.

🧩 Roditelj ne mora sve da zna sam.

📩
Ako imate dilemu u vezi sa razvojem, učenjem ili funkcionisanjem svog deteta, možete mi se obratiti.

17/08/2026

Kada kažemo da dete treba socijalizovati – šta to zapravo znači?

Jer roditelj često pomisli:
„Samo treba da bude više među decom.“

A stručni pogled ide dalje.

Socijalizacija nije samo odvesti dete u prodavnicu, park ili među vršnjake i očekivati da će se vremenom „navići“.

Pre toga je važno razumeti:
- kako dete komunicira,
- kako reaguje na dodir i blizinu drugih,
- kako podnosi buku i druge nadražaje,
- kako pokazuje potrebe i emocije,
- kako reaguje na promenu i frustraciju,
- kakve su njegove razvojne i funkcionalne sposobnosti.

Socijalizacija nije samo izlaganje deteta ljudima i situacijama.
Važno je dete postepeno osposobljavati da u tim situacijama učestvuje, komunicira i oseća se sigurno.

Ne socijalizujemo dete tako što ga samo izložimo svetu.
Pomažemo mu da svet postane mesto u kojem može da učestvuje, razume ga i oseća se sigurno.

16/08/2026

Često mislimo da je rešenje u jednoj osobi. Da će jedan čovek, jedan pregled ili jedan savet rešiti sve.

A istina je potpuno drugačija...

Dok se institucije vrte u krug, pravo rešenje leži samo tamo gde se struke udruže.

Psiholog, pedagog, defektolog – nisu tu da „daju dijagnoze",već da sklope razbacane delove slagalice u celinu i pruže detetu stručnu podršku.

15/08/2026

Kada dete ima teškoće u učenju, razvoju ili funkcionisanju, nije dovoljno posmatrati samo njegov školski uspeh. Važno je sagledati sposobnosti i funkcije koje učestvuju u procesu učenja i funkcionisanja deteta.

U okviru stručnog tima, svaki stručnjak ima svoju oblast rada.

Pedagog prati, između ostalog, obrazovna postignuća, proces učenja i pedagoško funkcionisanje deteta.

Psiholog procenjuje i prati psihološko funkcionisanje deteta, uključujući kognitivne sposobnosti, emocionalno i socio-emocionalno funkcionisanje, kao i druge psihološke aspekte značajne za razvoj i školovanje.

Defektolog procenjuje i prati razvojne i funkcionalne sposobnosti značajne za obrazovanje i svakodnevno funkcionisanje deteta.

U defektološkoj proceni mogu biti obuhvaćene:

- psihomotorna organizovanost i motorika,
- govorno-jezičke i komunikacijske sposobnosti,
- pažnja i koncentracija,
- saznajne funkcije i način njihovog funkcionisanja,
- sposobnosti značajne za usvajanje školskih veština,
- ponašanje i način funkcionisanja deteta u različitim situacijama.

Na osnovu dobijenih podataka, defektolog učestvuje u prepoznavanju potreba deteta, planiranju odgovarajuće podrške i praćenju njegovog napredovanja, uz saradnju sa roditeljima, nastavnicima, pedagogom, psihologom i drugim članovima stručnog tima.

Zato uloga defektologa u redovnoj školi nije samo rad sa detetom.

To je i razumevanje njegovog funkcionisanja, prepoznavanje potreba i stvaranje uslova da dete svoje potencijale može da razvija i koristi u obrazovnom okruženju.

Inkluzija nije samo prisustvo deteta u školskoj klupi. Ona podrazumeva razumevanje njegovih potreba i obezbeđivanje odgovarajuće podrške.

📩
Ukoliko imate dilemu u vezi sa funkcionisanjem ili potrebama deteta u školi, možete mi se obratiti.

11/08/2026

Da li svako odstupanje u razvoju znači da dete ima problem?

Kroz svoj rad često sam se susretala sa roditeljima koji se pitaju:

„Da li je ovo samo faza?“

„Da li treba da sačekamo?“

„Možda samo sporije sazreva?“

I razumem zašto roditelj želi da veruje da će dete samo sustići vršnjake.

I zaista – ne razvija se svako dete istim tempom.

Neko dete progovori ranije, neko kasnije.Neko brzo postane samostalno, drugom detetu je potrebno više vremena.Neko lako prihvata promene, dok je drugom detetu potrebno više podrške.

Zato jedno odstupanje samo po sebi ne znači da dete ima problem.

Ali postoji razlika između individualnog tempa razvoja i teškoće koja traje, ponavlja se ili počinje da utiče na svakodnevno funkcionisanje deteta.

Tu je važno zastati i pogledati širu sliku.

Ne porediti dete sa komšijskim detetom. Ne tražiti odmah dijagnozu.Ali isto tako – ne ignorisati ono što roditelj primećuje.

Stručna procena nije presuda.

Ona može doneti odgovor na jedno mnogo važnije pitanje:

„Da li mom detetu samo treba još vremena ili mu je potrebna dodatna podrška?“

I upravo zato ne moramo čekati da teškoća postane velika da bismo potražili savet.

Ponekad je dovoljno razgovarati sa stručnjakom i dobiti potvrdu da je razvoj u granicama očekivanog.

A ponekad je taj razgovor prvi korak ka pravovremenoj podršci.

📩 Ako nešto u razvoju vašeg deteta budi pitanje ili nedoumicu, slobodno mi se obratite.


Nela Jovanoski

08/08/2026

Kada roditelj primeti da dete ima određenu teškoću, često ne usledi odmah odlazak kod stručnjaka.

Ponekad se javljaju misli:

„Možda će samo proći.“

„I druga deca su kasnije progovorila.“

„Ne želim da ga neko obeleži.“

„Šta će drugi misliti?“

„Možda sam ja nešto pogrešila kao roditelj.“

A ponekad je najteže izgovoriti:

„Mislim da je mom detetu potrebna pomoć.“

Ali tražiti pomoć nije priznanje da ste loš roditelj.

Naprotiv.

To znači da ste primetili da detetu u određenoj oblasti možda treba dodatna podrška i želite da razumete kako možete da mu pomognete.

Ne mora svaki problem značiti ozbiljnu teškoću. Ne znači ni da će svakom detetu biti potreban tretman.

Ponekad je dovoljno dobiti stručno mišljenje, smernice i podršku kako biste znali šta dalje.

Ne čekajmo da tuđe mišljenje bude važnije od detetove potrebe za podrškom.

Jer pravovremeno obraćanje stručnjaku nije znak slabosti.

To je odgovornost prema detetu. 🧩❤️

📩 Ako imate dilemu u vezi sa razvojem ili funkcionisanjem svog deteta, slobodno mi se obratite.

08/08/2026