Divlja Sokobanja

27/10/2023

02/10/2020

Jako zanimljiv izlet u organizaciji SED:

https://sed.rs/vesti/evropski-dan-posmatranja-ptica-po-drugi-put-na-bovanskom-jezeru/

16/07/2020

I divlje životinje osete ko ih voli :)
Podmlatku Divlje Sokobanje se u odmoru posle "pedalanja" pridružila mlada lisica.

kamera: Lola Dimitrijević
statisti: Vasa, Ilija

14/06/2020

Gluvara, naša najčešća divlja patka, nastanjuje različite tipove vodenih staništa (jezera, bare, močvare, plavne zone reka i potoka i sl), najčešće u ravnicama. Gnezdi se na tlu - u priobalnoj vegetaciji, šupljim stablima ili napuštenim gnezdima drugih ptica. Hrani se vodenim i suvozemnim biljkama, u manjoj meri vodenim beskičmenjacima i drugim sitnim životinjama. Ugrožava je prekomerni lov. Veći deo populacije se zimi pomera u južnije predele.
Na slici ženka sa mladuncima., zabeležena na Bovanskom jezeru, 14.6.2020. god.

Literatura: Bioras
Fotografija: Vladan Dimitrijević

25/05/2020

Spasili smo preslatkog ježa koji je upao u šaht :)

16/04/2020

Šumski puh je vrsta glodara koja živi na drveću, gde pravi i karakteristično loptasto gnezdo. Građom tela podseća na majušnu vevericu, poput koje je i veoma vešt u penjanju po drveću - može da skoči do dva metra prelazeći sa grane ne granu. Izrazito je noćna životinja, veoma se retko viđa preko dana.
Hrani se semenjem, voćem, orašastim plodovima, pupoljcima, insektima, ponekad jajima i mladuncima ptica. Ženka koti 2-5 mladunaca po leglu. Glavni prirodni meprijatelji su im kune, sove i divlje mačke. Zimi hibernira.
Šumski puh je u Srbiji strogo zaštićena vrsta. Nema podataka o gustinama i brojnosti populacije. Koliko je poznato, naseljava centralnu Srbiju, a potpuno odsustvuje u Vojvodini.
U okolini Sokobanje se viđa podjednako često kao i sivi puh, koji je u ostalim delovima zemlje veoma čest.

Literatura: BioRas, Wikipedia
Fotografija: Vladan Dimitrijević

04/03/2020

Češljugar (poznat i pod nazivima "štiglić" i "štiglica") je ptica pevačica iz porodice zeba. Zbog lepog izgleda i pevanja, omiljen je među "štiglićarima", koji ih neretko ilegalno hvataju i drže.
Gnezda gradi u krošnjama drveća. Hrani se uglavnom semenjem biljaka (naročito čičaka, češljuga, pa odatle i naziv vrste), a leti jede i insekte i njihove larve.
U Sokobanji redovna, naročito zimi kada se mogu videti i veća jata.
U Srbiji se gnezdi 175.000–250.000 parova, ali je trend populacije opadajući.

Literatura: bioras(.)petnica(.)rs
Fotografija: Vladan Dimitrijević

05/01/2020

Vodomar živi uz bistre, spore ili stajaće potoke i reke, kao i uz jezera, u kojima lovi male ribe i insekte.
Gnezdi se u rupama koje kopa u zemljanim odsecima.Leti brzo, pravo i obično nisko, malo iznad površine vode.
Ribu lovi spektakularnim zaranjanjem u vodu. Brojnost populacije u Evropi je promenljiva.
Vodomar je važan deo ekosistema i dobar indikator zdravlja slatkovodnih staništa.
U Sokobanji se redovno viđa na reci Moravici i Bovanskom jezeru.

Fotografija: Vladan Dimitrijević
Literatura: bioras(.)petnica(.)rs

25/11/2019

Iako divlja životinja, kućni miš je imao koristi od blizine ljudskih bića do te mere da su zaista divlje populacije značajno manje uobičajene od "polu-divljih" populacija u naseljima.
Hrani se veoma raznoliko, a živi najčešće u porodičnoj grupi, sastavljenoj od dominantnog mužjaka i nekoliko ženki. Кućni miševi komuniciraju cičanjem, a teritoriju obeležavaju mirisom i mokraćom. Polnu zrelost dostižu za 8—10 nedelja, trudnoća traje od 18 do 24 dana, a u najboljim godinama ženka može da ima do 10 legala.
Broj mladih po leglu se kreće od 3 do 14 (u proseku od 6 do 8 mladunaca).
Izvor: Wikipedia, slobodna enciklopedija
Video: Vladan Dimitrijević

08/10/2019

Potočni rak

Živi uglavnom u hladnim planinskim potocima i rečicama.
Kopa hodnike u obalama reke, ali može živeti i među podvodnim korenjem, ili ispod kamenja i stenja.

Odrasle jedinke najčešće jedu biljnu hranu, dok se mlade jedinke najčešće hrane raznim vodenim beskičmenjacima. Aktivan je noću.

Izuzetno je osetljiv na nedostatak kiseonika i zagađenje.

Smatra se jednom od najugroženijih vrsta na teritoriji Evrope.
U Srbiji je strogo zaštićen.

Na teritoriji opštine Sokobanja nekada čest, sada ga ima u svega nekoliko planinskih potoka.