Centar za podršku studentima

03/08/2026

Jedan od najuticajnijih razvojnih psihologa, Lav Vigotski, temeljno je razvio ideju da se ljudski ne odvija u vakuumu, nego u međuljudskom prostoru. Kako na nivou pojedinca, tako i na nivou kolektiva, ono što jesmo i što postajemo duboko je uslovljeno drugim ljudima i njihovim zaostavštinama. Zona narednog razvoja, ono što je sledeći korak u našem psihičkom rastu, uvek podrazumeva prisustvo spoljašnjeg ljudskog faktora. Ipak, kako jesmo samorefleksivna i misleća bića, imamo i tu slobodu, moć i odgovornost da ono što internalizujemo podvrgnemo svesnoj proceni. Preuzimanje aktivnosti i njihovo automatsko praktikovanje korisna je i olakšavajuća odlika naše psihe, koja isto tako može da dovede do ograničenosti i disfunkcije. Dobra vest je da, u tom slučaju, možemo svesno i voljno da se okrenemo drugim spoljašnjim izvorima u svrhu usvajanja novih, korisnijih načina.

31/07/2026

Džon Bolbi, rodonačelnik teorije afektivnog vezivanja, u centar svog istraživanja i rada postavio je fenomen ljudske povezanosti. Dokazavši da je potreba za negom i podrškom Drugog jednaka, ako ne i veća od naših osnovnih fizioloških potreba, naglasio nam je koliko je nasušno biti u kontaktu sa našim bližnjima. Iskoristimo ovaj citat da se prisetimo da se suštinski ne možemo baviti samospoznajom bez ljudi oko nas. Rad na sebi može da poprimi obličje eskapizma i samozavaravanja u slučaju da se obavlja u izolaciji. Izvan kontakta, gubimo istinsku mogućnost da budemo viđeni i prepoznati takvi kakvi jesmo, kako od Drugog, tako i od nas samih. Bolbi nas podseća da smo duboko društvena bića koja se oslanjaju na kontakt u različite svrhe, od kojih je samopotvrđivanje samo jedna od njih.

23/07/2026

21/07/2026

U društvu koje je naviklo na standardizovane protokole, uniformnost i unapred date odgovore na pitanje života, reči jednog od najvećih humanističkih psihologa služe nam kao značajan podsetnik. Istinska samospoznaja i sloboda dolaze putem davanja svojih odgovora na pitanje smisla života. Pripadanje i izvesnost jesu značajni, ali postaju samonametnuti zatvor ako su jedino što postoji u čovekovom životu. Razvijanje sopstvene ličnosti i psihičkih sposobnosti podrazumeva izlaganje neizvesnosti, činjenici da nemamo već spremne odgovore na pitanja koja nam život neprestano postavlja. Istinska sloboda podrazumeva odgovornost za svoje stavove i odluke, a ona dolazi jedino kroz prihvatanje i sarađivanje sa neizvesnošću utkanu u našu egzistenciju.

14/07/2026

Jedan od utemeljivača razvojne psihologije zapadnog društva podseća nas na značajnu istinu - prave kreativnosti u odraslom dobu nema bez očuvanja dečjeg dela naše psihe. Deo bića koji svi mi imamo po rođenju i u mladoj dobi, češće nego ređe biva potisnut usled zahteva koje nam društvo kroz vaspitanje postavlja. Odgovornost, organizovanost, usmerenost, samokontrola - sve su ovo značajni kvaliteti koji takođe imaju svoje mesto u razvoju naše psihe. Ipak, vođenje života isključivo putem njih čini ga suvim i monotonim. Tu postaje ključna sposobnost za igru koja karakteriše decu. Ako želimo da (p)ostanemo autentični i svoji, potrebno je vratiti se na svima nama dobro poznato, često zaboravljeno mesto nesputane kreativnosti Deteta u nama.

05/07/2026

Iskoristimo ovaj citat oca psihoanalize i teorije nesvesnog kao značajan podsetnik – ako emociju ne iskažemo, ona će čekati naredni trenutak, bliži ili dalji, da to uradi prisilno. U savremenom društvu, u kom se vrednuju produktivnost, racionalnost, organizovanost i objektivnost, prostor za priču o važnosti emocija i njihovo spontano kanalisanje biva značajno sužen. Navikli smo da živimo živote usmerene na postignuća i ciljeve, da osećajni deo našeg bića posmatramo kao distrakciju, nešto što je potrebno ućutkati. Ovakav stav možda dolazi sa kratkoročnim dobitima i doživljajem kontrole, ali dugoročno je recept za probijanje različit niz problema – anksioznost, smanjenu kontrolu impulsa, burn-out, hronični doživljaj nezadovoljstva, usamljenost, razdražljivost…
Osećajni deo nas jednako je vredan i bitan kao i onaj racionalni, organizacioni. U njemu se nalaze značajne smernice za život, i može da bude naš kompas ako mu se posvetimo na adekvatan način.