Klub Magistrala

KONKURS ZA NAJBOLJI SELFI SA OMILJENOM KNJIGOM!

Dragi naši,
Pošaljite u inboks Fejsbuk stranice Biblioteka DKSG selfi sa omiljenom knjigom. Interesantne fotografije biće objavljene na stranici, a najkreativnije će biti nagrađene.

Konkurs je otvoren od 1. aprila i traje do polovine maja 2018. godine.

Prva nagrada: besplatna članarina za 2019. godinu
Druga nagrada: dve karte za projekciju filma ili pozorišnu predstavu do kraja 2018. godine (po ličnom izboru)
Treća nagrada: knjiga

Posetite stranicu naše Biblioteke, pratite rubriku Pesma na dan, informišite se o aktuelnim dešavanjima i pročitajte tekstove o knjigama, bibliotekama, piscima i mnogim drugim zanimljivostima.

Četvrtak, 25. januar, 19.00, Klub Magistrala
domkulturestudentskigrad

Predstavljanje romana TUCANJE KAMENA Klemensa Majera
u prevodu Bojane Denić (Radni sto, 2017)

Učestvuju: Miroljub Stojanović, Ivan Velisavljević i Bojana Denić

Klemens Majer (3.10.1977, Hale/Zale), nemački pisac, odrastao je u istočnom delu Lajpciga. Po završetku srednje škole finansirao je svoje studije nemačke književnosti radeći, između ostalog, na viljuškaru i kao nosač nameštaja. Za svoj prvi roman, Dok smo sanjali, po kome je Andreas Drezen snimio film, dobio je nagrade: Rheingau-Literatur-Preis, Märkisches Stipendium für Literatur, Förderpreis zum Lessing-Preis i Mara-Cassens-Preis.
Za knjigu priča Noć, svetla (u prevodu na srpski jezik Drinke Gojković) dobio je nagradu Lajpciškog sajma knjiga. Živi u Lajpcigu.
"Mislim da je usamljenost jedna od glavnih tema književnosti uopšte, usamljenost ljudi i žena, naročito u kratkim pričama gde nije toliko lična kao u romanu."
Klemens Majer

Tucanje kamena je roman o gradu u Istočnoj Nemačkoj pred pad Berlinskog zida. Roman o stratumima grada u doba tranzicije, u kojem Majer književnim sredstvima komponuje glasove prostitutki, podvodača, investitora, preduzetnika, džokeja, huligana, švercera dijamanata, nemačkih i japanskih bandi
s glasovima inspektora, pravosudnih organa, političara i vodi nas na pomahnitalo putovanje nakraj noći.
Knjiga je nominovana za međunorodnu nagradu Men Buker 2017.

Četvrtak/ 18. januar/19.00/ Klub Magistrala
Naš gost – MILAN TODOROV

Razgovor o romanu
REDOSLED JEDNOSTAVNIH STVARI (Čarobna knjiga, 2017)
Učestvuju Vitomir Teofilović, Nikola Petaković i autor

Redosled jednostavnih stvari je priča zasnovana na egzistencijalnoj obesmišljenosti junaka koji, u opadajućim vrednostima epohe, preispituju sebe i svoje poreklo. Koliko vredimo u vremenima tragičnog trijumfa istorije nad pojedincem?
Kako sačuvati identitet u predavanju drugome? Postoji li sreća u braku bez seksualnosti?
Osvetljavajući ključne dileme pojedinca uklještenog između potrošnih mitova prošlosti i tranzicijskih iskušenja ovovremenog, autor porodičnu hroniku boji erotskim tonovima.
https://www.youtube.com/watch?v=9KxdmagGIGY&t=9s

Milan Todorov (1951, Banatsko Aranđelovo) diplomirao je Jugoslovensku i svetsku književnost u Novom Sadu. Pisao je i uređivao rubrike satire u studentskim i omladinskim listovima.
Radio je kao novinar u Radio Novom Sadu i u elektronskim medijima do kraja rata 1999. Ostavši bez posla, oprobao se kao menadžer za prodaju TV reklama, prodavac bazena, distributer alkohola i slobodni umetnik. Poslednjih 20 godina je vinar i vinogradar u Petrovaradinu. Piše satirične priče, aforizme i pripovetke. Prvu knjigu, zbirku satiričnih priča Uhom za kruhom, objavio je 1976. Knjige pesama Boca pod pritiskom (1980) i Pretakani Srbi (2009), knjige aforizama Crveni i plavi (1981), Sirotinjska zabava (1990), Ostrvo bez blaga (2003), Pokori se i počni (najbolja knjiga aforizama 2013), dramu Kuninsko leto,
koja je izvođena u Spskom narodnom pozorištu. Pozorišni kabare Gde da se nosimo, izvodjen je u subotičkom Narodnom pozorištu. Izvedene radio drame: Pozdrav iz Australije, Kuninsko leto, Princ od monokla. TV drama Španski vetar sa sirom emitovana je na TV Novi Sad. Koautor je TV kabarea Tikvarijum, koscenarista TV filma Na lepom plavom Dunavu (režija Branko Milošević). Knjige priča Bezbroj naših života (2011) i Ne mogu ovde da dočekam jutro (2014) i romani Lek protiv smrti (2016) i Redosled jednostavnih stvari (2017)

Utorak, 16. januar, 19.00, Klub Magistrala
Ciklus Pop književnost

LEB I SOL: TAMO GDE VEČNO SUNCE SJA
Predavač Muharem Bazdulj

U novom predavanju iz ciklusa Pop književnost Muharem Bazdulj se fokusira na mesto i ulogu Makedonije unutar jugoslovenske emotivne geografije. Stvar se analizira primarno kroz prizmu umetnosti Vlatka Stefanovskog, odnosno, grupe Leb i sol. Koliko p**a i zašto se čuka vo drvo samo su neka od pitanja kojima ćemo se baviti.

Muharem Bazdulj

Dragi zainteresovani za razgovor o delu Ernesta Sabata,

Ovo veče neće početi u uobičajeno vreme, nego tačno u 20 časova.

Četvrtak/ 11. januar/ 20.00/ Klub Magistrala
Predstavljanje reizdanja romana -ERNESTA SABATA- na srpskom jeziku - Plato, 2017. godine

TUNEL i O JUNACIMA I GROBOVIMA u prevodu Slavice Kojić i
ABADON, ANĐEO UNIŠTENjA u prevodu Aleksandre Mančić

Učestvuju Aleksandra Mančić, Bojana Kovačević Petrović i Nataša Anđelković

Ernesto Sabato (24. 6. 1911, Rojas - 30. 4. 2011, Santos Lugares, Buenos Ajres), argentinski književnik koji je studirao matematiku, fiziku i filozofiju na Universidad de La Plata. U srednjoškolskim i studentskim danima aktivan je u anarhističkim, a kasnije u komunističkim pokretima.
Posvećuje se pisanju, napustivši uspešnu naučnu karijeru i odselivši se na planinski ranč, 1945. Napisao je tri romana i mnoštvo eseja. Kombinujući iskustva egzistencijalističke poetike (Tunel, 1948) s elementima magičnog realizma (O junacima i grobovima, 1961), te narativnim strategijama postmoderne (Abadon, anđeo uništenja, 1974), stvorio je neponovljiv literarni kaleidoskop. Politički angažovan, kritikovao je vojnu diktaturu u Argentini i bio predsednik Nacionalnog odbora za nestale osobe tokom vladavine vojne hunte u Argentini.
Neke od knjiga eseja: Pojedinac i univerzum, Ljudi i zupčanici, Pisac i njegove aveti, Pre kraja, Otpor, Španija u dnevnicima moje starosti.
“Dvadeseti vek je čekao u zasedi kao što noćni napadač čeka neki par pomalo snobovskih ljubavnika.
Čekao je sa svojim mehanizovanim klanicama, masovnim ubistvima Jevreja, slomom parlamentarnog sistema,
krajem ekonomskog liberalizma, očajanjem i strahom.“
Pojedinac i univerzum, izabrala i prevela Aleksandra Mančić

Četvrtak/ 11. januar/ 19.00/ Klub Magistrala
Predstavljanje reizdanja romana -ERNESTA SABATA- na srpskom jeziku - Plato, 2017.

TUNEL i O JUNACIMA I GROBOVIMA u prevodu Slavice Kojić i
ABADON, ANĐEO UNIŠTENjA u prevodu Aleksandre Mančić

Učestvuju Aleksandra Mančić, Bojana Kovačević Petrović i Nataša Anđelković

Ernesto Sabato (24. 6. 1911, Rojas - 30. 4. 2011, Santos Lugares, Buenos Ajres), argentinski književnik koji je studirao matematiku, fiziku i filozofiju na Universidad de La Plata. U srednjoškolskim i studentskim danima aktivan je u anarhističkim, a kasnije u komunističkim pokretima. Posvećuje se pisanju, napustivši uspešnu naučnu karijeru i odselivši se na planinski ranč, 1945. Napisao je tri romana i mnoštvo eseja.
Kombinujući iskustva egzistencijalističke poetike (Tunel, 1948) s elementima magičnog realizma (O junacima i grobovima, 1961),
te narativnim strategijama postmoderne (Abadon, anđeo uništenja, 1974), stvorio je neponovljiv literarni kaleidoskop.
Politički angažovan, kritikovao je vojnu diktaturu u Argentini i bio predsednik Nacionalnog odbora za nestale osobe tokom vladavine vojne hunte u Argentini.
Neke od kjiga eseja: Pojedinac i univerzum, Ljudi i zupčanici, Pisac i njegove aveti, Pre kraja, Otpor, Španija u dnevnicima moje starosti.

“Dvadeseti vek je čekao u zasedi kao što noćni napadač čeka neki par pomalo snobovskih ljubavnika.
Čekao je sa svojim mehanizovanim klanicama, masovnim ubistvima Jevreja, slomom parlamentarnog sistema,
krajem ekonomskog liberalizma, očajanjem i strahom.“
Pojedinac i univerzum, izabrala i prevela Aleksandra Mančić

Dođite nam u Magistralu, spremni smo za januar!

KNJIŽEVNI PROGRAM U JANUARU

Četvrtak, 11. januar, 19.00, Klub Magistrala - Predstavljanje novih izdanja romana ERNESTA SABATA na srpskom jeziku
TUNEL i O JUNACIMA I GROBOVIMA u prevodu Slavice Kojić I ABADON, ANĐEO UNIŠTENjA u prevodu Aleksandre Mančić (Plato, 2017)
Učestvuju Aleksandra Mančić i Nataša Anđelković

Utorak, 16. januar, 19.00, Klub Magistrala - Ciklus Pop književnost - LEB I SOL: TAMO GDE VEČNO SUNCE SJA
Predavač Muharem Bazdulj

Četvrtak, 18. januar, 19.00, Klub Magistrala - Naš gost – MILAN TODOROV - Razgovor o romanu REDOSLED JEDNOSTAVNIH STVARI
Učestvuju Vitomir Teofilović, Nikola Petaković i autor

Četvrtak, 25. januar, 19.00, Klub Magistrala - Predstavljanje romana TUCANjE KAMENA Klemensa Majera u prevodu Bojane Denić (Radni sto, 2017)
Učestvuju Bojana Denić, Miroljub Stojanović i Ivan Velisavljević

Dragi posetioci,

Obaveštavamo vas da Magistrala neće raditi tokom praznika od 30.decembra 2017. godine do 8. januara 2018. godine. Prvi radni dan biće 9. januar 2018. godine.

Srećne novogodišnje i božićne praznike želi vam vaša Magistrala!

Naša šarena jelkica u Magistrali 😊

Jedan detalj iz Magistrale:
Uz prigušeno svetlo, sluša se Hendriks i čitaju se današnje novine u nekom šarenom kutku. 😊

Četvrtak/ 21. decembar/ 19.00/ Klub Magistrala/ DKSG
DžOZEF KONRAD (3.12.1857 – 3.8.1924) - 160 godina od rođenja

Predstavlјanje knjige Nataše Tučev
TAJNI SAPUTNICI – KNJIŽEVNI LIKOVI DŽOZEFA KONRADA
(Neopress, 2017)

Učestvuju: Vladislava Gordić Petković, Jovan Pejčić i autorka

Džozef Konrad, engleski pisac polјskog porekla, rođen u Ukrajini, od 6. godine izbeglica u severnoj Rusiji, dečaštvo provodi u Krakovu,
a u 17. godini stiže u Marsej, odakle kreće u plovidbe i život po lukama. Od svoje 21. do bolesti u 37. kapetan je britanske mornarice.

Prinuđen sam sada da pišem knjigu za knjigom, kao što sam u minulim godinama bio prinuđen da se otiskujem na more, iz putovanja u putovanje... Ne znam koji mi se od ova dva poriva čini tajanstvenijim i čudesnijim.
Romani:
Almejerova ludost (1895), Deca mora (1897), Lord Džim (1900), Srce tame (1902), Nostromo (1904), Očima Zapada (1911), nedovršeni Očekivanje: napoleonski roman...

Nataša Tučev (1968, Beograd) asistentkinja na Angloameričkoj književnosti Filozofskog fakulteta u Nišu, magistrirala je s radom Viđenje poezije u stvaralaštvu Šejmasa Hinija 1965-1985. Objavlјivala je naučne radove, eseje i prikaze u časopisima i naučnim publikacijama. Prevela je Kolridžove Balade o starom mornaru i Bajronovog Čajlda Harolda, kao i drame Grofica Ketlin V. B. Jejtsa i Bunar svetaca Dž. M. Singa, izvedene na Radio Beogradu. Objavila je roman Baskeri i nekoliko priča. Jedna je od osnivačica književnog časopisa Posada-Književna avantura.

Decembar u Magistrali 😊