Debatni klub Filozofskog fakulteta, Niš

31/05/2017

Društvo, poslednji sastanak za ovu školsku godinu, sutra od 19h, na otvorenom - amfi! Vidimo se tamo 😊

22/05/2017

Društvo, sastanak u četvrtak od 19h, učionica 209. Vidimo se 😊

19/05/2017

Javna debata - The Serbia/Alabama Fellowship Experience

16/05/2017

Drugari, sastanak veceras u 19h, učionica 209! Vidimo se :)

10/05/2017

Dragi studenti, sastanak debatnog kluba je sutra u 19h na drugom spratu! Vidimo se ☺

02/05/2017

Da li naši prijatelji imaju više prijatelja od nas samih?

Jedan od neretkih fenomena je i taj koji polazi od česte tvrdnje velike većine ljudi da njihovi prijatelji imaju više prijatelja od njih samih. Da li ovo može biti tačno? Šta je sa činjenicom da su svi u teretani u boljoj formi od vas ili da su u književnom krugu ljudi najčitaniji? Što je najbizarnije, ovi fenomeni su istraživanjima potvrđivani. Objašnjenje je zapravo jednostavno: više je verovatno da ćete biti prijatelj sa nekim ko ima više prijatelja, nego sa nekim ko ih ima malo – odnosno, pre ćete poznavati popularnije ljude nego one manje popularne. Zato su svi ostali gore spomenuti fitnes posvećenici fizički spremniji od vas – jer retko srećete one koji retko odlaze u teretane. Ekvivalentno tome, postoje ljudi koji gotovo da nemaju prijatelja – ali vi niste prijatelj ni sa jednim od njih. U pitanju je još jedan paradoks - misao i figura koja u sebi sadrži protivrečnost nekoj tvrdnji koja je opšteprihvaćena, ili pripada nekom ispravnom zaključku. Pa se tako paradoksi lako mogu koristiti i predstavljaju važno sredstvo u govorništvu jer se njima postiže veća uverljivost misli koju govornik zastupa.

02/05/2017

Kako osvojiti 100.000 dinara?

Ako su pred vama na stolu dve zatvorene kutije – „A” i „B”, gde se u kutiji „A” nalazi 100 dinara, dok se u kutiji „B” može naći 100 hiljada dinara ili ništa, i ponuđene su vam dve mogućnosti: da uzmete obe kutije ili da uzmete samo kutiju „B”, šta ćete izabrati? Pritom, ne možete znati šta je u kutiji „B” i cilj je uzeti najviše novca. Pored toga, postoji i začkoljica: test je osmislio superinteligentno biće, koje je već predvidelo šta ćete uraditi. Ako ono predvidi da ćete uzeti obe kutije, „B“ kutija je sigurno prazna. Ako predvidi da ćete uzeti samo „B” kutiju, onda je stavilo 100.000 dinara u nju.
Do početka igre i pozivanja igrača (koji je svestan svih pravila i oba moguća sadržaja kutije „B“) na njegov izbor, pretskazanje je već načinjeno i sadržaj druge kutije je određen. Jedina informacija koja igraču nedostaje je koje pretskazanje je predviđač napravio tj. šta se nalazi u intrigantnoj kutiji.

Navedeni problem predstavlja možda najdebatovaniji paradoks modernih vremena, i jedan od najtežih, a nazvan po svom kreatoru, fizičaru Williamu Newcombu. Pa tako dve pretpostavke koje proizilaze iz ovog problema mogu se činiti kao ciklični, kontradiktorni – prividno protivrečeni, razumu suprotstavljeni iskazi, međutim ne predstavljaju ništa drugo osim paradoksa. U retorici paradoks se može lako uočiti kada u iskazanoj rečenici nađemo na dva dela koja stoje jedan pored drugog, a na prvi pogled su potpuno suprotna. Najčuveniji primer za to je Sokratova misao „Znam da ništa ne znam“.

Još jedan čuven primer matematičko-logičkih kontradikcija je Raselov paradoks. Berberin radi u nekom gradu u kojem svi muškarci po zakonu moraju biti obrijani. Ovaj izmišljeni grad ima samo jednog berberina koji mora poštovati ova stroga pravila: 1. Berberin mora obrijati sve one koji sami to ne čine; 2. Berberin ne sme obrijati one koji sami to čine. Raselovo pitanje glasi: da li berberin brije samoga sebe? Ovde nalazimo na nemogućnost situacije: ako se berberin obrije, onda ne sme, (jer po zakonu berberin ne sme da obrije one ljude koji sami to čine), ali ako se ne obrije, onda mora da bude obrijan kod berberina – sebe (jer je tako opet po zakonu). Šta činiti u ovoj situaciji?

28/04/2017

Preporuka za vikend :D

28/04/2017

Muzika i govor? Kako bavljenje muzikom pospešuje javni nastup?
Jezik i muzika nas definišu kao ljudska bića pa se tako ova dva aspekta pojavljuju u svim vrstama ljudskih zajednica bez obzira da li drugi kulturni aspekti nedostaju. Pa šta je starije, muzika ili govor? Neki naučnici smatraju da se rani oblik ljudskog govora razvio baš iz pramuzičke komunikacije, ali tu je bilo i drugih shvatanja – muzika se vidi kao plod viška energije, kao trenutak afekta (Spenser); kao veza privlačenja suprotnih polova (Darvin); ili kao posledica rada (Biher). U obimnom istraživanju E. Kempa utvrdjeno je da postoji centralni profil crta karakterističan samo za muzičare (introverzija, senzitivnost i inteligencija), ali Kemp ovde nije stao. Njegovi dalji radovi pokazuju da se kod pijanista javlja duža mogućnost usredsredjenosti i koncentrisanosti na ono što rade, kod njih kao i kod gitarista veća sloboda prilikom javnog nastupa, kod violinista i vokalnih izvodjača bolja kontrola glasa i veća senzitivnost na promene boje tona i intonacije. Ali za muzičare koji se aktivno bave i izvode muziku karakteristična je i smanjena anksioznost prilikom izvodjenja, što znači manji strah od javnog nastupa. Ovo može biti od velike pomoći prilikom javnog iznošenja onoga što želimo da kažemo. Pa da li ste videli uplašenog muzičara? Zato recite DA muzici!

27/04/2017

Dosetljivost i šarm odlike su ovog velikog srpskog pesnika i pisca! Poslušajte njegovu besedu:
https://www.youtube.com/watch?v=5sbzsPZcNLw&t=117s

27/04/2017

Kako uvesti elemente komedije u svoj govor?

Uvesti po koju šalu u svoj govor je moćno sredstvo i omogućava govorniku ne samo da se opusti pred publikom već i da pokuša da se zbliži sa slušaocima. Smeh može biti veoma dobra uvertira za dalje slušanje besede, pa da bi se kroz šalu rekla misao treba obratiti pažnju na neke elemete kao što su početno skretanje pažnje, iznenadjenje i karikiranje. Najlakše je skrenuti pažnju publici tokom prvih nekoliko minuta te je potrebno da se ovo vreme dobro iskoristi. Jednostavno, kratki pogled ka publici, pauza, uvodna rečenica čak i koji rekvizit na sceni mogu biti od pomoći. Naravno, ovo se može izvoditi i tokom samog govora kako bi se održao tok i kontinuitet pažnje publike. Pored toga, svaka dobra šala, vic ima momenat iznenadjenja – trenutak kada nakon nekog očiglednog toka uvedemo preokret, iznesemo nešto neočekivano. Ovo nije lako izvesti i zahteva uvežbavanje spontanosti onoga što se govori. Takodje, ne manje važno je i karikiranje – preuveličavanje onoga što jeste, glumljenje situacije tako što se odlazi iz krajnosti u krajnost. A ko će bolje ovo izvesti nego glumci? Jedan od najvećih komičara, Robin Williams, je ovo vešto umeo, predlažemo da pogledate:

https://www.youtube.com/watch?v=GEAdMPdJdBY

26/04/2017

Kako jedan isti argument, misao reći na više načina? Od koga bolje učiti ovo nego od glumaca. Petar Kralj! :D

Govori Petar Kralj