21/05/2026
У данима када говоримо о сећању и заједништву, важно је да се сетимо и оних који су често непримећени, тихи и другачији. Чије тишине крију читав свет. Роман „Балерина, Балерина“ словеначког писца Марка Сосича, чије делове су читали ученици Неготинске гимназије, подсећа нас на то. Главна јунакиња живи у свом свету не зато што то жели, већ зато што је други не разумеју. Њена тишина, њене мисли и њена машта често остају непримећени. А колико је само таквих људи око нас? Оних који не говоре гласно, али осећају дубоко. Можда седе у нашој учионици, пролазе ходником поред нас или ћуте док други говоре. Недеља сећања нас учи да не окрећемо главу. Да будемо пажљивији. Да их видимо и чујемо. Да разумемо да, понекад, највећа туга није у гласним речима, већ у тишини коју нико не чује. Да дозволимо да тишина проговори.
Можда не можемо променити цео свет, али можемо променити начин на који гледамо једни на друге. А управо од тих малих промена почињу највеће.
