29/11/2015
Ја сам из Београда, где сам живела са супругом и децом, и где су деца рођена.У Бојнику сам била само једном, код родитеља од мог супруга пре три године. Ове године је мом "паметном" супругу и његовим родитељима пало на памет да могу добро да зараде на наше двоје деце,тако што ће их усвојити баба и деда,па ће имати накнаду за хранитељство 40 000 динара по детету, затим социјалну помоћ од 16 000дин, дечији додатак од 7000 динара, такође ће мог супруга прогласити неспособним,па ће и ту добити неке додатке за туђу негу и помоћ.. .То је лепа сума за југ Србије и за сиромаштво у коме су живели до сада.Иначе,мој свекар, ради,волонтира или шта год у општини Бојник, па је упућен у сва дешавања и актуелне промене власти, а наравно пријатељ је са господином Иваном. ..Такође добија све врсте социјалне помоћи, умањено плаћа струју, телефон, добија све из црвеног крста, као РАТНИ ВОЈНИ ИНВАЛИД, ШТО НИКАКО НИЈЕ! 20.маја, ове године, супруг ми је на кварно одвео децу(док сам ја водила друго двоје у школу, а он остао са њима у кући) и ујутру пријавио у ЦСР да деца живе са њим на територији општине Бојник, одјавио их овде и пријавио тамо,без моје сагласности. ЦСР у Бојнику се одмах сложио да деца остану са њим, иако су то мале бебе 9месеци и 2 године, одвојене од мајке и од сисе. Иначе, његови услови су катастрофални:Село 10 км удаљено од Бојника,до ког нема ни превоза, у блату, кућа без воде и купатила у распадном стању.. .то су радницима ЦСР били одговарајући услови за две мале бебе,које су одвојили и од две рођене сестре и од мајке. Госпођа Биљана,социјални радник и дипломирани социолог, је излазила на терен и разговарала са бебом, која нема ни годину дана и беба се сложила да жели да остане са оцем и да јој не недостаје ни мајка, нити да дете жели да сиса.. .То је написала у извештају. Децу нисам видела до августа, када сам отишла у село да их видим.Запрепастила сам се када сам чула и видела да отац и не живи са њима, већ да је у Нишу, због посла,а да се баба и деда иживљавају над малим бебама и да су старијем сину повредили ногу газећи га и шутирајући ,када их изнервира. Тамо сам добила батине од бабе и деде, још су шокерима за свиње изударали и мене и децу. Полиција каже да то није ништа, људи су се мало изнервирали, а ЦСР.. .Увели су ме њих четворо у ону прву собу и у глас почели да ме оптужују да сам ја крива за све. Када сам им рекла какво је стање у вези деце, кАо и то да отац и није са њима, да их баба и деда туку, да их остављају да би ишли до радње 4 км далеко од куће и да су деца прљава и смрде, они су са, о одговарали:"Па шта? Ово је село, тако се овде живи. "Отети децу од мајке и ставити их да живе под таквом врстом тортуре?! ?!Има ли ко памети овде?! Затим је господин Ненад, правник, тако се представио, почео да ми прети да ја лепо, потпишем да супругу предајем старатељство над децом и да завршимо "посао" .Претио ми је ако то не урадим, Вучић је његов кум па ћу зажалити, а председник општине му је рођак. На његову жалост, претњи се не плашим,али ми није било све једно са њих четворо који ме нападају. Нека од социјалних радница је почела да урла на мене и да ме понижава, на шта сам јој ја рекла да ћу звати полицију и адвоката,па је мало "спустила лопту".Госпођа Биљана ми је рекла како она може све икако ће бити како она одлучи, хвалила се како сам ја нула, она је образована, па је чак и професорка у школи.Углавном, тада ништа нисам потписала, али је затим донесена привремена мера да деца остану код оца.Такође су ми рекли да ће њега бранити животом ако треба, као и да ми децу никада неће дати, јер су на њиховој општини. Затим су ушли баба и деда и они почели вербално да ме нападају, на шта сам ја звала полицију, па су их избацили. А тај Ненад се смешкао и договарао са дедом, да ништа не брине, да ће све бити у реду и да ће ме се отарасити, јер су пријатељи. ..Сада ја долазим једном месечно у бојник,да видим децу, где ми је једна правница рекла да,ако нешто хоћу да урадим донесем 200-500е, па да размишљам о деци и да се преселим на територију општине Бојник, да би могли да ми помогну и да покушају да ураде нешто у мом интересу.
