Ana Rodić, professional coach

U emisiji "Žena za sva vremena" na TV K-1 pričali smo i o Edipovom kompleksu.

Edipov kompleks je deo razvojne faze u detinjstvu (između 3. i 6. god), u kojoj dete razvija nesvesnu emocionalnu vezanost prema roditelju suprotnog pola i istovremeno doživljava rivalitet prema roditelju istog pola.

U zdravom razvoju, ovo je prolazna i normalna faza. Dete želi ekskluzivnu pažnju jednog roditelja, može pokazivati ljubomoru prema drugom roditelju, a kroz identifikaciju sa roditeljem istog pola, ta napetost se razrešava. (Dete ne želi stvarno ono što odrasli pod tim podrazumevaju — ovo je simbolički i razvojni proces.)

Ako se ova faza ne razreši adekvatno, mogu ostati tzv. edipalne fiksacije, koje se kasnije u odraslom dobu mogu manifestovati kao: teškoće u partnerskim odnosima, izbor partnera koji podsećaju na roditelja, nesvesni osećaj krivice ili zabrane uživanja, konflikti sa autoritetima.

Ko su "Edipovci"? Važno je odmah razjasniti: „Edipovac“ nije klinička kategorija, nego kolokvijalni opis obrasca u kome se u partnerskom odnosu ponavljaju nesvesne dinamike iz ranog odnosa sa roditeljima, i zato je korisnije govoriti o tipičnim obrascima ponašanja u partnerskoj vezi nego o „tipičnoj osobi“.

Partnerka se doživljava kao neko ko brine, reguliše emocije, „drži sve pod kontrolom“, preuzima ulogu negujuće figure i postaje emocionalni oslonac koji je centralan ("emocionalni regulator").

Istovremeno se može javiti: idealizacija („ona je jedina koja me razume“) i kritika ili otpor kada partnerka postavi granicu, a granice se doživljavaju kao odbacivanje.

U zdravom odnosu postoji „ja – ti – mi“. U ovom obrascu često dominira „mi“ kao simbiotska celina ili osećaj da bez partnerke muškarac ne postoji.

U nekim slučajevima: partnerka se nesvesno upoređuje sa majkom, ali ovo nije ekslukzivna „ljubav prema majci“, već teškoća da se partnerka vidi kao ravnopravan odrasli partner, a ne kao figura koja reguliše unutrašnju emocionalnu sigurnost.

U ovim obrascima partnerka često nesvesno zauzima mesto koje nije partnersko, već više roditeljsko, što onda pravi odnos u kome nema dovoljno dva odrasla ja.

Link za celu emisiju pogledajte na linku u komentarima.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

Svako kroz život ide svojim ritmom, čak i kada svet pokušava da nas ubedi da postoji samo jedan ispravan način.

Neki ljudi procvetaju rano, njihovi putevi su bez većih prepreka i kao da se svaka sledeća vrata sama od sebe otvaraju.

Drugima treba više vremena – oblikuju se u tišim fazama, gde se napredak ne vidi jasno, ali to ih ne čini ništa manje vrednim.

Nijedan tempo nije bolji. Nijedan sat ne kasni.

Lako je osvrnuti se oko sebe i pomisliti da zaostajete dok vam deluje da neko drugi stalno ide napred.

Ali poređenje je iskrivljena mapa. Pokazuje nam delove tuđeg p**a, dok skriva celu priču, i njihovu i našu.

Vi ne vidite tuđa kašnjenja, njihove sumnje, padove, niti trenutke kada su preispitivali sve. Vidite samo ishod, ne i proces koji je do njega doveo.

Takođe zanemarujete i svoje progrese i uspešne periode.

Zato posmatrajte svoj život kao razvoj, ne kao takmičenje.

Postoje periodi kada rast deluje sporo, gotovo nevidljivo, kao da se ništa ne menja bez obzira na trud koji ulažete. Ali ispod površine se uvek nešto gradi – karakter, jasnoća, otpornost, pravac.

Prvo raste koren, pa tek onda dolazi plod. I ono što deluje kao čekanje često je priprema koju još uvek ne možete da izmerite.

U tim fazama je potrebno poverenje. Ne slepi optimizam, već tiho, stabilno razumevanje da tajming nije slučajan, već slojevit.

Postoje stvari za koje još niste spremni, čak i ako ih duboko želite. Postoje lekcije koje vas još uvek oblikuju i jačaju vaše temelje, da biste, kada vaš trenutak dođe, zaista mogli da zadržite ono što vam je potrebno.

Strpljenje nije pasivno čekanje u frustraciji.
To je istrajnost u tome da budete u svom životu, bez odustajanja od sebe.
To je da radite ono što možete, sa onim što imate, čak i kada rezultati ne dolaze odmah.
To je odbijanje da dozvolite nestrpljenju i poređenju da vas ubedi da vaš put ne uspeva samo zato što se odvija drugačije nego kod drugih.

Jednog dana ćete se osvrnuti i shvatiti da je tajming koji ste dovodili u pitanje zapravo bio zaštita, priprema i usklađivanje koje vas je štitilo, na načine koje tada niste mogli da vidite.

Ono što je delovalo kao kašnjenje, zapravo se oblikovalo. Ono što je delovalo sporo, stabilizovalo se. Ono što je bilo neizvesno, tiho je dolazilo na svoje mesto.

Zato budite strpljivi sa sobom, sa svojim putem i sa verzijom sebe koja još uvek nastaje.

Ako vam je u tom procesu potrebna stručna, objektivna i empatična podrška, možete mi se javiti.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

U emisiji "Žena za sva vremena" na TV K-1 pričali smo o narcizmu i Edipovom kompleksu, zajedno sa dr Anđelka Kolarević i Voislavom Ilić.

Kako su obe teme izuzetno kompleksne i duboke, u ovoj objavi ću nešto više napisati i narcizmu a u sledećoj o drugoj temi.

Narcizam nije crno-bela kategorija. Postoje zdrave narcističke crte (samopouzdanje, osećaj sopstvene vrednosti, ambicija), narcističke tendencije (potreba za validacijom, osetljivost na kritiku) i narcistički poremećaj ličnosti (rigidnost, nedostatak empatije, manipulacija).

Ljudi koji imaju izražene narcističke crte ličnosti ili poremećaj, zapravo štite krhko samopouzdanje, dubok osećaj neadekvatnosti, strah od odbacivanja ili bezvrednosti i imaju potrebuza kontrolom da bi izbegli .

Narcizam nije nastao zato što je neko ‘previše voleo sebe’, već često zato što nije naučio da se oseća vredno bez spoljne potvrde.

Iza njihove naizgled grandioznosti često ne stoji ‘previše samopouzdanja’, već upravo suprotno – nešto vrlo krhko od čega osoba beži. ih štiti od osećaja bezvrednosti.

U partnerskim odnosima često idu od idealizacije do devalvacije, imaju potrebu za divljenjem (pokušaj da se popuni unutrašnja praznina), obezvređuju partnera (štite se od poređenja) i poteškoće da druge dožive kao odvojene osobe. To nisu svesne strategije uvek, već obrasci koji su se formirali rano i postali način preživljavanja.

Narcizam nije samo priča o egoizmu – često je to priča o zaštiti od bola, ali na način koji na kraju povređuje i druge.

Takvo ponašanje kod njihovih partnera dovodi do emotivne iscrpljenosi, zbunjenosti, gubitka samopouzdanja, osećaja da “nikad nije dovoljno”. Dakle, ako se u odnosu često osećate zbunjeno, iscrpljeno ili kao da niste dovoljni, to je signal da nešto nije zdravo, bez obzira na etiketu.

Međutim, razumevanje ne znači da treba ostati u odnosima koji povređuju.

Važno je da ne banalizujemo narcizam — ni kroz demonizaciju, ni kroz opravdavanje. To su ljudi sa određenim obrascima koji mogu povređivati druge, ali i sami često funkcionišu iz mesta unutrašnje nesigurnosti. A naš zadatak nije da ih menjamo, već da razumemo i da zaštitimo sebe.

Link za celu emisiju je u komentarima.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

Ne prevazilaziš bol tako što ga izbegavaš, otupljuješ ili se praviš da te nikada nije dotakao. Prevazilaziš ga onda kada odlučiš da mu pogledaš u oči.

Rast i promena počinju tamo gde prestaje poricanje. Upravo u toj tihoj ali odlučnoj hrabrosti da se okreneš ka onome što boli, umesto da od toga bežiš, dešava se prava transformacija.

Bol ima načine da ostane sa nama kada ga ignorišemo. Uvuče se tiho u različite delove života i počne da oblikuje naše reakcije, strahove i granice, često a da toga nismo ni svesni.

Ali kada dozvoliš sebi da ga osetiš, razumeš i prođeš kroz njega, njegov stisak polako slabi. Ono što te je nekada kontrolisalo počinje nečemu da te uči.

Suočavanje sa bolom ne znači da se ne plašiš. Znači da si dovoljno iskren/a prema sebi da priznaš šta te je slomilo, šta te je promenilo i šta u tebi još uvek traži isceljenje.

Upravo se u toj iskrenosti rađa snaga. Ne ona glasna i dokazivačka, već ona tiha unutrašnja snaga koja te polako ponovo gradi iznutra.

Svaki ožiljak nosi neku lekciju, svaka rana u sebi krije poziv da preoblikuješ deo sebe koji je nekada bio zarobljen tim iskustvom.

I koliko god taj proces umeo da bude težak, neprijatan ili preplavljujuć, u njemu postoji i nešto duboko oslobađajuće.

Jer kada se suočiš sa onim čega si se plašio/la, ono više nema moć da određuje ko si.

Zato nemoj žuriti da pobegneš od svog bola.
Pokušaj da ga razumeš.
Prođi kroz njega.
Dozvoli mu da te oblikuje, a ne da te slomi.

Jer tada ne preživljavaš samo svoje borbe već iz njih izlaziš jači/a, mudriji/a i slobodan/na od svega što te je nekada sp**avalo.

Ako vam je u tom procesu potrebna stručna, objektivna i empatična podrška, možete mi se javiti.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

Život se često najjasnije razume kroz kontraste.

Pođimo od nečega vrlo jednostavnog - ne bismo prepoznali belo da nismo nikada videli crno.

Potrebno je da osetimo tugu da bismo zaista prepoznali radost.

Da doživimo neprijatnost buke da bismo cenili tišinu.

Bolest, da bismo vrednovali zdravlje.

Rat, da bismo razumeli koliko je mir dragocen.

Haos, da bismo osetili lepotu reda i mira.

Odsustvo, da bismo zaista doživeli vrednost prisustva.

Bez tog kontrasta, mnogo toga bi prošlo neprimećeno.

Uzimali bismo trenutke, ljude i iskustva zdravo za gotovo, jer ne bismo imali sa čime da ih uporedimo.

Teški periodi izoštravaju našu svesnost, produbljuju razumevanje i podsećaju nas na ono što je zaista važno.

Često se upravo kroz nelagodu rađa zahvalnost, a kroz gubitak postaje jasno šta za nas ima pravu vrednost.

To ne znači da su nam teškoće potrebne da bismo uživali u životu, ali objašnjava zašto nam izazovi donose drugačiju perspektivu.

Jer što bolje upoznamo obe strane, to više možemo da cenimo ono dobro dok je tu.

A ta svesnost je ono što životu nam omogućava dubinu i punoću doživljaja.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

Nije svako „skoro“ neuspeh. Ponekad je to dokaz da ste bili bliže nego što mislite.

Sigurno je bilo trenutaka kada ste dali sve od sebe, a ipak niste dobili rezultat koji ste želeli, kada ste bili blizu nečega, ali ne dovoljno.

I neko vreme, sigurna sam da to je bilo vrlo frustrirajuće.

Možda ste se osećali kao da ste podbacili, kao da ste nešto propustili, kao da sav uloženi trud nije imao smisla.

Ali šta ako biste to posmatrali drugačije?

Šta ako to „skoro“ ne biste doživeli kao neuspeh?

Šta ako bi to moglo za vas da znači da ste pokušali, da ste se pojavili, da ste pomerili svoje granice dalje nego ranije?

To bi moglo značiti da niste daleko, već da ste na putu.

Jer napredak ne znači uvek trenutnu pobedu.

Ponekad znači da kroz pokušaje gradite snagu, način razmišljanja i iskustvo koje će vas dovesti do tog cilja kome stremite.

Svako „skoro“ nosi neku svoju lekciju - šta da unapredite, šta da prilagodite, šta da sledeći put uradite drugačije.

I umesto da vas ti, naizgled "padovi" i neuspesi, obeshrabre, mogli bi da vam pomognu.

Posmatrajte svoje "padove" i naizgled neuspehe i pokušajte nešto da naučite iz trenutaka kada ste bili nadomak cilja.

Probajte da frustraciju pretvorite u fokus.

Jer rast je proces postajanja boljim i drugačijim, a ne samo postizanje rezultata.

Uspeh nije prava linija, već niz pokušaja, lekcija i unapređenja.

To je spremnost da se ponovo pojavite, čak i kada stvari ne idu kako ste želeli. Da ponovo ustanete i kada padnete.

To je hrabrost da pokušate ponovo, čak i kada ste već bili blizu.

Dopustite da vas „skoro“ više ne obeshrabruje, već ga poštujte, jer znači da napredujete, da ste danas bliže nego juče.

I jednoga dana, svi ti „skoro“ trenuci pretvoriće se u onaj jedan — kada sve konačno legne na svoje mesto.

Do tada, nastavite da učite iz iskustava, da idete dalje i da verujete.

Jer „skoro“ nije kraj — to je deo p**a koji vas vodi tamo gde želite.

Ako vam je u tom procesu potrebna podrška, javite mi se.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

Način na koji razgovarate sa sobom može ili da vas podrži i ojača, ili da vas slomi.

Vaš najveći protivnik nije svet oko vas, već vaš sopstveni um - sumnje, stalna preispitivanja da li ste dovoljno dobri, spremni, vredni, sposobni, važni.

Sami sebe možete zaustavljati više nego bilo šta i bilo ko spolja.

Ali stvari se mogu promeniti onda kada počnete da obraćate pažnju na taj vaš unutrašnji glas.

Rast i promena ne dolaze samo od toga što radite, već mnogo više od toga u šta verujete, jer to utiče i na vaše ponašanje.

Ako ne verujete u sebe, oklevaćete.
Preispitivaćete svaki korak, svaku odluku.
Odustajaćete od prilika pre nego što im uopšte date šansu.

Način na koji razmišljate bukvalno vam može promeniti život.

Umesto da se fokusirate na ono što vam nedostaje, možete da pomerite fokus na ono što već imate.

Umesto da se vrtite u krug oko svojih grešaka, možete početi da učite iz njih.

Umesto da sumnjate u sebe, možete češće da se podsećate koliko ste već daleko stigli i šta ste sve ostvarili.

I tako se život menja.

Niste savršeni. Niko nije.

I dalje će postojati trenuci kada će se sumnja opet pojaviti. Ali promenom načina na koji razmišljate, možete je sprečiti da preuzme kontrolu i naučiti da je primetite i nastavite dalje uprkos njoj.

Jer samopouzdanje ne znači da nikada ne sumnjate, već da ne dozvolite da vas ta sumnja zaustavi.

Razgovarajte sa sobom sa više strpljenja, razumevanja, ljubavi i vere.
Podržite sebe onako kako biste podržali nekoga do koga vam je stalo.

Jer na kraju dana, vi ste ti koji živite sa svojim mislima.
Zato birajte misli koje vas podržavaju, a ne slabe i sabotiraju.

Birajte poverenje u sebe umesto sumnje u sebe.
Birajte veru umesto straha.
Birajte da verujete sebi, čak i kada put nije sasvim jasan.

I što to više to radite, postajećete snažniji, ne samo u onome što radite, već i u onome ko ste i kako se osećate.

Jer kada jednom naučite da verujete sebi, sve ostalo počinje da dolazi na svoje mesto.

Ako vam je u tom procesu potrebna stručna, objektivna i empatična podrška, možete mi se javiti.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

U aprilskom izdanju časopisa "Lepa&srećna", na str. 68. i 69. možete pročitati moji novi tekst o tome zašto burnout-u (sindrom izgaranja) češće pogađa žene.

Delim sa vama jedan deo mog teksta, a ostatak pročitajte ili u časopisu ili mi se javite da vam pošaljem:

"...Društvo u kome danas živimo šalje snažne poruke o tome kakva žena „treba“ da bude: uspešna, posvećena porodici, negovana, smirena, organizovana, emocionalno dostupna.

Perfekcionizam se često ističe kao vrlina, a iscrpljenost se zanemaruje ili nedovoljno validira kao važan faktor.

Ono što ženama predstavlja dodatan teret je to što često već tokom detinjstva, ali i kasnijih životnih iskustava internalizuju očekivanje da moraju sve da postignu same, a traženje pomoći ponekad doživljavaju kao slabost.

Takav obrazac dugoročno vodi u stanje u kojem osoba daje više nego što realno ima kapaciteta – dok se unutrašnji ‘’rezervoari’’ ne isprazne.

Burnout kod žena često ima izraženu emocionalnu komponentu. To nije samo umor, već osećaj praznine, gubitka motivacije i radosti. Briga o drugima – bilo u porodici i drugim okruženjima, ili u profesijama koje podrazumevaju rad sa ljudima, zahteva stalnu emocionalnu dostupnost i ulaganje.

Kada žena ne ostavi prostora za sopstvene potrebe, njihovo prepoznavanje, priznavanje i ispunjenje, emocije se potiskuju, a iscrpljenost raste. Vremenom se javlja razdražljivost, osećaj besmisla, pa čak i fizički simptomi poput glavobolja, nesanice i napetosti.

Na profesionalnom planu žene se često suočavaju sa dodatnim izazovima – balansiranjem karijere i roditeljstva, manjkom podrške, nejednakim vrednovanjem rada. U nekim slučajevima preuzimaju više zadataka koji nisu formalno priznati, ali održavaju tim ili sistem u funkciji..."

Ako se pronalazite u ovome, a ne možete same da time da se nosite, javite mi se za stručnu, empatičnu i objektivnu podršku.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja