https://www.feldenkraismethodserbia.com/

Feldenkrais Method Serbia, Lomina 44, Belgrade (2026)

29/08/2026

Život se ne kreće u pravim linijama. A ne treba ni naše telo.

U svakodnevnom životu gotovo nijedan pokret ne radimo samo u jednom pravcu.

Kada posegnemo za nečim iza sebe, telo se istovremeno savija, rotira i naginje u stranu. Više pravaca se spajaju u jedan prirodan pokret.

U Feldenkrais lekcijama istražujemo upravo takve pokrete.
Kroz male, spore i nežne pokrete, često u ležećem položaju, učimo telo da povezuje različite delove kičme i da pronađe više mogućnosti za kretanje.
Spolja možda izgleda kao da se gotovo ništa ne događa.
Ali za nervni sistem, ovakav pokret može biti veoma bogato iskustvo.
Jer držanje tela nije samo pitanje toga da li smo „pravo“ postavljeni.

Dobro držanje je sposobnost tela da se lako prilagođava različitim pravcima, položajima i situacijama.

Zato na radionici „Držanje tela bez napora“ ne učimo telo jednom „pravilnom“ položaju.
Učimo ga da ima više mogućnosti.
A kada telo ima više mogućnosti, ne mora stalno da se vraća istom starom obrascu.

Držanje tela ne mora da bude napor. Može da postane posledica bolje organizovanog pokreta.

Radionica „Držanje tela bez napora“

📩 Za informacije i prijavu, pišite nam u DM.

28/08/2026

Kada karlica prestane da se kreće, nešto u nama utihne

Karlica je centar našeg tela. Kroz nju prolazi gotovo svaki korak, promena težine, okret i dah. Dok hodamo, karlica se ljulja, rotira, otvara i zatvara, dok sakrum između karličnih kostiju pravi svoje male, gotovo neprimetne pokrete.
Kada je sve to slobodno, verovatno o tome uopšte ne razmišljamo.
Jednostavno osećamo da u telu ima života.
Korak ima elastičnost, disanje prolazi kroz nas, a pokret se prenosi kroz celo telo. Ali posle godina sedenja, stresa, povrede, operacije ili jednostavno života u kojem smo dugo morali da se držimo, taj prostor može polako da se izgubi.
Ne mora ništa da boli. Samo počinjemo da osećamo da je telo nekako teže. Hod nema istu lakoću, stomak je stalno malo stegnut, dah ne ide sasvim dole, a pokreti postaju manji i tvrđi.
Za mene je upravo tu zanimljiva ideja životne snage.
Ne kao nešto mistično, već kao vrlo konkretan telesni doživljaj: sposobnost tela da se pokrene, prenese silu kroz sebe, primi težinu, udahne, izdahne i prilagodi se.
Kada karlici vratimo tu mogućnost, često se ne promeni samo pokret. Korak postaje puniji, dah slobodniji, a telo manje liči na nešto što moramo stalno da držimo i kontrolišemo — i više na nešto što nas samo nosi.

27/08/2026

Ponekad nije potrebno da radimo više.
Potrebno je da naučimo da osećamo kako se krećemo.

Feldenkrais metoda nas poziva da usporimo, primetimo svoje obrasce i kroz svesniji pokret pronađemo nove mogućnosti.

Ne više pokreta.
Više svesti u pokretu. 🌿

26/08/2026

I onda kao da smo sve izgubili

Možda smo nekada bili veoma aktivni. Jaki. Fleksibilni. Mogli smo da trčimo, treniramo, plešemo, putujemo, radimo sve bez mnogo razmišljanja o telu.
A onda se nešto dogodilo.
Trudnoća. Operacija. Bolest. Povreda. Period velikog stresa. Trauma. Ili jednostavno nekoliko teških godina.
I odjednom telo koje smo poznavali više nije isto.
Često mi ljudi kažu:
„Samo želim da budem kao pre.“
I potpuno razumem tu želju. Problem je što pokušavamo da preskočimo sve između mesta na kojem smo sada i mesta na kojem smo nekada bili.
Vraćamo se treningu. Pokušavamo ponovo da radimo ono što smo nekada mogli. Guramo telo da se seti.
Ali ponekad telo ne treba da se vrati.
Ponekad treba ponovo da nauči.
Kada neko posle ozbiljnog neurološkog događaja ponovo uči da hoda, niko ne očekuje da jednostavno ustane i nastavi tamo gde je stao. Pokret se gradi korak po korak.
Ne moramo doživeti nešto tako ozbiljno da bi nam ponekad bio potreban sličan princip.
Možda treba ponovo da naučimo kako da osetimo oslonac. Kako da prenesemo težinu. Kako da dišemo bez nepotrebnog napora. Kako da povežemo delove tela koji su prestali dobro da sarađuju.
Ponekad moramo ponovo da naučimo da hodamo — pre nego što pokušamo ponovo da trčimo.
Na radionici „Držanje tela bez napora“ ne pokušavamo da vratimo telo u neku staru verziju sebe.
Polako gradimo uslove da iz mesta na kojem smo danas telo pronađe novu organizaciju, nove mogućnosti i novi put ka uspravnosti.
Možda cilj nije da ponovo postanemo ono što smo bili.
Možda je cilj da otkrijemo šta naše telo može da postane sada.

25/08/2026

Telo ne traži da ga stalno ispravljamo. Ponekad traži da ga bolje razumemo. 🌿

Dugo možemo da kompenzujemo način na koji sedimo, stojimo i krećemo se, sve dok napetost i nelagodnost ne postanu nešto na šta se jednostavno naviknemo.

Na radionici „Držanje tela bez napora“ kroz Feldenkrais metod istraživaćemo kako da telu damo više mogućnosti za lakše, slobodnije i svesnije kretanje.

Ne učimo telo da se više trudi.
Učimo ga da se bolje organizuje.

✨ 8 Feldenkrais lekcija | 4 nedelje

📅 Prvi čas: 14. septembar u 20:00

📍 Cara Uroša 26, Beograd (Dorćol)

💶 Cena: 200 €

📩 Prijave i informacije u DM.

24/08/2026

Sakrum – koren naše kičme
Sakrum je osnova iz koje se uzdiže čitava kičma. Ako kičmu zamislimo kao stablo, sakrum je njen koren.
Koren možemo razumeti i simbolički — kao ono duboko u nama: naša uverenja, iskustva i obrasce koje smo godinama ponavljali. Neki nam daju stabilnost i podršku. Drugi nam možda više ne služe, ali ih je teško napustiti.
Slično je i sa telom. Kada neki način sedenja, stajanja ili kretanja ponavljamo godinama, on postaje toliko poznat nervnom sistemu da ga više ne primećujemo.
Ne osećamo ga kao obrazac. Osećamo ga kao sebe.
Zanimljivo je da su različite tradicije upravo ovoj vertikalnoj osi tela davale poseban značaj. U jogi postoji ideja kundalini energije koja se uzdiže duž kičme, dok anatomija govori o kičmenom kanalu, moždanim ovojnicama i cerebrospinalnoj tečnosti koja okružuje centralni nervni sistem. To nisu isti sistemi objašnjenja, ali oba usmeravaju pažnju na kičmu kao važnu osu našeg organizma.
A upravo tu savremeni način života često prekida kontinuitet pokreta. Satima sedimo, kičma ostaje u sličnom položaju, grudni koš postaje manje pokretan, ramena odlaze napred, a glava sve više ispred tela.
Na radionici „Držanje tela bez napora“ istraživaćemo različite segmente kičme kao delove jednog povezanog lanca — od sakruma, preko grudnog koša, sve do vrata i glave. Kroz pokret ćemo ih povezivati u funkcionalnu celinu, tako da svaki deo može da učestvuje i podrži ostale. Kada kičma ponovo počne da funkcioniše kao celina, telo može da pronađe uspravnije držanje bez stalnog zatezanja, kontrole i napora.
Jer stabilnost ne znači ostati isti.
Dobar koren nije onaj koji nas drži nepomičnim.
Dobar koren daje dovoljno sigurnosti da možemo da rastemo, menjamo se i budemo uspravni bez nepotrebnog napora.
Ako želite da istražite kako vaše telo može da pronađe upravo takvu uspravnost, pridružite nam se na radionici „Držanje tela bez napora“.

22/08/2026

Koliko toga svakodnevno „držimo“ u sebi?

Napetost. Kontrolu. Navike. Stres.
I možda upravo to utiče na način na koji naše telo stoji, kreće se i reaguje.

Na radionici „Držanje tela bez napora“ nećemo učiti kako da se još bolje držimo.

Istraživaćemo kako da prepoznamo šta nepotrebno zadržavamo i kako da telu omogućimo više slobode, lakoće i prirodnog pokreta.

Jer dobro držanje možda nije nešto što treba da „namestimo“.
Možda je nešto što se pojavi kada prestanemo toliko da držimo.

📩 Za više informacija o radionici, pišite nam u DM.

21/08/2026

Možemo sve sami
Možemo da radimo tri posla. Da brinemo o deci, roditeljima, partnerima, ljubimcima. Da budemo tu za sve — na poslu i kod kuće. Da nosimo obaveze, odgovornost, probleme, svoje i tuđe.
Možemo sve sami.
I često ćemo nastaviti da nosimo sve dok jednog dana telo ne kaže: dosta.
Vrat kao da nestane između ramena. Leđa više ne mogu da nose isti teret. Dah postane plići. Telo koje nas je godinama pratilo i podržavalo odjednom počinje da postavlja granice.
A tada možda više ne možemo da budemo tu za druge onako kako smo navikli. I što je još teže — možda više ne možemo lako da budemo tu ni za sebe.
Odluke koje donosimo danas oblikuju način na koji ćemo živeti sutra. Ali neke „odluke“ telo je donelo mnogo ranije, možda čak i pre nego što smo imali reči da ih objasnimo.
One ostaju zapisane kao naša lična istorija — u načinu na koji stojimo, hodamo, dišemo i nosimo sebe kroz život.
Problem je što ih uglavnom ne prepoznajemo kao obrasce. Radimo sa njima, treniramo sa njima, istežemo se sa njima, radimo jogu sa njima. Čak i nešto što je dobro za nas možemo raditi iz istog starog obrasca.
Jer ono što ponavljamo godinama više ne osećamo kao naviku.
Osećamo ga kao sebe.
Zato ponekad nije potrebno da se još više trudimo.
Potrebno je da usporimo.
Da napravimo mali pokret. Stanemo. Osetimo. Odmorimo. I ponovo naučimo da primećujemo ono što telo radi toliko dugo da smo prestali da ga osećamo.
Držanje tela je mnogo složenije od povlačenja ramena unazad i pokušaja da stojimo pravo. Takvu poziciju možemo održavati neko vreme, ali čim prestanemo da je kontrolišemo, telo se vraća onome što poznaje.
Na radionici „Držanje tela bez napora“ kroz spore i pažljive Feldenkrais lekcije istraživaćemo upravo te duboko naučene obrasce i davati nervnom sistemu priliku da pronađe druge mogućnosti.
Ne da naučimo kako da se još bolje držimo.
Već da možda konačno prestanemo toliko da držimo.

20/08/2026

Da li ste ikada pokušali da „ispravite“ držanje tako što ste povukli ramena nazad i zategli leđa?

Možda ste tada promenili oblik tela, ali ne nužno i način na koji se ono kreće.

Držanje nije nešto što treba stalno da kontrolišemo. Ono se menja zajedno sa našim dahom, pokretom i načinom na koji osećamo sopstveno telo.
Kada telo ponovo dobije mogućnost da se širi, skuplja, produžava i zaokružuje, uspravnost može prestati da bude nešto što „držimo“ i postati nešto što se prirodno pojavljuje.

Možda pravo pitanje nije kako da stojimo pravilnije, već koliko slobodno naše telo još uvek može da se kreće.

Ako želite da kroz somatski pristup bolje upoznate svoje telo i obrasce pokreta, pišite mi u DM. 🌿

19/08/2026

Zašto je tako teško osetiti ono što jeste?
Možemo intenzivno trenirati, istezati se, gurati telo preko granica i stalno pokušavati da budemo jači, fleksibilniji, bolji.
A možemo raditi upravo suprotno — ne kretati se, ne vežbati i gotovo potpuno ignorisati telo.
Naizgled, to su dve potpuno različite stvari.
Ali ponekad imaju isti rezultat:
ne moramo zaista da osetimo svoje telo.
U jednom slučaju ga kontrolišemo, teramo i pokušavamo da ga promenimo. U drugom ga jednostavno ne slušamo.
Možda je zato Feldenkrais metoda istovremeno tako laka — i tako teška.
Pokreti nisu zahtevni. Ne treba da idemo preko svojih granica, da izdržimo bol ili da postignemo određeni rezultat.
Ali od nas se traži nešto na šta smo mnogo manje navikli:
da osetimo ono što jeste.
Kako dišemo upravo sada. Gde postoji napetost. Šta je prijatno, a šta nije. Gde se krećemo lako, a gde nešto zadržavamo. I možda najteže — da ništa od toga ne pokušamo odmah da promenimo.
Jer kada zaista počnemo da slušamo telo, nećemo uvek pronaći ono što želimo da pronađemo.
Možemo osetiti umor koji smo dugo ignorisali. Napetost koju smo proglasili normalnom. Nemir koji smo držali pod kontrolom aktivnošću. Granicu preko koje svakodnevno prelazimo.
Sadašnji trenutak ne pokazuje nam kakvi bismo želeli da budemo. Pokazuje nam šta se zapravo događa.
Zato napor ponekad može biti lakši od pažnje. Kada imamo cilj — još jedno ponavljanje, još nekoliko centimetara istezanja, još jedan rezultat — znamo šta treba da radimo.
Ali kada nema zadatka koji treba osvojiti, ostajemo sa sobom.
Tu Feldenkrais postaje težak.
Ne zato što zahteva mnogo od tela, već zato što zahteva da prestanemo da bežimo od njega.
Ponekad je mnogo lakše promeniti telo nego ga saslušati. Ali tek kada možemo da osetimo ono što jeste, možemo zaista da otkrijemo šta bi još moglo da bude.

Feldenkrais Method Serbia

29/08/2026

28/08/2026

27/08/2026

26/08/2026

25/08/2026

24/08/2026

22/08/2026

21/08/2026

20/08/2026

19/08/2026

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The School

Shortcuts

Share

Category

Listing takedown request