Divine soul in you

Svi pričaju o srodnim dušama i samo misle na partnere u ljubavnom smislu. A šta je sa onim ljudima koji su došli kada su kockice počele da se slažu i ostali kada se sve oko nas rušilo?

Srodne duše su tu da sa njima učimo, da se razvijamo duhovno, da upoznamo i volimo našu senku, naše najtamnije delove sebe.

Da nam kažu da je u redu spustiti tuđi teret ( očekivanja) i sklone koncept uokvirene ljubavi.

Da nam pomognu da prihvatimo da je sada tako kako je i da nam neće uvek, kroz idealne okolnosti biti dato da učimo o sebi, da prihvatamo ljubav i razbijemo iluziju da ljubav i ostale emocije postoje samo ako se izgovore.

Moje prijateljske, učiteljske, srodne duše menjaju svoje i moje koncepte i poimanja života. Nekad to bude samo jedan čovek koji pita za pomoć i hleb a nekada to bude samo jedan čovek koji ne kaže a pokaže koliko mu je važno da se samo bude tu.

Ne postoji veći razlog za zalaženje u sebe od upoznavanja sa svojim kapacitetom ljudskog postojanja, prihvatanja, kapaciteta za ljubav.

Oprostiti sebi što smo predugo čekali promenu može biti lakše kada postoji samo jedna duša koja će te tako ranjenog zagrliti.

Od količine praznih zagrljaja do količine zagrljaja koji miluju a ne stežu, vole a ne dave, deli nas samo odluka.

Toliko me je strah , priznajem, da će mi se sve ( ponovo ) raspasti kad kreneš novom stazom da sam pomislila da je bolje na vreme da okončam odnos koji mi je blagoslov u svakom smislu. Ali, otvorila sam srce i rekla to, a oni su mi došapnuli da je možda vreme da promenim koncept ljubavi i da dostojno biram da platim cenu ove lepote koju sada živim.

Jer, šta je život ako je preživljavanje?
Šta je život ako idem na sigurno?

Niko od ovih ljudi na fotografijama nije moj ljubavni partner ali jesu moje srodne duše( deo nedostaje na fotografijama).

I svi su oni moji i svoji.
Hvala Stvoritelju što mi je dao da srcem biram baš njih.
🌿❤️‍🔥

Nekad ne prihvatamo da je potrebno platiti cenu da bismo dobili to što želimo.

Iako svesni da nam trenutno više ne odgovara, teško se odlučujemo da raščistimo život iznošenjem / sklanjanjem/ prekidom onog što nam više ne služi, nego se nadamo da će više sile promeniti stanje, tek tako.

Pustiti može da znači da te volim i dalje samo prihvatam da nismo više kompatibilni da bi bili jedno drugom od koristi za rast i uživanje.
Pustiti može da znači da ti čuvam leđa iz daljine, dok ti tabaš sopstveni put,( sine).

Puštanje ( ega, ideje, partnera, inspiracije, ideala) jeste cena koju moramo da platimo ako smo osvestili da ne možemo na sledeći nivo sa tim a Život nas zove.

Mislila sam da ja umem rečima i hranom da volim i da tako ljudima pokažem Ljubav.
Sada se učim kako to kroz dela da činim. Puštam ideju da je ljubav najlepše kroz reči pokazati i otvaram se za novo, ljubav kroz dela.

To je sada moja tema. Ti puštanje preslikaj na svoju, koja god da je.
Pusti, razveži se od moranja, želje, izgaranja da se ostvari i videćeš kako Stvoritelj u tvoje ruke stavlja to za šta se moliš.

Da bi bilo novo/ bolje/ drugačije, staro mora da završi svoj ciklus. Pusti da ode. Otvori ruke da u njih nešto sleti. Jer u stisnutu šaku niti može šta izaći niti može šta doći.

Volim te. Jer si hrabar. Jer smeš.

Znam, znam, jako je teško promeniti nešto što upravlja tobom a što dozivljavaš kao sudbinu, u najmanju ruku.

Isto tako znam da taj silni rad na sebi nije nimalo koristan ako nemaš primenu naučenog kroz promenu ponašanja.

Dakle, nema čarobnog štapića, samo ti, tvoja odluka i volja da se odupreš starom ponašanju, staroj navici.

Dovoljno je da samo prepoznaš da se situacija ponavlja. Na primer, iznervirao te je neko i ponovo osećaš isti onaj bes kako kulja tobom. Osećaš da si izgubio kontrolu, da je onaj tamo bolji od tebe, ima te u šaci, ima nadmoć…

Jeste, u pravu si, on je trenutno moćniji od tebe.

IPAK!!! Ako odlučis da ne reagujes kao do sada, nego da hoćeš da ishod i reakcija budu drugaciji, samo nađi novu perspektivu iz koje ćeš posmatrati šta se dešava.

Primer: ovaj što te je iznervirao, pa si se razbesneo, možeš ga zvati i kreten ako ti je lakše, ima jedan stav ( koji tebe obično iritira) a ti drugi.
Nije vam zajednicka vrednost, nije isti cilj. Ipak, NA NJEGOVO PONAŠANJE NE MOŽEŠ DA UTIČES ALI MOŽEŠ NA SVOJE. NE MOŽEŠ GA NATERATI DA URADI NEŠTO NA SILU U ŠTA ČAK NI NE VERUJE.

Promeni mesto iz kog reaguješ. Ako i dalje hoćeš ti njemu da objasniš zašto on nije a ti jesi u pravu - gubiš.

Ako hoćeš da se tvoj cilj ostvari, reaguj iz svog srca, svoje želje. Uradi to zbog cilja, da se ti osećaš dobro jer se to desilo a ne da juriš njega da mu objasniš kako je gadno on pogrešio i kako su njegovu stavovi pogrešni.

Jer; za njega nisu. Za njega su ispravni.

Ne naturaj drugima svoje vrednosti već preduzimaj radnje iz svog srca da bi svoje vrednosti oživeo.

Ovaj prikaz važi za međuljudske odnose ali možeš da ga primeniš i na odnos sa sobom.

Primetiš da se ponašanje ponavlja u istim situacijama, zastani, oslušni šta stvarno želiš tada i slobodno promeni reakciju i ponašanje.

Toliko je jednostavno.

Nikad skuplje ne prodajemo sebe od onog trenutka kada izaberemo da se “zabavimo” sa privremenim zadovoljstvom, dok čekamo pravo.

Ne govorim ovde o kompromisu ili promeni želje, kada se predomislimo, već o onom trenutku kada ne možemo da podnesemo prazninu upražnjenog mesta, onog tik uz naše srce, koje čeka ravnopravnu celinu otelotvorenu u tom nekom, ko je otelotvorenje našeg željenog.

Prihvatiti promenu (starog) identiteta, života, uverenja, vrednosti osnovni je korak. Transformacija pocinje odlukom a održava se u istrajnosti i disciplini, a znamo svi da to baš nije lako.

Popunjavanje praznine je bežanje, odustajanje od odluke koju smo doneli, od p**a kojim se krećemo, sa verom ( u Boga) da je tamo željeni nam život.

A Život , oh taj Život, nađe način da nas ispita, da proveri dokle smo stigli u svojoj odlučnosti da ćemo (ovaj put) drugačije birati za sebe.

Ti tanani a teški trenuci napetosti i teskobe, tu počinje da se rađa tvoja snaga, tu se generiše hrabrost i sija lavovsko srce koje bira pravu tebe.

Punina praznog zagrljaja za one koje samo voleti i grleti znaju veliki je test i teret ljubavi.

Ne misli da mi je lako kada te nema, kada se pokrijem sama, kada ne osetim miris tvoje kože pred polazak, kada ne kažeš ni reč, kada se ne pojaviš. Samo znaj da me svako tvoje neprisustvo vraća meni.

I zato je svaki zagrljaj ispunjen punom prazninom za mene blagoslov jer postajem korak bliže mom zdravom, prisutnom partner(stv)u. Sa sobom. Sa svetom. Sa čovekom.

Istrajati kad je teško, jer se odvajamo od naučenih, nekorisnih obrazaca ponašanja i razmišljanja ( popularno promena života) čist je čin ljubavi prema sebi.

Lep je onaj osećaj kada na kraju dana legnemo uz nekog, ušuškamo se, on/ ona nas pokriju ljubavlju i zagrle dušom.

Lep je onaj osećaj kada neko, dok si ti u magli, kaže: “ Iskaluliši, možda može Kolumbija i ove godine.”

Lep je onaj osećaj kada ti neko kaže da ustaneš, obučeš se i izvedeš sebe na kafu.

Lep je onaj osećaj kada neko kaže : “ Neka, ja ću to umesto tebe.”

Nekako nam bude osećaj sigurnosti, osećaj potpore u životu, podržano se osećamo.

Dublji nivo postojanja nas vodi u sigurnost u sebe.
Samopouzdanost u ono što jeste u tebi.
Tada nema nikog spolja.
Samo ti, tvoji prepoznati obrasci ponašanja / razmišljanja i nova( nulta ) tačka za reagovanje.

Ako veruješ njoj i daš joj srce, ako veruješ njemu i pokažeš mu dušu , veruješ li sebi dovoljno da se osloniš na naučeno, prepoznato, ono što se besomučno ponavlja, nekom kao kazna a nekom kao pozivnica za promenu odgovora.

Što je jača i jasnija veza sa sobom, to će partnerstvo biti stabilnije, čvršće, iskrenije, jer ćemo, oslonjeni na sebe, srcem i istinom izaći pred partnera i (po)kazati mu strah, nesigurnost, ljubav, ranu.

Veruješ li dovoljno sebi da se na sebe osloniš kada donosiš odluku?

Nije lako biti u sopstvenoj koži kada ona postaje tesna.

Nekada nam je potrebno samo ( malo) ljubavi, guranja, podrške da izađemo iz faze teskobe.
Ali, šta kada se na teskobu nadoveže osecaj nepripadanja, lutanja, traženja sebe, osećaj odbačenosti i nevoljenosti?

Povratak sebi i onom stanju blaženstva i mira nije ništa drugo nego vraćanje na ono ko smo bili kao deca, zainteresovani za život, naivni i otvoreni za lepotu.

Kako do tog srećnog stanja?
Kako, kada svi oko nas nešto loše govore i kada prekori dolaze sa raznih strana? Nikako niko da nas podrži!

Promenom vibracije i izmenom sadržaja tvoje podsvesti počinješ svesnije da kreiraš život. Pažljivije da meriš šta unosiš u sebe i kome se daješ.
Počinjes da postavljaš prioritete, sa sobom na vrhu liste.

I onda se vraćaš u osecaj mira, spokoja, blaženosti. Osecajima vrednosti i pripadnosti, SEBI DRAGI MOJ!

Čekam te 24.12. u 18:30h, uživo na radionici koja će ti dati šire uvide u sebe.

Cena radionice je 2.412 dinara.
Prijavi se