08/08/2024
Znaš one ljude koji kad se osmehnu obasjaju celu prostoriju? E, to sam ja, takav je moj osmeh. Potpuno je nesavršen u svakom smislu. Ono što ga čini drugačijim od bilo kog drugog osmeha je jedan zub koji se jedva izborio za svoje mesto. Od tada stoji tako potpuno neobično, drugačije od svih, potpuno svoj i autentičan.
Svaki put kada odem kod stomatologa, ona želi da ga ispravi. Strašno je nervira što štrči među ostalim u savršenom nizu. Jednom sam joj dozvolila da ga nadomesti kompozitnim materijalom da vidim kako bi izgledalo savršeno.
I tako, prošle nedelje, sedim na zubarskoj stolici, ona radi i sve vreme se mršti. Na kraju mi kaže: “Ajde da uradimo ovaj zub, ne mogu više da ga gledam… Jel’ se sećaš kako je lepo izgledao kad sam ga prepravila? Imala bi savršeni osmeh!” Ja ne želim. Smeškam se, a ona se nervira i dalje dobronamerno insistira, dok me prati do vrata. A ja joj kažem: “Meni je moj osmeh već savršen.” U tom trenutku on obasjava ceo njen hodnik, ali ona to ne vidi. Odlazim u miru, potpuno svoja i autentična, baš kao što je i moj zub.
Šta je kod tebe autentično i savršeno?
Piši mi u komentaru i zaprati me za još više osmeha.
