31/08/2026
Запажање дежурног наставника, уторак, 1. септембар 2026. год.
Уторак, 1. септембар – паде ми на памет коментар мога комшије од прије десетак година – „Наше школство је пропало када кренусмо у школу усред седмице“ и све ми се чини да је ова наизглед духовита и проста опаска погодила у центар онога што проживљавамо данас, у форму без смисла, народски речено „без главе и репа“, оправдану законом, који као догма доминира над свим покушајима било какве промјене.
Без жеље да улазим у расправу чија идеја су бесплатни уџбеници и како се баш сада иста оваплотила на нивоу цијеле РС, ове године уџбеници иду на рачун ресорног министарства и то је заиста хвале вриједно. Похвално је што нема ни наљепница, мада већина нас још увијек осјећа љепило под прстима и кнедлу у грлу. Елем, оно што остаде нејасно, јесте како ту количину уџбеничких информација, изражену у маси много тежој од прописаног стандарда, да приближимо ученику чија пажња траје колико и снимак са ТикТока.
Овог уторка улазимо са самопоуздањем у школско здање, већим него икада до сад. Изгледа да влада мишљење да настaвник/учитељ за сат и по може да савлада све изазове модерне наставе и модерних генерација. Оно за шта је некима требало два дана на прохладној планини, наставнику је успјело у сат и по времена, на 38 степени у загушљивој учионици и презентацији једва видљивој на неокреченом зиду.
О, како је дивно бити наставник!
Иако су током цијеле године просвјетни радници указивали на проблем са дуплом администрацијом, сигурности у школама, непостојећим правилницима, недовољним стручним усавршавањем, политичким утицајем у школама, те конкурсним процедурама, ниједна од наведених ставки није препозната од стране оних на чију адресу су упућене.
С друге стране везе стиже само мукли шум. „Houston, we have a problem“ понављамо у микрофоне већ годинама, заборављајући да нас у том нашем Хјустону нико не чује, нити их превише занима што наш свемирски брод губи кисеоник. Битно је да је формулар уредно попуњен и достављен на вријеме.
Док ресорни синдикат држи предавања по активима директора, те Фејсбук страницу редовно ажурира фотографијама из Требиња, простом раднику, посматрачу, не може да се не отме мисао о припадности истог.
Уторак, 1. септембар – а ништа се промијенило није.
Ми ћемо ући у учионице, огрнути се плаштом ентузијазма и даље радити најбоље што знамо. Не због система, него упркос њему.
Срећан вам почетак нове школске године.
Нека игре почну!
С поштовањем,
дежурни наставник